Википедија

Smisao života

филозофско и духовно питање о значају живљења и постојања

Smisao života ili odgovor na pitanje „U čemu je smisao života” odnosi se na značaj življenja ili postojanja uopšte. Mnoga srodna pitanja uključuju: „Zašto smo ovde?”, „Šta je život?” ili „Koja je svrha postojanja?”. Postoji veliki broj predloženih odgovora na ova pitanja sa različitih kulturnih i ideoloških gledišta. Traganje za značajem života proizvelo je mnogo filozofskih, naučnih, teoloških i metafizičkih spekulacija tokom istorije. Različiti ljudi i kulture veruju različitim stvarima za odgovor na ovo pitanje.

Odakle dolazimo? Ko smo? Kuda idemo?, najpoznatije delo postimpresionističkog slikara Pola Gogena

Smisao života, kako ga tumačimo, proizilazi iz filozofske i religijske kontemplacije i naučnih istraživanja o postojanju, društvenim vezama, svesnosti i sreći. Uključena su i mnoga druga pitanja kao što su simboličko značenje, ontologija, vrednost, svrha, etika, dobro i zlo, slobodna volja, postojanje jednog Boga ili više bogova, pojam Boga, duša i zagrobni život. Načni doprinosi se prvenstveno fokusiraju na opisivanje srodnih empirijskih činjenica o univerzumu, istraživanje konteksta i parametara koji se odnose na životno „kako”. Nauka takođe proučava i može pružiti preporuke za ostvarivanje blagostanja i srodne koncepcije moralnosti. Alternativni, humanistički pristup postavlja pitanje „Šta je značenje mog života?”.

Pitanja uredi

 
Detalj sa Rembrantove slike Filozof u meditaciji

Pitanja o smislu života izražena su na razne načine, uključujući sledeće:

  • Šta je smisao života? O čemu se radi? Ko smo mi?[1][2][3]
  • Zašto smo ovde? Zbog čega smo ovde?[4][5][6]
  • Šta je poreklo života?[7]
  • Šta je priroda života? Šta je priroda stvarnosti?[7][8][9]
  • Koja je svrha života? Šta je svrha nečijeg života?[8][10][11]
  • Koji je značaj života?[10]
  • Šta je smisleno i vredno u životu?[12]
  • Šta je vrednost života?[13]
  • Koji je razlog za život? Za šta živimo?[6][14]

Ova pitanja rezultovala su širokim rasponom konkurentnih odgovora i argumenata, od naučnih teorija do filozofskih, teoloških i duhovnih objašnjenja.

Naučno istraživanje i perspektive uredi

Mnogi članovi naučne zajednice i filozofija naučnih zajednica smatraju da nauka može pružiti relevantan kontekst i postaviti parametre neophodne za rešavanje pitanja vezanih za značenje života. Po njihovom mišljenju, nauka može ponuditi širok spektar uvida o temama koje se kreću od nauke o sreći do smrtnog straha. Naučna istraživanja olakšavaju ovo kroz nomološku istragu o različitim aspektima života i realnosti, poput Velikog praska, porekla života i evolucije, te proučavanjem objektivnih faktora koji su u korelaciji sa subjektivnim iskustvom sa značenjem i srećom.

Psihološki značaj i vrednost u životu uredi

Istraživači pozitivne psihologije proučavaju empirijske faktore koji dovode do zadovoljstva u životu,[15] punog angažovanja u aktivnostima,[16] pravljenja većeg doprinosa koristeći svoju ličnu snagu[17] i značenja zasnovana na ulaganju u nešto veće od sebe.[18] Studije o iskustvima sa „tokom” su ukazivale na to da ljudi otkrivaju značenje i ispunjenje prilikom savladavanja izazovnih zadataka i da iskustvo dolazi iz načina na koji se zadatku pristupa i izvodi umesto posebne vrste zadatka. Klasičan primer[16] je sa dva radnika na očigledno dosadnoj proizvodnoj liniji u fabrici. Jedan tretira rad kao mukotrpan posao dok ga drugi pretvara u igru kako bi video koliko brzo može napraviti svaku jedinicu i postiže „tok” u procesu.

Neuronauka opisuje nagradu, zadovoljstvo i motivaciju u smislu aktivnosti neurotransmitera, posebno u limbičkom sistemu i naročito u ventralnom tegmentalnom području. Ako neko veruje da je smisao života da maksimizuje zadovoljstvo i generalno olakša život, onda to omogućava normativna predviđanja o tome kako postupiti da bi to postigli. Isto tako, neki etički naturalisti zagovaraju nauku o moralu — empirijsku potragu za cvetanjem za sva svesna stvorenja.

Istraživanje eksperimentalne filozofije i neuroetike prikuplja podatke o ljudskim etičkim odlukama u kontrolisanim scenarijima, kao što su problemi sa trolejbusom. Pokazalo se da su mnoge vrste etičkih predrasuda univerzalne u svim kulturama, što ukazuje na to da one mogu biti urođene, dok su druge specifične za kulturu. Otkrića pokazuju da stvarno ljudsko etičko razmišljanje nije u suprotnosti sa najlogičnijim filozofskim temama, na primer konzistentno pokazujući razliku između delovanja po uzroku i delovanja po propustima koji bi bili odsutni iz teorija baziranih na uzrocima. Kognitivna nauka je teoretisala o razlikama između konzervativne i liberalne etike i kako se one mogu zasnivati na različitim metaforama iz porodičnog života, kao što su jaki očinski protiv nežnih majčinskih modela.

Neuroteologija je kontroverzno polje koje pokušava da pronađe neutralne uzajamne veze i mehanizme verskog iskustva. Neki istraživači sugerišu da ljudski mozak ima urođene mehanizme za takva iskustva i da život bez njihove upotrebe za svrhe svog razvoja mogu biti uzrok neravnoteže. Studije su prijavile konfliktne rezultate u povezivanju sreće sa religijskim verovanjima i teško je pronaći nepristrasne meta-analize.

Sociologija procenjuje vrednost na društvenom nivou koristeći teoretske konstrukte poput teorija vrednosti, normi, anomije itd. Jedan sistem vrednosti koji su predložili socijalni psiholozi, široko poznato kao Teorija upravljanja terorom, navodi da ljudsko značenje proizilazi iz osnovnog straha od smrti, a vrednosti se biraju po tome da li nam dozvoljavaju da pobegnemo od mentalnog podsetnika na smrt.

