Susumu Tonegava
Susumu Tonegava (利根川 進, engl. Tonegawa Susumu, rođen 5. septembra 1939. godine) je japanski naučnik i dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu, 1987. godine, za otkriće genetičkog mehanizma koji proizvodi raznolikost antitela.[1]Iako je dobitnik Nobelove nagrade za istraživanja u imunologiji, Tonegava je molekularni biolog koji se sada bavi istraživanjima na polju neuronauka, ispitujući molekulsku, ćelijsku i neuronsku osnovu formiranja i povratka memorije.
| Susumu Tonegava | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 5. septembar 1939. |
| Mesto rođenja | Nagoja, Japan |
| Naučni rad | |
| Institucija | Howard Hughes Medical Institute, Massachusetts Institute of Technology |
| Akademija | Kjoto Univerzitet, Univerzitet Kalifornije (San Dijego) |
| Poznat po | Genetičkom mehanizmu koji proizvodi raznolikost antitela |
| Nagrade | Nobeloba nagrada za Fiziologiju ili medicinu, Louisa Gross Horvitz nagrada |
Mladost i obrazovanje uredi
Tonegava je rođen u Nagoji, Japan i pohađao je srednju školu za dečake i devojčice u Tokiju.[2]
Dok je studirao na Kjoto Univerzitetu, postao je fasciniran teorijom operon nakon čitanja radova Žakoba Fransua i Žaka Monoa, kojima duguje interesovanje za molekularnu biologiju.[2] Diplomirao je na Kjoto Univerzitetu 1963. godine i zbog ograničenih mogućnosti nastavljanja studija u Japanu, prešao je na Univerziet u Kaliforniji, u San Dijegu na doktorske studije. Doktorsku disertaciju završio je 1968. godine.
Karijera uredi
Tonegava je sproveo svoja post-doktorska istraživanja na Salk Institutu u San Dijegu, u laboratoriji Renata Dulbeka. Zahvaljujući ohrabrenju doktora Dulbeka, Tonegava je prešao na Institut za imunologiju u Bazelu, u Švajcarskoj 1971. godine, gde se sa molekularne biologije prebacio na studije imunologije i sproveo istraživanja u imunologiji koja su obeležila njegov rad.
Godine 1981. postao je profesor na Masačusetskom tehnološkom institutu, a 1994. godine je imenovan za prvog direktora Masačusetskog centra za učenje i pamćenje koji se pod njegovim rukovodstvom razvio u Pikover institut za učenje i pamćenje (engl. The Picower Institute for Learning and Memory). Napustio je mesto direktora 2006. godine i trenutno radi kao profesor neuronauka i biologije i kao istraživač na Institutu za medicinu Hauard Hju.
Tonegava je takođe bio direktor RIKEN Naučnog instituta o mozgu, od 2009. do 2017. godine.
Istraživanje uredi
Otkriće raznolikosti imuniteta uredi
Rad za koji je Tonegava dobio Nobelovu nagradu objasnio je genetički mehanizam stečenog imunog sistema, što je bilo ključno nerazjašnjeno pitanje u imunologiji preko 100 godina. Pre njegovog otkrića, postojala je ideja koja je za objašnjenje stečenog imunog sistema ukazala na to da svaki gen kodira jedan protein, međutim, postoji oko 19.000 gena koji pored toga mogu da produkuju na milione antitela. U eksperimentima započetim 1976. godine, Tonegava je pokazao da se genetički materijal menja kako bi formirao milione proteina.
Upoređivanjem DNK B-limfocita miša, na embrionalnom i adultnom stupnju razvića, uočio je da su geni zrelog B limfocita adulta premešteni, rekombinovani i izbrisani kako bi formirali raznolikost različitih regiona antitela.[2] Godine 1983. Tonegava je takođe otkrio transkripcioni element pojačavanja asociran sa genskim kompleksom antitela, prvi ćelijski element pojačavanja.
Neuronauke uredi
Godine 1990. Tonegava je ponovo promenio svoju oblast interesovanja sa imunologije na neuronauke, na kojoj je bio fokusiran narednih godina.
Tonegavina laboratorija prokrčila je put pojave tehnologija o transgenima i "nokaut" (engl. knockout) genima u sistemima organa sisara. U svom ranijem radu pokazao je značaj CaMKII (kalcijum-kalmodulin zavisna kinaza II)(1992) i NMDA receptora (1996) u formiranju memorije.
