Uskršnja jaja
Vaskršnja jaja su obeležje velike hrišćanske svetkovine „Vaskrsa“. Jaja se boje i ukrašavaju tokom Velike nedelje (Strasne nedelje), najčešće na Veliki četvrtak ili Veliki petak. U zapadnim zemljama bojenje kokošijih jaja već zastareva i sve više se koriste jaja od čokolade ili se plastična jaja napune bombonama. Ta jaja se često skrivaju; navodno ih sakriva Vaskršnji zeka i deca će ih pronaći tek na Vaskršnje jutro. Takođe, ona se stavljaju u korpu napunjenu pravom ili veštačkom slamom tako da nalikuje na ptičje gnezdo.
Mitovi i legende uredi
U svim delovima sveta jaje je od davnih vremena bilo poznato kao simbol izvora života; to je odredilo njegovu ulogu u religiji, kultu i magiji. Mit o nastanku sveta iz jajeta je postojao kod Feničana, Vavilonaca, Egipćana, Kelta i mnogih drugih naroda. U kineskim predanjima na primer, haos je imao oblik jajeta. Kada se to jaje otvorilo, od teških elemenata nastala je Zemlja, a od lakih i čistih - nebo. Kao simbol života, jaje je služilo i kao sredstvo pomoću koga se život stvarao, čuvao i održavao i ta njegova uloga se sreće u narodnoj tradiciji Srba. Tako se recimo porodilji jaje stavljalo u nedra i provlačilo kroz odeću, jer se verovalo da će joj to olakšati porođaj (jednako lako kao što kokoška snese jaje). Osim na plodnost ljudi, jaje je uticalo i na plodnost useva i stoke. Da bi poboljšali useve, ljudi su razbijali jaje o glavu vola koji je upregnut sa desne strane ili su ga zakopavali u prvu brazdu. Da bi, pak, poboljšali plodnost stoke ili bi jaje razbijali o glavu poslednje pomužene ovce ili ga zakopavali u mravinjak, a potom bi da davali stoci zajedno sa mekinjama, kako bi se razmnožavala kao mravi. Jaje bi dobijalo još veću „snagu“ time što bi bilo bojeno u crveno, jer se verovalo da je to boja koja znači život (jer je i krv crvena).[1] Crvena boja simbolizuje Isusovu krv.[2]
Hrišćanstvo je preuzelo simboliku jajeta relativno kasno; bojena jaja se pominju tek u 12. veku, a u Srbiji još kasnije - u 16. Međutim, narodna predanja, koja su brojna i međusobno različita, početak bojenja jaja vezuju ipak za Hristovo uskrsnuće. Po jednoj priči koja je poznata u Crnoj Gori, stražari koji su čuvali Hristov grob su jeli pečenu kokošku. Jedan od njih je iskazao bojazan da će Hrist oživeti, ali mu je drugi uzvratio da će se to desiti kada kokoška koju su ispekli poleti i snese crveno jaje. Upravo se to i desilo, a Hrist je raširenih krila poleteo ka nebu. Prema jednom predanju, bojenje jaja počinje još od Hristovog razapinjanja. Kada su ga vodili da ga razapnu, okupljena svetina je na njega bacala kamenje, ali se ono pretvaralo u obojena jaja.[1]
Još jedna legenda pominje mironosicu Mariju Magdalenu koja je došla kod Pontija Pilata sa rečima „Hristos Vaskrse“. On joj je odgovorio da će se to desiti kada kokoška snese crveno jaje. Ona mu je na to pružila upravo crveno jaje.
Istorija uredi
Antički Persijanci su bojili jaja za njihov praznik koji je obeležavao početak nove godine, a praznovao se u vreme prolećne ravnodnevnice. Ovaj praznik postoji najmanje 2.500 godina. Kipovi u Persepolju prikazuju ljude koji su nosili obojena jaja kralju. Jevreji imaju svečanost seder na početku praznika Pashe, prilikom koje je posluženo i tvrdo kuvano jaje (he: bejcah) obično u slanoj vodi kao simbol žalosti za razorenje jerusalimskog hrama ali i kao simbol (nemoguće jer hram uništen) žrtve koja se prinosi u oltaru jerusalimskog hrama.