Pojava istraživanja pokazuje da značenje u životu predviđa bolje rezultate fizičkog zdravlja. Veće značenje povezano je sa smanjenim rizikom od Alchajmerove bolesti,[19] smanjenim rizikom od srčanog udara kod pojedinaca sa koronarnim srčanim oboljenjima,[20] smanjenim rizikom od moždanog udara[21] i povećanom dugovečnosti kod američkih i japanskih primera.[22] Britanska nacionalna zdravstvena služba je 2014. godine počela da preporučuje petostepeni plan za mentalno blagostanje, zasnovan na smislenom životu, čiji su koraci:

  1. povežite se sa zajednicom i porodicom;
  2. fizički vežbajte;
  3. doživotno učite;
  4. davajte drugima;
  5. budite svesni sveta oko vas.[23]
 
DNK, molekula koja sadrži genetske instrukcije za razvoj i funkcionisanje svih poznatih živih organizama

Poreklo i priroda biološkog života uredi

Tačni mehanizmi abiogeneze nisu poznati: značajne hipoteze uključuju hipotezu o RNK svetu (replikatori zasnovani na RNK) i hipotezu o gvožđe-sumpor svetu (metabolizam bez genetike). Proces kojim su se različiti oblici života razvijali kroz istoriju putem genetičke mutacije i prirodne selekcije objašnjava se evolucijom.[24] Krajem 20. veka, biolozi Džordž Kristofer Vilijams, Ričard Dokins i Dejvid Hejg, između ostalih, zaključili su da ako postoji primarna funkcija života, to je replikacija DNK i opstanak njihovih gena.[25][26] Ovakav stav nije postigao univerzalnu saglasnost; Džeremi Grifit je značajan izuzetak, tvrdeći da je smisao života integrativan.[27] Reagujući na pitanje Ričarda Dokinsa iz intervjua „za šta je to sve”, Džejms Votson je rekao: „Mislim da mi nismo ni za šta. Mi smo samo proizvodi evolucije.”[28]

Iako su naučnici intenzivno proučavali život na Zemlji, definisanje života u nedvosmislenim terminima i dalje je izazov.[29][30] Fizički, može se reći da se život „hrani negativnom entropijom”[27][31][32] odnoseći se na proces kojim živi; entiteti smanjuju svoju unutrašnju entropiju na račun neke vrste energije preuzete iz okoline.[33][34] Biolozi se generalno slažu da su oblici života samoorganizujući sistemi koji regulišu svoje unutrašnje okruženje kako bi održali ovo stanje organizacije, a metabolizam služi za obezbeđivanje energije, dok reprodukcija pomaže da se život nastavi generacijama. Tipično, organizmi odgovaraju na stimulanse i genetske informacije od generacije do generacije, što dovodi do prilagođavanja kroz evoluciju; ovo optimizuje šanse za preživljavanje za pojedinačne organizme i njihove potomke.[35]

Nećelijski replikacioni agensi, naročito virusi, generalno se ne smatraju organizmima, jer nisu sposobni za samostalnu reprodukciju ili metabolizam. Ova klasifikacija je problematična jer su neki paraziti i endosimbioti takođe nesposobni za samostalan život. Astrobiologija proučava mogućnost različitih oblika života na drugim svetovima, uključujući replikacijske strukture napravljene od materijala koji nisu DNK.

Poreklo i krajnja sudbina svemira uredi

Iako je teorija Velikog praska naišla na puno skepticizma kada je prvi put predstavljena, postala je veoma podržana od strane nekoliko nezavisnih posmatranja.[36] Međutim, trenutna fizika može samo opisati rani svemir do 10−43 sekundi nakon Velikog praska (gde nula u vremenu odgovara beskonačnoj temperaturi); bila bi potrebna teorija kvantne gravitacije da bi se razumeli događaji pre tog vremena. Bez obzira na to, mnogi fizičari su spekulisali šta bi prethodilo ovoj granici i kako je svemir nastao.[37] Na primer, jedno tumačenje je da se Veliki prasak desio slučajno i kada se uzme u obzir antropični princip, ponekad se tumači kao implikacija postojanja multiverzuma.[38]

 
Ekspanzija svemira

Krajnja sudbina svemira, a implicitno i čovečanstva, pretpostavlja se kao ona u kojoj će biološki svet postati neodrživ, kao što je Veliko smrzavanje, Veliko kidanje ili Veliko drobljenje.

Teorijska kosmologija proučava mnoge alternativne spekulativne modele za nastanak i sudbinu svemira izvan teorije Velikog praska. Nedavni trend bio je model stvaranja „beba univerzuma” u crnim rupama, a naš veliki prasak je zapravo bela rupa unutar crne rupe u nekom drugom roditeljskom univerzumu.[39] Teorije multiverzuma tvrde da je svaka mogućnost kvantne mehanike odigrana u paralelnim univerzumima.

Naučna pitanja o umu uredi

 
Uspon Blagoslovenog Hijernoima Boša

Priroda i poreklo svesti i samog uma takođe je široko raspravljana u nauci. Objašnjavajući jaz je generalno izjednačen sa teškim problemom svesti, a pitanje slobodne volje takođe je od fundamentalnog značaja. Ovi predmeti se bave oblastima kognitivnih nauka, neuronauke (npr. neuronauka slobodne volje) i filozofije duha, iako su neki evolucioni biolozi i teoretski fizičari napravili nekoliko aluzija na tu temu.[40][41]

Pristup redukcionizma i eliminativnog materijalizma, na primer Model sa više nacrta, smatra da svest može u potpunosti da se objasni preko neuronauke kroz rad mozga i njegovih neurona, pridržavajući se tako biološkog naturalizma.[41][42][43]

S druge strane, neki naučnici poput Andreja Lindea, smatraju da svest, kao i prostor-vreme, može imati sopstvene unutrašnje stepene slobode i da nečija opažanja mogu biti stvarna (ako ne i stvarnija od) materijalnih predmeta.[44] Hipoteze svesti i prostor-vremena objašnjavaju svest opisujući „prostor svesnih elemenata”,[44] često obuhvatajući više dodatnih dimenzija.[45] Elektromagnetne teorije svest rešavaju vezujući problem svesti, tvrdeći da je elektromagnetno polje koje stvara mozak aktuelni nosač svesnog iskustva, ali postoji neslaganje oko primene te teorije kada se odnosi na druge radnje uma.[46][47] Teorije kvantnog uma koriste kvantnu mehaniku u objašnjavanju određenih svojstava uma. Objašnjenje procesa slobodne volje kroz kvantne fenomene je popularna alternativa determinizmu.

Parapsihologija uredi

Na osnovu premisa nematerijalističkih objašnjenja uma, neki su predložili postojanje kosmičke svesti, tvrdeći da je svest zapravo „osnova svih bića”.[9][48][49] Zagovornici ovog pogleda navode izveštaje paranormalnih fenomena, prvenstveno ekstrasenzornih percepcija i proročkih moći, kao dokaza za bestelesnu višu svesnost. U nadi da će dokazati postojanje ovih fenomena, parapsiholozi su organizovali različite eksperimente, ali uspešni rezultati mogu biti zbog loših eksperimentalnih kontrola i mogu imati alternativna objašnjenja.[50][51][52]

Priroda smisla života uredi

Najčešće definicije smisla života uključuju tri komponente. Prvo, Reker i Vong definišu lični smisao kao „shvatanje reda, koherentnosti i svrhe u postojanju, potrazi i postizanju vrednih ciljeva i pratećeg osećaja ispunjenja.”[53] Martela i Steger su 2016. godine definisali smisao kao koherentnost, svrhu i značaj.[54] Nasuprot tome, Vong je predložio četvorokomponentno rešenje pitanja smisla života,[55] sa četiri komponente — svrha, razumevanje, odgovornost i uživanje (eng. PURE — Purpose, Understanding, Responsibility, Enjoyment):

  1. Morate izabrati vrednu svrhu ili značajan životni cilj.
  2. Morate imati dovoljno razumevanja o tome ko ste, šta život od vas zahteva i kako možete igrati značajnu ulogu u životu.
  3. Samo vi ste odgovorni za odlučivanje o tome kakav život želite da živite i šta predstavlja značajan i vredan životni cilj.
  4. Uživaćete u dubokom osećaju značaja i zadovoljstva samo kada izvršite svoju odgovornost za samoodređenje i aktivno tražite vredan životni cilj.