Tonegavina laboratorija otkrila je da su dendriti spinalnih neurona slepoočnog režnja korteksa moguća meta za lečenje sindroma fragilnog H-hromozoma (skraćeno FXS). Sa jednom dozom inhibitora FRAX586, Tonegava je pokazao značajnu redukciju sindroma na modelu miša.[3]
Tonegava je bio među prvim pristalicama optogenetike i biotehnologije u istraživanjima vezanim za neuronauke, što ga je dovelo do revolucionarnog rada na identifikovanju i manipulaciji memorijskih engram ćelija (engl. Memory engram cells).
Godine 2012. njegova laboratorija demonstrirala je da je aktivacija specifičnih subpopulacija neurona hipokampusa miša, obeležena tokom klasičnog uslovljavanja, dovoljna da izazove bihevioralni odgovor povezan sa odgovarajućom putanjom u memoriji. Ovo je po prvi put potvrdilo da su informacije o memoriji skladištene u specifičnim ćelijskim kompartmentima hipokampusa, koji se danas često nazivaju memorijske engram ćelije.[4]
Privatni život uredi
Susumu Tonegava danas boravi u Bostonu sa svojom ženom Majumi Jošinari Tonegava (engl. Mayumi Yoshinari Tonegawa), koja je radila kao direktor/novinar japanske javne televizije NHK, a sada je honorarni naučni pisac. Imaju troje dece.
Nagrade uredi
- 1982 - Luisa Gros Horvic nagrada (engl. Louisa Gross Horwitz Prize)
- 1983 - Međunarodna nagrada Gardner fondacije (engl. Gairdner Foundation International Award)
- 1984 - Orden kulture (engl. Order of Culture (Bunkakunsho), Emperor of Japan)
- 1984 - inostrani saradnik, Američka Akademija Nauka i Umetnosti Sjedinjenih Američkih Država[5]
- 1986 - inostrani saradnik, Nacionalna Akademija Nauka Sjedinjenih Američkih Država[6]
- 1986 - Robert Koh nagrada (engl. Robert Koch Prize)
- 1987 - Laskerova nagrada za osnovna istraživanja u medicini (engl. Albert Lasker Award for Basic Medical Research)
- 1987 - Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu
- 1995 - Počastvovan na markici izdatoj u Gambiji[7]
- 1998 - engl. HHMI Alumni Award[8]
- 2004 - Počasna diploma Kjoto Univerziteta (engl. Honorary Degree, Kyoto University)
- 2006 - član Američkog društva za razvoj nauka (engl. American Association for the Advancement of Science)
- 2007 - engl. RIKEN Fellow
- 2009 - Počasna diploma Univerziteta u Hong Kongu (engl. City University of Hong Kong)
- 2010 - Dejvid M. Boner nagrada za životno delo (engl. David M. Bonner Lifetime Achievement Award, UCSD)
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „The MIT 150”. Boston.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 10. 4. 2019.
- ^ a b v „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1987”. NobelPrize.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 10. 4. 2019.
- ^ „Researchers reverse Fragile X Syndrome symptoms in adult mice”. MIT News. Pristupljeno 11. 4. 2019.
- ^ Liu, Xu; Ramirez, Steve; Pang, Petti T.; Puryear, Corey B.; Govindarajan, Arvind; Deisseroth, Karl; Tonegawa, Susumu (22. 3. 2012). „Optogenetic stimulation of a hippocampal engram activates fear memory recall”. Nature. 484 (7394): 381—385. ISSN 0028-0836. PMID 22441246.
- ^ „Recipients of American Academy of Arts and Sciences Fellow award | MIT Biology”. web.archive.org. 26. 3. 2016. Arhivirano iz originala 26. 03. 2016. g. Pristupljeno 12. 4. 2019.
- ^ „Recipients of National Academy of Sciences Member award | MIT Biology”. web.archive.org. 7. 1. 2017. Arhivirano iz originala 07. 01. 2017. g. Pristupljeno 12. 4. 2019.
- ^ Shampo, Marc A.; Kyle, Robert A.; Steensma, David P. (februar 2011). „Susumu Tonegawa—Japan's First Nobel Laureate in Physiology or Medicine”. Mayo Clinic Proceedings. 86 (2): e14. ISSN 0025-6196. doi:10.4065/mcp.2011.0033.
- ^ „Recipients of Howard Hughes Medical Institute HHMI Alumni award | MIT Biology”. web.archive.org. 10. 9. 2015. Arhivirano iz originala 10. 09. 2015. g. Pristupljeno 12. 4. 2019.