Bojenje uredi
Tehnika bojenja je starija od tehnike šaranja jaja. Smatra se svetom radnjom, pa joj se tako i pristupa. Bilo je određeno obrednim pravilima, koja su određivala ne samo dan, već i doba dana, kao i osobu koja će bojiti. Naime, to su mogle da budu samo „ritualno čiste“ osobe, odnosno stare žene ili nevine devojke. jaja koja se koriste su najčešće kokošija. Postoji verovanje da boju bolje primaju ona jaja čija je ljuska tamnija, ali i ona koje snese crna kokoška ili kokoška tamnije boje perja. Ponekad se pre bojenja vrši priprema kako bi se boja bolje primila. To je podrazumevalo pranje jaja u mlakoj ili slanoj vodi, potapanje u raso ili rastvor stipse ili čak određene magijske radnje. Nakon bojenja, još vruća jaja se brišu vunenom krpom natopljenom zejtinom ili kožicom od slanine kako bi dobila sjaj.[1]
Crvena jaja uredi
Najčešća jednobojna jaja su crvena, a u nekim krajevima i jedina. Među najstarijim korišćenim sirovinama za dobijanje crvene bio je broć i pominje se još u 16. veku. Kasnije, broć je zamenio varzil koji je uvožen iz Brazilije i anilinske boje. U nedostatku ovih boja, korišćene su biljke iz okruženja ili njihovi delovi, kao što su ruj i metvica ili kora od šljive ili trešnje. Važnost crvene boje je posledica njene povezanosti sa bojom (Hristove) krvi. Postoji običaj da se prvo jaje boji crveno. Ovo jaje se i čuva do sledećeg Vaskrsa i naziva se „čuvarkuća“, „čuvadar“, „stražar“, „krstaš“ i sl. U skladu sa nazivima, ovom jajetu se pripisuju magijske moći i smatra se da je veliko zlo po ukućane ukoliko ono pukne. U Srbiji je takođe loše obojeno jaje značilo rđav znak i verovalo se da se bojenje jaja moglo ureći. Zato su se žene trudile da ih ne vide dok boje. Ukoliko bi tokom te radnje neko bio prisutan, one bi raznim pričama o nečem crvenom pokušale da tom nekom odvrate pažnju, ali i da utiču da jaja budu crvena kao to nešto što pominju u priči. Da bi jaja bila crvenija, ponekad su poklapale šerpu crvenim poklopcem.[1]
Ostale boje uredi
Posle crvenih, žuta boja se najčešće koristi za jednobojna jaja. Ova boja se lako dobija iz pojedinih biljnih organa mlečike, lukovine, kukureka i koprive.[1]
Mrka boja se mogla dobiti ili iz biljaka ili se koristila čađ razmućena u vodi. Kao sirovina se koristila orahovina ili kora od cera.[1]
U nekim krajevima zelena je omiljena boja koja se koristi za farbanje jaja jer simboliše prirodu. Najčešće sirovine su bile semena koprive i koren patlidžana.[1]
Plava boja se dobijala iz cveta presličice i kore od smrdljike.[1]
Jaja farbana u crno su retka i kao jednobojna se sreću u porodicama koje su u žalosti, mada to nije pravilo. Crno se koristi i u kombinaciji sa drugim bojama. Kao sirovine za crnu koristile su se kora od hrasta ili oraha, na primer ili čađ.[1]
Šaranje jaja uredi
Da bi se neko jaje lepo ukrasilo šaranjem, potrebno je bilo mnogo strpljenja, ali i veštine, pa se moglo poveriti i ženama van kuće. Takođe, ova jaja nisu korišćena za tucanje, već su se poklanjala važnim gostima.[1]
Šaranje jaja se može izvesti na više načina. Tehnika kada se za to upotrebljava vosak, naziva se batik tehnika. Suština je da se na pojedinim delovima nakaplje vosak, pa se nakon bojenja vosak skine; delovi koji su bili prekriveni ostaće neobojeni. Za nanošenje voska koristi se i tzv. šaraljka.[1]