Ovako, osećaj značaja prožima svaku dimenziju smisla, a ne predstavlja poseban faktor.

Iako većina istraživača iz psihologije smatra smisao života subjektivnim osjećajem ili presudom, većina filozofa (npr. Tadius Mec, Danijel Hajbron) predlažu da postoje i objektivni konkretni kriterijumi za ono što predstavlja smisao u životu.[56][57] Vong je predložio da smislenost života ne zavisi samo od subjektivnih osećaja, već, važnije, od toga da li je postizanje cilja i život neke osobe u celini značajno prema nekom objektivnom normativnom standardu.[58]

Zapadnjačke filozofske perspektive uredi

Filozofske perspektive o smislu života su one ideologije koje objašnjavaju život u smislu ideala ili apstrakcija koje ljudi određuju.

 
Platon i Aristotel na fresci Antinska škola, slikara Rafaela Santija. Platon pokazuje na nebo a Aristotel gestikulira svetu.

Filozofija drevnih Grka uredi

Platonizam uredi

Platon, Sokratov učenik, jedan je od najranijih, najuticajnijih filozofa. Njegov ugled dolazi od njegovog idealizma da veruje u postojanje univerzala. Njegova Teorija formi predlaže da univerzali ne postoje fizički, kao što postoje predmeti, već kao nebeski oblici. U dijalogu Država, Sokratov lik opisuje Oblik dobrog. Njegova teorija o pravdi u duši odnosi se na ideju sreće koja je relevantna za pitanje smisla života.

U platonizmu, smisao života je u ostvarivanju najvišeg oblika znanja, što je Ideja (oblik) dobrog, iz kojeg sve dobre i pravične stvari dobijaju korisnost i vrednost.

Cinizam uredi

Antisten, Sokratov učenik, prvi je predstavio teme cinizma, navodeći da svrha života živi u životu Vrline koja se slaže sa Prirodom. Sreća zavisi od toga da li je neko samouveren i gospodar svog mentalnog stava; patnja je posledica lažnih presuda vrednosti, koje uzrokuju negativne emocije i istovremeno zlobni karakter.

Cinični život odbacuje konvencionalne želje za bogatstvom, moći, zdravljem i slavom, oslobađajući se imovine stečene u konvencionalnom postupku.[59][60] Kao razumna stvorenja, ljudi mogu postići sreću kroz rigoroznu obuku, tako što će živeti na način prirodan ljudima. Svet podjednako pripada svima, tako da je patnja prouzrokovana lažnim presudama o onome što je vredno ili što je bezvredno po običajima i konvencijama društva.

Cirenizam uredi

Aristip iz Cirene, učenik Sokrata, osnovao je ranu sokratsku školu koja je istakla samo jednu stranu Sokratovog učenja — da je sreća samo jedan od ciljeva moralne akcije i da je zadovoljstvo vrhovno dobro; stoga je hedonistički pogled na svet, odnosno telesno zadovoljstvo, intenzivnije od mentalnog zadovoljstva. Cirenci preferiraju neposrednu zahvalnost dugoročnom dobitku odloženog zadovoljstva; poricanje je neprijatna nesreća.[61]

Prosvetiteljska filozofija uredi

Prosvetiteljstvo i kolonijalna era su promenili prirodu evropske filozofije i izveli je širom sveta. Predanost i podređenost Bogu su u velikoj meri zamenjeni pojmovima neotuđivih prirodnih prava i potencijalima razuma, a univerzalni ideali ljubavi i saosećanja otvorili su put građanskim pojmovima slobode, jednakosti i građanstva. Smisao života se takođe promenio, manje se fokusirajući na odnos čovečanstva sa Bogom, a više na odnos između pojedinca i njihovog društva. Ova era ispunjena je teorijama koje izjednačavaju značajno postojanje sa društvenim poretkom.

Klasični liberalizam uredi

Klasični liberalizam je skup ideja koje su nastale u 17. i 18. veku, iz sukoba između rastućih, bogatih, vlasničkih klasa i utvrđenih aristokratskih i verskih staleža koji su dominirali Evropom. Liberalizam klasifikuje ljude kao bića sa neotuđivim prirodnim pravima (uključujući i pravo zadržavanja bogatstva ostvarenog sopstvenim radom), i tražio je način za uravnoteženje prava širom društva. Uopšteno, smatra se da je individualna sloboda najvažniji cilj, zato što su samo kroz obezbeđenu slobodu druga inherentna prava zaštićena.

Postoji mnogo oblika i derivacija liberizma, ali njihove centralne koncepcije o smislu života vode tri glavne ideje. Rani mislioci, kao što su Džon Lok, Žan Žak Ruso i Adam Smit, pronašli su smisao postojanja u radu i imovini i korišćenjem socijalnih ugovora za stvaranje okruženja koje podržava te napore.

 
Imanuel Kant smatra se jednim od najuticajnijih mislilaca kasnog prosvetiteljstva

Kantaizam uredi

Kantaizam je filozofija zasnovana na etičkom, epistemologičnom i metafizičkom radu Imanuela Kanta. Kant je poznat po svojoj deontološkoj teoriji u kojoj postoji jedinstvena moralna obaveza, „kategorički imperativ”, izveden iz koncepta dužnosti. Kantaisti veruju da se sve akcije obavljaju u skladu sa nekom osnovnom maksimom ili principom, a da bi postupci bili etički, moraju se pridržavati kategoričkog imperativa.

Jednostavno rečeno, test je da se mora univerzalizovati maksima (zamisliti da su svi ljudi postupili na ovaj način), a zatim da se vidi da li će i dalje biti moguće izvršiti maksimu u svetu bez kontradikcije. U Osnovama, Kant daje primer osobe koja želi da pozajmi novac bez namere da ga vrati. Ovo je kontradikcija jer ako bi to bila univerzalna akcija, niko više ne bi pozajmljivao novac, jer bi se znalo da ga nikad neće vratiti. Maksima ove akcije, kaže Kant, dovodi do kontradikcije u zamišljenosti (i stoga je u suprotnosti sa savršenom dužnošću).

Kant takođe negira da posledica dela na bilo koji način može doprineti moralnoj vrednosti tog dela, njegovo mišljenje je da je fizički svet izvan svoje potpune kontrole i stoga se ne može smatrati odgovornim za događaje koji se pojavljuju u njemu.

