Википедија

Tužba i kontratužba za genocid između Srbije i Hrvatske

Primena Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida (Hrvatska protiv Srbije)[1] saslušan je pred Međunarodnim sudom pravde.

Hrvatska je podnela tužbu protiv Savezne Republike Jugoslavije 2. jula 1999. godine, pozivajući se na deveti član Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.[2] Iza hrvatske prijave stoji američki advokat Dejvid Rivkin.[3] Transformacijom Savezne Republike Jugoslavije u Srbiju i Crnu Goru i raspadom te države 2006. Srbija se smatra njenim pravnim naslednikom.

Republika Srbija je 4. januara 2010. podnela tužbu kojom se Hrvatska tereti za genocid.[4] Tužba pokriva nestale, ubijene, izbegle, prognane i sve vojne akcije i koncentracione logore sa istorijskim prikazom genocida nad Srbima u Drugom svetskom ratu koju je počinila Nezavisna Država Hrvatska, marionetska država nacističke Nemačke i ustaše tokom Drugog svetskog rata.[5]

Obe prijave su tražile finansijsku naknadu štete. Uvodna reč počela je u ponedeljak, 3. marta 2014. i trajala je do 1. aprila 2014. godine.[6][7] Međunarodni sud pravde je 3. februara 2015. godine presudio da ni Srbija ni Hrvatska nisu prinele dovoljno dokaza da je bilo koja strana počinila genocid, te je odbacio oba slučaja.[8]

Činjenice uredi

Hrvatska je čekala do okončanja Slučaja genocida u Bosni pre nego što je nastavila sa svojim slučajem. Sakib Softić, iz pomenutog slučaja, izjavio je da je Hrvatska u mnogo boljoj poziciji nego što je njegova zemlja u sopstvenoj sudskoj tužbi.[9]

Preliminarni prigovori uredi

Savezna Republika Jugoslavija je 1. septembra 2002. godine uručila je svoje preliminarne primedbe.[10] Sud je 18. novembra 2008. godine presudio protiv tri prigovora Srbije na ovaj slučaj, dok je utvrdio da jedan od ovih prigovora nije bio čisto preliminarni. Konačno, sud je odlučio da je nadležan za slučaj.[2]

Srpski zvaničnici su više puta tražili da Hrvatska odustane od tužbe.[11][12] Tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da „Srbija veruje da je uvek bolje da se svi sukobi iz ratova tokom 1990-ih rešavaju vansudskim procesima, međutim, za takvu pristup Srbije, potrebni su partneri sa druge strane“, a ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je rekao: „Mislim da bi za Hrvatsku bilo bolje da nikada ne dođe do tog procesa. Naš glavni cilj i želja nije da se tužimo, već da sarađujemo na putu ka EU integracijama, da gradimo dobrosusedske odnose i rešavamo probleme koje smo nasledili.“[13][14] U novembru 2013. godine premijer Srbije Ivica Dačić ponovio je želju za obostranim povlačenjem tužbi između dve zemlje.[15]

Srbija protiv Hrvatske uredi

Nakon presude suda da je ona nadležna u slučaju Hrvatske, srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić najavio je plan za podnošenje protivtužbe protiv Hrvatske.[16] Prijava je podneta 4. januara 2010. godine. Dokument je sadržao podatke o zločinima počinjenim nad Srbima u Gospiću, Sisku, Pakracu, Karlovcu, Osijeku, Paulin Dvoru i tokom operacija Bljesak, Oluja i Medački džep. Tužbom su obuhvaćene i sve žrtve koje su ubijene nakon rata dok su pokušavale da se vrate u domove koje su napustile kao izbeglice. Tužba protiv Hrvatske sadržala je istorijski prikaz, sa fokusom na progon Srba iz vremena Drugog svetskog rata.[4]

Istraživanje javnog mnjenja u Srbiji koje je sprovedeno od novina Blic pokazalo je da je protivtužbu podržalo 69,7 odsto građana, a protiv je bilo 9,1 odsto. [17] Tužbi se usprotivila manja opoziciona Liberalno-demokratska partija čiji je lider rekao da je "Srbiji potrebna pametna spoljna politika, koja neće greškom odgovoriti na grešku koju je u prošlom veku napravila Hrvatska".[18][19]

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić pozvao je na obostrano povlačenje tužbi za genocid u januaru 2014. godine. [20]

Kako je konačna presuda Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u predmetu Tužilac protiv Gotovine bila poništavanje osuđujuće presude (de fakto oslobađajuća presuda), pojedini nemački mediji spekulisali su da to otvara mogućnost Srbiji da plati velike reparacije Hrvatskoj.