Za šaranje se može koristiti i lišće. Naime, ono se uljem ili belancetom pričvrsti za jaje, koje se stavi u tanku čarapu, a potom boji, odnosno kuva sa željenom bojom. Nakon kuvanja, čarapa i lišće se skinu i na mestu gde je bilo lišće ostaće neobojena mesta nalik na ornament. Zbog toga je važno da oblik lista bude što dekorativniji; popularno je lišće deteline, ruže, pelina, navale, kako zbog oblika, tako i zbog njihove simbolike.[1]
Obrnut postupak bi bio skidanje boje sa već ofarbanog jajeta i u tu svrhu se obično koristi neki oštar predmet poput noža ili britve ili sumporna, azotna ili sona kiselina. Moguće je i nanositi boju preko boje, gde je posebno zanimljivo dobijanje tzv. mramornih jaja, koja se umaču u različite boje, te se ove same razlivaju. Na taj način se postiže efekat da jaje izgleda kao mermer.[1]
U severnim krajevima Srbije, verovatno pod uticajem zapadnih naroda, razvile su se tehnike ukrašavanja jaja raznim pantljikama, žicama ili vunicama, koji se lepe ili našivaju na najčešće neobojena jaja. Ovakva jaja se prave kao ukras za kuću preko cele godine. Veoma retka jaja su ona koja su ukrašavali kovači. U duhu svog zanata, na ispražnjeno belo jaje ukucavali bi potkovice, čekiće i druge alate.[1]
Ornamenti koji se koriste za ukrašavanje jaja u Srbiji su pre svega cvetovi, ali i lišće i plodovi. Posebna pažnja se posvećivala upravo biljkama koje se koriste u ishrani, poput pšenice koju je, prema narodnim predanjima i Bog blagoslovio. Smatra se da ova biljka tera demone. Nakon cvetnih motiva, najzastupljenije su geometrijske šare. One mogu biti različite, ali je posebno zanimljiva tzv. svastika (kukasti krst). Na jajima ovaj simbol ima značenje zaštite. Tzv. zoomorfni motivi, dakle sa životinjama su u Srbiji manje zastupljeni, ali jesu u zapadnim zemljama. Javljaju se zec, kokoška, pile, golub, paun, ali i ribice i leptir. Antropomorfni motivi su retki i stari. Česte su scene iz života (oranje njive na primer) ili su crtane neveste, kojima su jaja i bila namenjena. Na jajima su se crtale i devojke i mladići sa napisanim ljubavnim porukama. Poruke su inače čest motiv na jajima i osim ljubavnih, česte su i praznične koje slave Uskrs, ali su zabeležene i vrlo originalne i aktuelne.[1]
Vaskršnja jaja se često ukrašavaju hrišćanskim motivima; na jajima se može naći Hristov lik, raspeće, uskrsnuće, manastiri i crkve. Ipak, u celom svetu je najrasprostranjeniji motiv krsta. U Srbiji, ovaj motiv je gotovo obavezan na prvom jajetu, odnosno „čuvarkući“.[1]
Običaji uredi
.jpg)
U Srbiji mnogi običaji su bili u vezi sa prvim jajetom, „čuvarkućom“. U nekim krajevima njegovo bojenje je bilo praćeno bajanjem. Deci su takođe tim jajetom mazali obraze, kako bi im oni bili takođe crveni, jer su rumeni obrazi značili zdravlje. Na Kosovu ovo jaje su nazivali „strašnik“ jer se upotrebljavalo kao lek protiv straha. U nekim krajevima su decu umivali vodom u koju bi stavili jedno crveno jaje, šećer i cveće vrtike. To bi se radilo da bi dete bilo zdravo, slatko, odnosno blage naravi i da se oko nje ili njega vrte momci, odnosno