Filozofija 19. veka uredi

 
183x183piksel

Utilitarizam uredi

Poreklo utilitarizma može se pratiti koliko i Epikur, ali kao škola, on se pripisuje Džeremiju Bentamu,[62] koji je utvrdio da je „priroda stavila čovečanstvo pod upravljanje dva suverena gospodara, bol i zadovoljstvo”, te je iz tog moralnog uvida proisteklo Pravilo korisnosti: „da je dobro ono što donosi najveću sreću najvećem broju ljudi”. On je definisao smisao života kao „najveće načelo sreće”.

Najvažniji predlagač Džeremija Bentama je Džejms Mil, značajni filozof njegovih dana, otac Džona Stjuarta Mila. Mlađi Mil se obrazovao po Bentanovim principima, uključujući prepisivanje i rezimiranje većine dela njegovog oca.

Nihilizam uredi

Nihilizam sugeriše da život nema objektivnog smisla.

Filozofija 20. veka uredi

Vidi još: Filozofija 20. veka

Sadašnja era videla je radikalne promene i u formalnim i u popularnim konceptima ljudske prirode. Znanje otkriveno savremenom naukom je efikasno prepisalo odnos čovečanstva sa prirodnim svetom. Napredak medicine i tehnologije oslobodio je ljude od značajnih ograničenja i oboljenja prethodnih vremena; i filozofija je promenila način na koji se shvataju odnosi ljudi sa samim sobom i sa drugima. Pitanja o smislu života su takođe naišla na radikalne promene, od pokušaja ponovnog procenjivanja ljudskog postojanja u biološkom i naučnom smislu (kao u pragmatizmu i logičkom pozitivizmu) do napora da se meta-teoretiše o stvaranju smisla kao lične, individualno usmerene aktivnosti (egzistencijalizam, sekularni humanizam).

Pragmatizam uredi

Pragmatizam zastupa stav da sve što je korisno i praktično nije uvek istinito, tvrdeći da je ono što najviše doprinosi ljudskom dobru na duge staze istinito. U praksi, teorijske tvrdnje moraju biti praktično proverljive, tj. one bi trebalo da budu predvidive i testirane, i da bi, na kraju, potrebe čovečanstva vodile ljudsko intelektualno istraživanje.

Pragmatistički filozofi sugerišu da je praktično i korisno razumevanje života važnije od traženja nepraktične apstraktne istine o životu. Vilijam Džejms je tvrdio da se istina može napraviti, ali ne i pronaći.[63][64] Prema pragmatičarima, smisao života se može otkriti samo preko iskustva.

Teizam uredi

Teisti veruju da je Bog stvorio univerzum i da je imao svrhu u tome. Teisti takođe smatraju da ljudi traže smisao i svrhu svog života u Božjoj svrsi u stvaranju. Teisti dalje tvrde da ukoliko ne postoji Bog da životu da krajnje značenje, vrednost i svrhu, onda bi život bio apsurdan.

Istočnoazijske filozofske perspektive uredi

Vidi još: Kineska filozofija

Mocizam uredi

Vidi još: Mocizam

Mocistički filozofi su verovali da je svrha života univerzalna, nepristrasna ljubav. Mocizam je promovisao filozofiju nepristrasne brige — osoba treba jednako da se brine za sve druge osobe, bez obzira na njen odnos sa tim osobama.[65] Izraz ove neselektivne brige je ono što čini čoveka pravednim bićem u mocističkoj školi. Ovo zastupanje nepristrasnosti bilo je meta napada drugih kineskih filozofskih škola, naročito konfučijanista koji su verovali da, iako ljubav treba da bude bezuslovna, ne treba da bude neselektivna. Na primer, deca treba da vole svoje roditelje više nego neke slučajne strance.

Konfučijanizam uredi

Vidi još: Konfučijanizam

Konfučijanizam prepoznaje ljudsku prirodu u skladu sa potrebom za disciplinom i obrazovanjem. Budući da je čovečanstvo podstaknuto i pozitivnim i negativnim uticajima, konfučijanisti vide cilj u postizanju vrline kroz jake odnose. Ovaj naglasak na normalan život vidi se u citatu konfučijanističkog učenika Tu Vej Minga: „možemo shvatiti krajnji smisao života u običnoj ljudskoj egzistenciji.”[66]

Legalizam uredi

Legalisti su verovali da je pronalaženje svrhe u životu besmislen napor. Za njih, samo praktično znanje bilo je dragoceno, pogotovo ono koje se odnosilo na funkcionisanje i performanse države.

Religijske perspektive uredi

Religijske perspektive o smislu života su one ideologije koje objašnjavaju život u smislu implicitne svrhe koju ljudi nisu definisali. Prema Povelji o saučesnosti koju su potpisale mnoge vodeće religijske i sekularne organizacije sveta, srž religije je u zlatnom pravilu da treba „postupati prema drugima onako kako biste želeli da oni postupaju sa vama”.

Islam uredi

Vidi još: Islam

U islamu, krajnja svrha čovečanstva jeste otkrivanje njegovog tvorca Alaha (Boga) kroz Njegove znakove, i pokazivanje zahvalnosti Njemu kroz iskrenu ljubav i predanost. Ovo se praktično pokazuje prateći Božanske smernice otkrivene u Kuranu i Tradiciji proroka. Zemaljski život je test koji određuje svačiju blizinu Alahu u budućnosti. Čovek će, ili biti blizu Njega i Njegove ljubavi u Dženetu (raju) ili daleko u Džehenemu (paklu).

Judaizam uredi

Vidi još: Judaizam

U judaističkom pogledu na svet, smisao života je uzvisiti fizički svet i pripremiti ga za svet koji dolazi, mesijansku eru. Svet koji dolazi može značiti i duhovni zagrobni život, a postoji i debata o eshatološkom poretku. Međutim, judaizam nije fokusiran na lično spasenje, već na javna (između čoveka i čoveka) i individualna (između čoveka i Boga) duhovna dela na ovom svetu.

 
Hristos Spasitelj, na brdu Korkovado u Rio de Žaneiru simbol je hrišćanstva

Hrišćanstvo uredi

Vidi još: Hrišćanstvo

Hrišćanstvo ima korene u judaizmu. Njegova centralna uverenja potiču od učenja Isusa Hrista kako je predstavljeno u Novom zavetu. Svrha života po hrišćanstvu je u traženju božanskog spasenja kroz Božju milost i Hristovo posredovanje.

Nedavni alternativni hrišćanski teološki diskurs tumači da je Isus pokazao svrhu života koja se sastoji od razvijanja naše saosećajnosti za ljudsku patnju;[67] ipak, konvencionalni hrišćanski stav jeste da su ljudi opravdani verom u Isusovu žrtvu smrti na krstu.

Popularni stavovi uredi

„Šta je svrha života?” je pitanje koje sebi postave mnogi ljudi u jednom trenutku u životu, često u kontekstu „Koja je svrha života?”.[11] Neki popularni odgovori dati su ispod.

