Spomen kapela i kosturnica u Udovu se nalazi u malom mestu Udovo, na ulazu u Valdanovsku kotlinu, na putu Skoplje-Solun sa leve strane na uzvišici. Udovo je selo u opština Valandovo u današnjoj Severnoj Makedoniji, koje je udaljeno od središta opštine oko 12 km severozapadno, a od mesta Đevđelija oko 25 km severno.
Početak Prvog svetskog rata Srbija je bila u zategnutim odnosima sa Bugarskom. Situacija na frontovima 1915. godine je odgovarala Bugarskoj. Početkom 1915. jačaju aktivnosti bugarsko-turskih agitatora i komitskih četa. Bugarska vlada počela je da šalje specijalno pripremljene diverzantske čete radi oružanih provokacija i napada na srpske vlasti u Vardarskoj Makedoniji.
Valandovski pokolj se zbio na Veliki petak 2. aprila 1915. godine (20. marta 1915. prema tada važećem Julijanskom kalendaru). Po ponoći, pod vođstvom oficira i vojvoda Bugari su prešli srpsko-bugarsku granicu na sedam mesta u dužini od 34 km, i opkolile sve karaule i pogranične strane i pritom ubile (zaklale) sve srpske graničare[1], zatim su napali i sela. Glavna grupa od 2.000 ljudi prešla je granicu kod karaule Čepeli i Udova došli neprimetno iznad železničke stanice Strumica u Udovu i izvela prvi napad. Druga grupa od oko 1.000 ljudi spustila se u selo Pirava i napala položaj srpske vojske koja je s te strane branila Valandovo. Ostale grupe komita napale su Valandovo sa svih strana.
Prvi sudar komita sa srpskim vojnicima bio je oko 600-700 metara od železničke stanice. U tom trenutku prispela je i komitska kolona iz pravca sela Barakli i ojačala napad na srpske jedinice. Komite su napadale sa svih strana i brzo su uspele da likvidiraju malobrojnu odbranu koja je bila prvi odbrambeni štit ispred železničke stanice. Da bitka ne bude potpuno izgubljena, zasluga je majora Pavla Blažarića, koji je bio komandant obezbeđenja pruge od Skoplja do Đevđelije. Čim je začuo prve pucnje, major Pavle Blažarić je pokušao da prepliva Vardar, u čemu nije uspeo jer je voda bila prevelika, Vardar je bio brz i hladan. Vratio se nazad i ispeo da pređe most preko Vardara na rukama, sa donje strane, držeći se za grede od mosta. Uspeo je da se probije do železničke stanice, odakle je telegrafom uputio poziv za pomoć jedinicama srpske vojske u Demir Kapiji i Đevđeliji.
Oko osam časova braniteljima na mostu priskočio je u pomoć 14. srpski korpus iz Đevđelije, a oko 10 časova srpska posada konačno je uspela da odbije napad komita. Srpska vojska je u kontranapadu naterala komite da se povuku u Bugarsku i u 11 časova završena je bitka kod železničke stanice Strumica-Udovo.
U odbrani Valandova bilo je raspoređeno samo 120 srpskih vojnika. Oko dva sata posle ponoći započeta je opsada Valandova. Komite su uspele da likvidiraju srpske vojne posade oko Valandova, a posebno žestoke borbe bile su od sela Pirava do Valandova i na Valandovskom brdu.
Napadači su u sedam časova ujutru opkolili Valandovo sa svih strana i zauzeli ga oko 11 časova, a svi branioci su izginuli. Bugari su odmah preuzeli sve vojne i državne zgrade i naterali svo stanovništvo da se skupi u centru grada gde su održali nekoliko govora ubeđujući ga da će celu Makedoniju uskoro „osloboditi od srpskog ropstva“. Meštanima je takođe saopšteno da se pripreme za polazak ka Bugarskoj. Valandovo je te noći ostalo pusto, a mali deo stanovnika uspeo je da se sakrije na tavane i u podrume.
Prema podacima sakupljenim posle ovog podmuklog napada u borbama na Veliki petak (Valandovski pokolj) od ukupno 450 srpskih vojnika poginuo je 261 a ranjeno je 87 vojnika. Leševi srpskih vojnika su skrnavljeni na različite načine-sečeni noževima i bajonetima, spaljivani.
Valandovo je 8. marta 1931. godine pogodio snažan zemljotres,[2] a već sutradan kralj Aleksandar I Karađorđević posetio je mesta pogođena zemljotresom. Tom prilikom obišao je grobove palih oko 270 srpskih vojnika i oficira i pokrenuo inicijativu za izgradnju spomen-kosturnice u Udovu.
Spomen-kosturnica završena je 1936. i osvećena 1. novembra, kada je i osvećena. Pored vojnika poginulih na Veliki petak, tu su položene i kosti 2.000 njihovih ratnih drugova poginulih na jugu Makedonije, u opštinama Đevđelija, Dojran, Strumica i Negotino.
Spomen-kosturnica u Udovu zaštićena je zakonom Zavoda za zaštitu spomenika Severne Makedonije.
Spomen kapela i kosturnica se redovno posećuje svake godine na Veliki petak, i organizuje se komemorativni skup, koji organizuje regionalni odbor Srpske zajednice u Makedoniji-Valandovo sa drugim srpskim organizacijama i predstavnicima srpske ambasade i predstavnicima Severne Makedonije. S Obzirom da se Spomen Kapela-kosturnica nalazi odmah pored glavnog puta smerom Beograd-Solun na uzvišici u mestu Udovo, a pre Đevđelije koja je nekih 25 km južno.
Danas brigu o spomen-kosturnici vodi Zoran Stamenković-Moravac.