devojke. Takođe bi se detetu to jaje stavljalo pod jastuk u toku noći, a ujutru bi to jaje nosilo u crkvu i potom to jaje prvo pojelo. Crveno jaje bi inače svi članovi porodice uvek prvo jeli, opet kako bi se zaštitili od bolesti. Zaštitna svojstva su imali i voda u kojoj su se jaja kuvala, pa i ljuske. Zbog toga u nekim krajevima postoji običaj da se ljuske isitne i umese sa pšeničnim brašnom i tako zalepe za gornji deo kućnog praga kako bi se oteralo svako zlo. Crveno jaje su koristile i devojke u raznim „vradžbinama“ kako bi se udale. Pri izvođenju tih magijskih radnji, pazile bi da ih momci ne vide.[1]
Običaj kod svih hrišćana je darivanje jaja. Pri tome se vodilo računa da svaki ukućanin i gost dobije jaje sa određenom simbolikom; mladići i devojke bi dobijali jaje s venčićem kako bi pronašli životnog saputnika, a dever bi dobijao jaje sa išaranim budilnikom ili rukom sa prstenom, satom i cvećem.[1]
U nekim krajevima se sprema i obredni hleb na koji se stave jaja. On je namenjen kako deci, tako i svima koji uđu u kuću da čestitaju praznik.[1]
Postoje i takvi običaji u Srbiji čija je osnova verovanje da jaja mogu biti i loša. Čobani zato nisu jeli jaja za Vaskrs, jer su verovali da će stoka da oboli od „jajčanice“. Takođe se pazilo da deca ne pojedu više od tri žumanceta jer se verovalo da će biti žuta, odnosno bleda u licu.[1]
Igre uredi
Kod svih evropskih naroda postoji običaj darivanja obojenih jaja, kao i tucanje sa njima. U Srbiji postoji verovanje da je najtvrđe jaje „pronosak“, odnosno ono koga kokoška prvo snese. Dešavalo se da takvo jaje deca obese iznad vatre, tako da mu vrh bude nadole. Tako se sadržaj slije pri samom vrhu i stvrdne. Takvo jaje se koristilo za tucanje. Sama igra je jednostavna: udari se vrh o vrh, šoda o šodu i pobednik je onaj čije se jaje ne razbije. Pobednik dobija razbijeno jaje kao nagradu, a verovalo se da će on imati više sreće u narednih godinu dana. Bilo je takođe i „varanja“, pa se pazilo da neko ne podmetne drveno ili „naliveno“ jaje. Naime, to je značilo da se jaje napuni vunom i hlebom. Deca su se igrala i tako što su jaja razbijala gađajući ih iz daljine metalnim novcem ili kamenom ili kotrljajući druga jaja (slično kao u igri klikerima). U Crnoj Gori postoji igračka koja služi isključivo za igranje vaskršnjim jajima i naziva se vitaj. Takođe poznata igra je bila lamkanje. Smisao je bio da se obareno jaje obesi i zaljulja, a učesnici u igri pokušavaju da ga uhvate zubima.[1]
Zanimljivo je da se pobratimstvo, odnosno posestrimstvo vezivalo baš za vaskršnje jaje. Naime, prilikom rituala pobratimstva, razmenjivalo se i vaskršnje jaje.[1]
Faberžeova jaja uredi
Jedna od najpoznatijih vaskršnjih jaja su svakako ona koje je izrađivao petrogradski juvelir Karl Faberže. Pažnju tadašnje carske porodice u Rusiji je privukao već prvim radovima koji su bili izloženi na Sveruskoj izložbi u Moskvi 1882. Od tada počinje da radi za potrebe dvora; u periodu od 1885. do 1916. svake godine za Vaskrs je na dvor donosio svoja umetnička dela u obliku vaskršnjih jaja, a izrađena od zlata i drugih skupih materijala. Naručioci njegovih dela bili su ruski carevi, otac i sin; Aleksandar Treći i Nikolaj Drugi.[1]