Da ostvarimo svoj potencijal i ideje uredi

  • Da pratimo snove.[68]
  • Da živimo svoje snove.[69]
  • Da ga potrošimo na nešto što će ga nadživeti.[70]
  • Da budemo bitni: da zastupamo nešto, da napravimo neku razliku.[70]
  • Da proširimo svoj potencijal u životu.[69]
  • Da postanemo osoba koja smo oduvek hteli da budemo.[71]
  • Da postanemo najbolja verzija sebe.[72]
  • Da tražimo sreću[73] i uspemo u tome.[3]
  • Da budemo istinski autentično ljudsko biće.[74]
  • Da možemo da stavimo cele sebe u svoja osećanja, posao i uverenja.[70]
  • Da pratimo ili se predamo našoj sudbini.[75][76][77]
  • Da postignemo blaženstvo, cvetanje ljudskog duha.

Da postignemo biološku savršenost uredi

  • Da preživimo,[78] tj. da živimo što je duže moguće,[79] uključujući i potragu za besmrtnošću (na naučne načine).[80]
  • Da živimo večno[80] ili umremo pokušavajući.[81]
  • Postojanje: da nastavimo postojati, da nastavimo biti, da očuvamo sopstveno postojanje; da ne prestanemo postojati, da ne nestanemo; da opstajemo zahvaljujući sebi; da prevladamo pretnje svog postojanja; egzistencijalna i ontološka samodovoljnost.
  • Da se prilagodimo: Često da poboljšamo svoje šanse za uspeh u drugoj svrsi; ponekad kao svrha sama po sebi (prilagođavanje prilagođavanju).
  • Da evoluiramo.[82]
  • Da se repliciramo, reprodukujemo.[68] „San svake ćelije je da postane dve ćelije.”[83][84][85][86]

Da tražimo mudrost i znanje uredi

  • Da proširimo percepciju sveta.[68]
  • Da pratimo tragove i i nađemo izlaz.[87]
  • Da naučimo što je moguće više stvari u životu.[88]
  • Da znamo koliko god je moguće o što više stvari.[89]
  • Da tražimo mudrost i znanje i da ukrotimo um, kako bismo izbegli patnje prouzrokovane neznanjem i našli sreću.[90]
  • Da se suočimo sa našim strahovima i prihvatimo pouke koje nam život nudi.[75]
  • Da nađemo smisao ili svrhu života.[91][92]
  • Da nađemo razlog za život.[93]
  • Da rešimo neravnotežu uma razumevanjem prirode stvarnosti.[94]

Da radimo dobro, da radimo ispravnu stvar uredi

  • Da svet ostavimo boljim mestom nego što smo ga zatekli.[68]
  • Da učinimo sve od sebe da napustimo svaku situaciju boljom nego što smo je zatekli.[68]
  • Da koristimo drugima.[6]
  • Da dajemo više nego što uzimamo.[68]
  • Da okončamo patnju.[95][96]
  • Da stvorimo jednakost.[97][98][99]
  • Da prekinemo ugnjetavanje.[100]
  • Da delimo bogatstvo.[101][102]
  • Da budemo velikodušni.[103][104]
  • Da doprinosimo dobrobiti i duhu drugih.[105][106]
  • Da pomognemo drugima,[3][104] da pomažemo jedni drugima.[107] Da iskoristimo svaku priliku da pomognemo drugima na našem putovanju na zemlji.[68]
  • Da budemo kreativni i inovativni.[105]
  • Da praštamo.[68]
  • Da prihvatimo i oprostimo ljudske mane.[108]
  • Da budemo emocionalno iskreni.[70]
  • Da budemo odgovorni.[70]
  • Da budemo časni.[70]
  • Da tražimo mir.[70]

Da volimo, osećamo i uživamo u životu uredi

  • Da volimo više.[68]
  • Da volimo one koji nam znače najviše. Svaki život koji dodirnemo će nas dodirnuti.[68]
  • Da čuvamo svaki prijatan osećaj koji imamo.[68]
  • Da tražimo lepotu u svim njenim oblicima.[68]
  • Da se zabavljamo ili uživamo u životu.[75][105]
  • Da tražimo zadovoljstvo[70] i izbegavamo bol.[109]
  • Da budemo saosećajni.[70]
  • Da nas dotaknu suze i bol drugih i da im pomognemo ljubavlju i saosećanjem.[68]
  • Da volimo druge najbolje što možemo.[68]
  • Da jedemo, pijemo i budemo veseli.[110]

Da imamo moć, da budemo bolji uredi

  • Da stremimo ka moći[111] i superiornosti.[109]
  • Da vladamo svetom.[76]
  • Da poznajemo i vladamo svetom.[112][113]
  • Da poznajemo i vladamo prirodom.[90]

Život nema smisla uredi

  • Život ili ljudsko postojanje nema stvarni smisao ili svrhu jer se ljudska egzistencija dogodila slučajno u prirodi i ništa što postoji slučajno nema nikakvu svrhu.[94]
  • Život nema smisla, ali kao ljudi, mi pokušavamo da vežemo smisao i svrhu kako bismo mogli da opravdamo naše postojanje.[68]
  • Nema smisla u životu i to je upravo ono što ga čini posebnim.[68]

Ne treba težiti da znamo i razumemo smisao života uredi

  • Odgovor na smisao života je previše dubok da bismo ga znali i razumeli.[94]
  • Nikada nećemo živeti ako tražimo smisao života.[68]
  • Smisao života je da se zaboravi potraga za smislom života.[68]
  • Na kraju, osoba ne bi trebalo da pita šta je smisao njenog života, već treba da prizna da je to nešto što sama sebe pita.[114]

Život je loš uredi

  • Bolje da nikad ne postojimo. Ljudi će uvek doživljavati bol (povredu) koja je teža od bilo kakvog zadovoljstva. Nikad ne postojati znači da ljudi neće doživeti bol, niti će biti u nepovoljnom položaju zbog nedoživljavanja zadovoljstva ako ne postoje. Ovo se opisuje kao asimetrija zadovoljstva i bola.[115]