Pregled događaja uredi

Datum Događaj
2. jula 1999. Hrvatska tužba protiv Savezne Republike Jugoslavije
1. marta 2001. Hrvatska predaje memorandum Međunarodnom sudu pravde
1. septembra 2002. Savezna Republika Jugoslavija podnosi kontra memorandum MSP
4. februara 2003. Savezna Republika Jugoslavija je rekonstituisana kao Srbija i Crna Gora
25. aprila 2003. Hrvatska predaje svoju pismenu izjavu
5. juna 2006. Srbija i Crna Gora se razdvajaju na dve države, pri čemu je Srbija nasledila državu u svim pravnim svojstvima
26. februara 2007. Presuda je donesena u Primeni Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida (Bosna i Hercegovina protiv Srbije i Crna Gore)
26–30. maja 2008 Javne rasprave o prethodnim prigovorima u predmetu
18. novembra 2008. Sud odlučuje da je nadležan za slučaj
4. januara 2010. Srbija podnosi kontra memorandum protiv Hrvatske
20. decembra 2010. Hrvatska podnosi odgovor na srpski kontra memorandum
4. novembra 2011. Srbija podnosi dupliku
30. avgusta 2012. Krajnji rok za Hrvatsku da dostavi svoj dodatni odgovor na srpski kontra memorandum
3. marta 2014. Početak rasprave u predmetu
3. februara 2015. Presuda uručena - oba su slučaja odbačena

Reference uredi

  1. ^ „Contentious Cases - International Court of Justice”. Arhivirano iz originala 28. 8. 2016. g. Pristupljeno 24. 8. 2016. 
  2. ^ a b „Preliminary Objections” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2013-10-17. g. Pristupljeno 2008-11-19. 
  3. ^ „Application Instituting Proceedings” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2011-07-26. g. Pristupljeno 2008-11-25. 
  4. ^ a b Serbia files genocide lawsuit against Croatia Arhivirano jun 8, 2011 na sajtu Wayback Machine
  5. ^ No court trial would be better for Zagreb Arhivirano decembar 22, 2010 na sajtu Wayback Machine, english.blic.rs; accessed 28 April 2015.
  6. ^ „ICJ: Public hearings from Monday 3 March to Tuesday 1 April 2014” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 4. 3. 2014. g. Pristupljeno 4. 3. 2014. 
  7. ^ „At ICJ, Croatia accuses Serbia of genocide”. Pristupljeno 24. 8. 2016. 
  8. ^ U.N. court: Serbs' actions in Croatia not considered genocide, bbc.co.uk; accessed 28 April 2015.
  9. ^ Softić prijatno iznenađen odlukom suda[mrtva veza], Dnevni avaz, dnevniavaz.ba; accessed 28 April 2015.
  10. ^ „Preliminary Objections of the Federal Republic of Yugoslavia” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2011-06-05. g. Pristupljeno 2008-11-25. 
  11. ^ „Serbia favors withdrawal of genocide lawsuits - - on B92.net”. Pristupljeno 24. 8. 2016. 
  12. ^ „Serbia says it will drop genocide lawsuit if Croatia does too - UPI.com”. UPI (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-08-22. 
  13. ^ Jeremić: Serbia doesn’t want to go to court Arhivirano 2011-06-08 na sajtu Wayback Machine, b92.net; accessed 28 April 2015.
  14. ^ Войводини, Радиодифузна установа Войводини Радио-телевизия. „Pravni tim Srbije završio tužbu protiv Hrvatske”. Радио-телевизия Войводини. Приступљено 2023-08-22. 
  15. ^ „PM favors withdrawal of genocide lawsuits”. B92.net (на језику: енглески). 2013-11-14. Приступљено 2023-08-22. 
  16. ^ „Jeremić: Tužba zbog "Oluje"”. B92.net (на језику: српски). 2008-11-19. Приступљено 2023-08-22. 
  17. ^ Stanje nacije[мртва веза]
  18. ^ „Čedo Jovanović: Protutužbom Srbija nastavlja s pogrešnom politikom”. www.vecernji.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2023-08-22. 
  19. ^ Srbija podnela tužbu protiv Hrvatske, mondo.rs; accessed 28 April 2015.
  20. ^ "Unconditional withdrawal of genocide lawsuits", b92.net; accessed 28 April 2015.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тужба_и_контратужба_за_геноцид_између_Србије_и_Хрватске&oldid=27799957”