Reference uredi

  1. ^ 1951 1998.
  2. ^ Robert, Nozick (1981). Philosophical explanations. Cambridge, Mass.: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-66448-7. OCLC 7283862. 
  3. ^ a b v Julian, Baggini (2004). What's it all about? : philosophy and the meaning of life. London: Granta. ISBN 978-1-86207-661-7. OCLC 56652884. 
  4. ^ Why are we here? : everyday questions and the Christian life. Thiemann, Ronald F., Placher, William C. (William Carl), 1948—2008. Harrisburg, Pa.: Trinity Press International. 1998. ISBN 978-1-56338-236-9. OCLC 37946838. 
  5. ^ Marcellino, Dennis (1996). Why are we here? : the scientific answer to this age-old question (that you don't need to be a scientist to understand). Gladston, Or.: Lighthouse Pub. ISBN 978-0-945272-09-0. OCLC 34984036. 
  6. ^ a b v 1918-1995., Hsüan Hua (2003). Words of wisdom. v. 1. Beginning Buddhism. Buddhist Text Translation Society. (1. izd.). Burlingame, CA: Buddhist Text Translation Society. ISBN 978-0-88139-311-8. OCLC 51924129. 
  7. ^ a b Davies, P. C. W. (1999). The fifth miracle : the search for the origin and meaning of life. New York, NY: Simon & Schuster. ISBN 978-0-684-83799-4. OCLC 40218707. 
  8. ^ a b Occupational therapy : performance, participation, and well-being. Christiansen, Charles., Baum, Carolyn Manville., Bass-Haugen, Julie. (3. izd.). Thorofare, NJ: Slack. 2005. ISBN 978-1-55642-681-0. OCLC 68962820. 
  9. ^ a b Harris, Walker, Evan (2000). The physics of consciousness : the quantum minds and the meaning of life. Cambridge, Mass.: Perseus Books. ISBN 978-0-7382-0234-1. OCLC 43535566. 
  10. ^ a b Krishnamurti, J. (Jiddu) (2001). What are you doing with your life? : teen books on living series. Ojai, Calif.: Krishnamurti Publications of America. ISBN 978-1-888004-24-3. OCLC 43287255. 
  11. ^ a b „What Is The Meaning Of Life?”. philosophynow.org. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  12. ^ (PDF). 26. 9. 2007 https://web.archive.org/web/20070926154148/http://www.ed.uiuc.edu/EPS/PES-Yearbook/2001/tapio%2001.pdf. Arhivirano iz originala 26. 09. 2007. g. Pristupljeno 17. 8. 2018.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  13. ^ Hooft, Stan van (2004). Life, death, and subjectivity : moral sources in bioethics. Amsterdam: Rodopi. ISBN 978-90-420-1912-6. OCLC 56842393. 
  14. ^ Foundations of ethics : an anthology. Shafer-Landau, Russ., Cuneo, Terence, 1969-. Malden, MA: Blackwell Pub. 2007. ISBN 978-1-4051-2951-0. OCLC 64624856. 
  15. ^ Diener, Ed; Sapyta, Jeffrey J.; Suh, Eunkook (1998). „Subjective Well-Being Is Essential to Well-Being”. Psychological Inquiry (na jeziku: engleski). 9 (1): 33—37. ISSN 1047-840X. doi:10.1207/s15327965pli0901_3. 
  16. ^ a b Mihaly 1990
  17. ^ Peterson, Christopher (2004). Character strengths and virtues : a handbook and classification. Seligman, Martin E. P. Washington, DC: American Psychological Association. ISBN 978-0-19-803733-0. OCLC 60548639. 
  18. ^ Seligman, Martin E. P. (2002). Authentic happiness : using the new positive psychology to realize your potential for lasting fulfillment. New York: Free Press. ISBN 978-0-7432-2297-6. OCLC 49681324. 
  19. ^ Boyle, Patricia A.; Buchman, Aron S.; Barnes, Lisa L.; Bennett, David A. (2010). „Effect of a purpose in life on risk of incident Alzheimer disease and mild cognitive impairment in community-dwelling older persons”. Archives of General Psychiatry. 67 (3): 304—310. ISSN 1538-3636. PMC 2897172  . PMID 20194831. doi:10.1001/archgenpsychiatry.2009.208. 
  20. ^ Kim, Eric S.; Sun, Jennifer K.; Park, Nansook; Kubzansky, Laura D.; Peterson, Christopher (2013). „Purpose in life and reduced risk of myocardial infarction among older U.S. adults with coronary heart disease: a two-year follow-up”. Journal of Behavioral Medicine. 36 (2): 124—133. ISSN 1573-3521. PMID 22359156. S2CID 6273837. doi:10.1007/s10865-012-9406-4. 
  21. ^ Kim, Eric S.; Sun, Jennifer K.; Park, Nansook; Peterson, Christopher (2013). „Purpose in life and reduced incidence of stroke in older adults: 'The Health and Retirement Study'”. Journal of Psychosomatic Research. 74 (5): 427—432. ISSN 1879-1360. PMID 23597331. doi:10.1016/j.jpsychores.2013.01.013. 
  22. ^ Boyle, Patricia A.; Barnes, Lisa L.; Buchman, Aron S.; Bennett, David A. (2009). „Purpose in life is associated with mortality among community-dwelling older persons”. Psychosomatic Medicine. 71 (5): 574—579. ISSN 1534-7796. PMC 2740716  . PMID 19414613. doi:10.1097/PSY.0b013e3181a5a7c0. 
  23. ^ „Five steps to mental wellbeing”. nhs.uk (na jeziku: engleski). 2. 2. 2021. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  24. ^ Darvin 1859.
  25. ^ Dawkins, Richard (1976). The selfish gene. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-857519-1. OCLC 2681149. 
  26. ^ Dawkins, Richard (1995). River out of eden : a Darwinian view of life. New York, NY: Basic Books. ISBN 978-0-465-01606-8. OCLC 31376584. 
  27. ^ a b „What is the Meaning of Life, What is Life and Other Thoughts on Life”. World Transformation Movement (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  28. ^ Dawkins, Richard (2006). The God delusion. Boston. ISBN 978-0-618-68000-9. OCLC 68965666. 
  29. ^ „Defining Life :: Astrobiology Magazine – earth science – evolution distribution Origin of life universe – life beyond :: Astrobiology is study of earth science evolution distribution Origin of life in universe terrestrial”. 13. 10. 2008. Arhivirano iz originala 13. 10. 2008. g. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  30. ^ „Defining Life, Explaining Emergence”. www.nbi.dk. Arhivirano iz originala 14. 03. 2012. g. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  31. ^ 1887 1992.
  32. ^ Margulis, Lynn (1959). What is life?. Sagan, Dorion. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-22021-8. OCLC 43540594. 
  33. ^ 1919 2000.
  34. ^ Avery, John (2003). Information theory and evolution. River Edge, N.J.: World Scientific. ISBN 978-981-256-445-0. OCLC 60716168. 
  35. ^ „How to Define Life”. 2008. Arhivirano iz originala 01. 11. 2008. g. Pristupljeno 17. 8. 2018. 
  36. ^ Kragh, Helge (1999). Cosmology and controversy : the historical development of two theories of the universe. Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-00546-1. OCLC 43450594. 
  37. ^ Nikos, Prantzos (2000). Our cosmic future : humanity's fate in the universe. Cambridge, U.K.: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-77098-9. OCLC 42690132. 
  38. ^ Blanchard, Edwards, Rem (2001). What caused the big bang?. Amsterdam: Rodopi. ISBN 978-90-420-1407-7. OCLC 49191541. 
  39. ^ Poplawski, Nikodem J. (2010). „Radial motion into an Einstein-Rosen bridge”. Physics Letters B. 687 (2–3): 110—113. S2CID 5947253. arXiv:0902.1994  . doi:10.1016/j.physletb.2010.03.029. 
  40. ^ The debated mind : evolutionary psychology versus ethnography. Whitehouse, Harvey. Oxford: Berg. 2001. ISBN 978-1-85973-427-8. OCLC 45766694. 
  41. ^ a b Alan, Gray, Jeffrey (2004). Consciousness : creeping up on the hard problem. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-852090-0. OCLC 55970336. 
  42. ^ Churchland, Paul M. (1989). A neurocomputational perspective : the nature of mind and the structure of science. Cambridge, MA: MIT Press. ISBN 978-0-262-03151-6. OCLC 19624007. 
  43. ^ Clement), Dennett, D. C. (Daniel (1991). Consciousness explained (1. izd.). Boston: Little, Brown and Co. ISBN 978-0-316-18065-8. OCLC 23648691. 
  44. ^ a b Science and ultimate reality : quantum theory, cosmology, and complexity. Barrow, John D., 1952-, Davies, P. C. W., Harper, Charles L., 1958-. Cambridge, UK: Cambridge. 2004. ISBN 978-0-521-83113-0. OCLC 53013309. 
  45. ^ Jean, Millay (1999). Multidimensional mind : remote viewing in hyperspace. Berkeley, Calif.: North Atlantic Books. ISBN 978-1-55643-306-1. OCLC 40535469. 
  46. ^ „EVIDENCE FOR AN ELECTROMAGNETIC FIELD THEORY OF CONSCIOUSNESS”. 2005. Arhivirano iz originala 18. 12. 2005. g. Pristupljeno 18. 8. 2018. 
  47. ^ Studies on the structure of time : from physics to psycho(patho)logy. Buccheri, R., Di Gesù, V., Saniga, Metod., International Interdisciplinary Workshop on Studies on the Structure of Time: From Physics to Psycho(patho)logy (1999 : Palermo, Italy). New York: Kluwer Academic/Plenum Publishers. 2000. ISBN 978-0-306-46439-3. OCLC 44632956. 
  48. ^ Alexandra, Bruce (2005). Beyond the bleep : the definitive unathorized guide to What the bleep do we know!?. New York: Disinformation. ISBN 978-1-932857-22-1. OCLC 61367713. 
  49. ^ Mae-Wan., Ho (1998). The rainbow and the worm : the physics of organisms (2. izd.). Singapore: World Scientific. ISBN 978-981-02-3426-3. OCLC 40443262. 
  50. ^ „6. Criticism in Experimental Parapsychology, 1975—1985”. 2007. Arhivirano iz originala 27. 09. 2007. g. Pristupljeno 18. 8. 2018. 
  51. ^ „Exploring possible sender-to-experimenter acoustic leakage in the PRL…”. archive.is. 2012. Arhivirano iz originala 09. 07. 2012. g. Pristupljeno 18. 8. 2018. 
  52. ^ (PDF). 2007 https://web.archive.org/web/20070810173433/https://www.parapsych.org/papers/07.pdf. Arhivirano iz originala 10. 08. 2007. g. Pristupljeno 18. 8. 2018.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  53. ^ Reker & Wong 1988.
  54. ^ Martela & Steger 2016, str. 531–545.
  55. ^ Wong 2012.
  56. ^ Thaddeus, Metz (7. 11. 2013). Meaning in life : an analytic study. Oxford. ISBN 978-0-19-166296-6. OCLC 864551475. 
  57. ^ Haybron, Daniel M. (29. 8. 2013). Happiness : a very short introduction (1. izd.). Oxford, United Kingdom. ISBN 978-0-19-959060-5. OCLC 859188507. 
  58. ^ Wong, P.T.P. (2012). From logotherapy to meaning-centered counseling and therapy. In P.T.P. Wong (Ed.), The human quest for meaning: Theories, research, and applications (2nd ed., pp. 619—647). New York: Routledge.
  59. ^ Kidd, I., „Cynicism,” in The Concise Encyclopedia of Western Philosophy. (ed. J.O. Urmson and Jonathan Rée), Routledge. (2005)
  60. ^ Long 1996.
  61. ^ „The Future Of Hardcore Hedonism”. www.hedonism.org. Pristupljeno 18. 8. 2018. 
  62. ^ Rosen, F (2003). Classical utilitarianism from Hume to Mill. London: Routledge. ISBN 978-0-203-98735-3. OCLC 252961870. 
  63. ^ James, William (1997). The meaning of truth. Amherst, N.Y.: Prometheus Books. ISBN 978-1-57392-138-1. OCLC 36241772. 
  64. ^ The philosophy of William James. Corti, Walter Robert. (1. Aufl izd.). Hamburg: Meiner. 1976. ISBN 978-3-7873-0352-6. OCLC 2837020. 
  65. ^ King 2006.
  66. ^ Wei 1985.
  67. ^ „Christian Humanism”. Christian Humanism. Arhivirano iz originala 19. 08. 2018. g. Pristupljeno 19. 8. 2018. 
  68. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o The real meaning of life. Seaman, David, 1986-. Novato, Calif.: New World Library. 2005. ISBN 978-1-57731-514-8. OCLC 60454679. 
  69. ^ a b Ellerton, W., Roger R. (16. 1. 2013). Live your dreams, let reality catch up : NLP and common sense for managers, coaches and you (2. izd.). Howe Island, Gananoque, Ontario, Canada. ISBN 978-0-9784452-7-0. OCLC 821261732. 
  70. ^ a b v g d đ e ž z The book of positive quotations. Cook, John, 1939-, Deger, Steve, 1966-, Gibson, Leslie Ann, 1956-, Cook, John, 1939- (2. izd.). Minneapolis: Fairview Press. 2007. ISBN 978-1-57749-169-9. OCLC 132308860. 
  71. ^ Chandler, Steve (2005). Reinventing yourself : how to become the person you've always wanted to be (Rev. izd.). Franklin Lakes, NJ: Career Press. ISBN 978-1-4356-5909-4. OCLC 243603824. 
  72. ^ Matthew, Kelly (2004). The rhythm of life : living every day with passion and purpose. New York: Fireside Books. ISBN 978-0-7432-6510-2. OCLC 55085851. 
  73. ^ Lee, Dong Yul; Park, Sung Hee; Uhlemann, Max R.; Patsult, Philip (2000). „What Makes You Happy?: A Comparison of Self-reported Criteria of Happiness Between Two Cultures”. Social Indicators Research (na jeziku: engleski). 50 (3): 351—362. ISSN 0303-8300. S2CID 141773177. doi:10.1023/a:1004647517069. 
  74. ^ Kultgen, John H. (1995). Autonomy and intervention : parentalism in the caring life. New York: Oxford University Press. ISBN 978-1-4294-0038-1. OCLC 71354893. 
  75. ^ a b v George, Cappannelli (2004). Authenticity : simple strategies for greater meaning and purpose at work and at home. Cappannelli, Sedena C., 1948- (1. izd.). Cincinnati, Ohio: Emmis Books. ISBN 978-1-57860-148-6. OCLC 56316984. 
  76. ^ a b Celebrating Middle-Earth : the lord of the rings as a defense of Western civilization. West, John G. (1. izd.). Seattle: Inkling Books. 2002. ISBN 978-1-58742-012-2. OCLC 50542761. 
  77. ^ Rachel, Madorsky (2003). Create your own destiny! : spiritual path to success (1. izd.). Northbrook, Ill.: Avanty House. ISBN 978-0-9705349-4-1. OCLC 53170282. 
  78. ^ „The Michigan Daily Online”. 11. 8. 2007. Arhivirano iz originala 11. 08. 2007. g. Pristupljeno 19. 8. 2018. 
  79. ^ C 2007.
  80. ^ a b Ray, Kurzweil (2004). Fantastic voyage : live long enough to live forever. Grossman, Terry. [Emmaus, Pa.]: Rodale. ISBN 978-1-57954-954-1. OCLC 56011093. 
  81. ^ Bryan, Appleyard (2007). How to live forever or die trying : on the new immortality. London: Simon & Schuster. ISBN 978-0-7432-6868-4. OCLC 72868382. 
  82. ^ Cameron, Don (2001). The purpose of life : human purpose and morality from an evolutionary perspective. Bristol: Woodhill. ISBN 978-0-9540291-0-4. OCLC 48237437. 
  83. ^ Nick, Lane (2005). Power, sex, suicide : mitochondria and the meaning of life. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-151301-5. OCLC 76967066. 
  84. ^ Weiss, Kenneth M. (2004). Genetics and the logic of evolution. Buchanan, Anne. Hoboken, NJ: Wiley-Liss. ISBN 978-0-471-23805-8. OCLC 52547618. 
  85. ^ Ackerman, Jennifer (2001). Chance in the house of fate : a natural history of heredity. Boston: Houghton Mifflin. ISBN 978-0-618-08287-2. OCLC 45466124. 
  86. ^ Boyce, Rensberger (1996). Life itself : exploring the realm of the living cell. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-510874-3. OCLC 34244533. 
  87. ^ Philosophers explore The Matrix. Grau, Christopher. Oxford. 2005. ISBN 978-0-19-518106-7. OCLC 56880333. 
  88. ^ Plato (1997). Complete works. Cooper, John M. (John Madison), 1939-, Hutchinson, D. S., 1955-. Indianapolis, Ind.: Hackett Pub. ISBN 978-0-87220-349-5. OCLC 36178550. 
  89. ^ Events that changed the world through the sixteenth century. Thackeray, Frank W., Findling, John E. Westport, Conn.: Greenwood Press. 2001. ISBN 978-0-313-00708-8. OCLC 51428424. 
  90. ^ a b Bstan-ʼdzin-rgya-mtsho, Dalai Lama XIV (2000). The meaning of life : Buddhist perspectives on cause & effect. Hopkins, Jeffrey., Bstan-ʼdzin-rgya-mtsho, Dalai Lama XIV, 1935- (Rev. izd.). Boston, MA: Wisdom Publications. ISBN 978-0-86171-173-4. OCLC 44548927. 
  91. ^ Simmons, Ernest J. (Ernest Joseph) (1973). Tolstoy. London: Routledge and K. Paul. ISBN 978-0-7100-7394-5. OCLC 618027. 
  92. ^ Bowell, Richard A. (2004). The seven steps of spiritual intelligence : the practical pursuit of purpose, success, and happiness. London: N. Brealey Pub. ISBN 978-1-85788-344-2. OCLC 56419880. 
  93. ^ Gibbs, John C. (1992). Moral maturity : measuring the development of sociomoral reflection. Basinger, Karen S., Fuller, Dick. Hillsdale, N.J.: L. Erlbaum Associates. ISBN 978-0-8058-0425-6. OCLC 23081204. 
  94. ^ a b v Tang 2007
  95. ^ Roberts, Tyler T. (1998). Contesting spirit : Nietzsche, affirmation, religion. Princeton, N.J.: Princeton University Press. ISBN 978-1-4008-1311-7. OCLC 51453400. 
  96. ^ Jeffers, Steven L. (2007). Finding a sacred oasis in grief : a resource manual for pastoral care givers. Smith, Harold Ivan, 1947-. Oxford: Radcliffe. ISBN 978-1-84619-181-7. OCLC 76852808. 
  97. ^ A Dictionary of biblical tradition in English literature. Jeffrey, David Lyle, 1941-. Grand Rapids, Mich.: W.B. Eerdmans. 1992. ISBN 978-0-8028-3634-2. OCLC 26723712. 
  98. ^ Williams, Dana A. (2005). "In the light of likeness-transformed" : the literary art of Leon Forrest. Columbus: Ohio State University Press. ISBN 978-0-8142-0994-3. OCLC 56798958. 
  99. ^ Conservatism : an anthology of social and political thought from David Hume to the present. Muller, Jerry Z., 1954-. Princeton, N.J.: Princeton University Press. 1997. ISBN 978-0-691-03712-7. OCLC 35865440. 
  100. ^ Spirituality and social care : contributing to personal and community well-being. Nash, Mary, 1946-, Stewart, Bruce, 1951-. London: Jessica Kingsley Publishers. 2002. ISBN 978-0-585-47114-3. OCLC 53041253. 
  101. ^ Xinzhong, Yao (2000). An introduction to Confucianism. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-511-06624-5. OCLC 57301280. 
  102. ^ Turner, Bryan S. (2001). Society and culture : principles of scarcity and solidarity. Rojek, Chris. London: SAGE. ISBN 978-1-4129-3368-1. OCLC 70774180. 
  103. ^ Anil, Goonewardene (1994). Buddhist scriptures. Oxford: Heinemann. ISBN 978-0-435-30355-6. OCLC 30156360. 
  104. ^ a b Luc, Ferry (2002). Man made God : the meaning of life. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-24484-6. OCLC 47844760. 
  105. ^ a b v Stephan, Eric G. (2002). Powerful leadership : how to unleash the potential in others and simplify your life. Pace, R. Wayne. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall PTR. ISBN 978-0-13-066836-3. OCLC 48588327. 
  106. ^ „Finding Purpose in Life: The Guide to Finding Your Life's Work”. The Meaning Movement (na jeziku: engleski). 2015. Pristupljeno 18. 8. 2018. 
  107. ^ Moyse, Steinberg, Dominique (2004). The mutual-aid approach to working with groups : helping people help one another (2. izd.). New York: Haworth Press. ISBN 978-0-7890-1461-0. OCLC 54826039. 
  108. ^ John, Caunt (2003). Boost your self-esteem. London: Kogan Page. ISBN 978-0-585-45036-0. OCLC 52344666. 
  109. ^ a b Mitchell 1927
  110. ^ „Bible Gateway passage: Ecclesiastes 8 – Young's Literal Translation”. Bible Gateway. Pristupljeno 18. 8. 2018. 
  111. ^ Bernard, Reginster (2008). The affirmation of life : Nietzsche on overcoming nihilism (1. Harvard University Press pbk. izd.). Cambridge, Mass.: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-04264-3. OCLC 436044761. 
  112. ^ Harrison, Peter (1998). The Bible, Protestantism, and the rise of natural science. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-59196-6. OCLC 36977216. 
  113. ^ Dillon, Steven (2006). The Solaris effect : art & artifice in contemporary American film (1. izd.). Austin: University of Texas Press. ISBN 978-0-292-79561-7. OCLC 614506111. 
  114. ^ Frankl, Viktor E. (Viktor Emil) (2006). Man's search for meaning. Boston: Beacon Press. ISBN 978-0-8070-1427-1. OCLC 68940601. 
  115. ^ David, Benatar (2006). Better never to have been : the harm of coming into existence. Oxford: Clarendon Press. ISBN 978-0-19-929642-2. OCLC 70881677. 

Literatura uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Смисао_живота&oldid=26473708”