Википедија

Cesna 172

вишенаменски авион

Cesna 172 Skajhok (engl. Cessna 172 Skyhawk) je laki jednomotorni avion američke proizvodnje, potpuno metalne konstrukcije, visokokrilac sa upornicama, i sa četiri sedišta. Stajni trap je fiksan, tipa tricikl. Ima namenu u školovanju i obuci pilota, vazdušnom prevozu i turizmu. Ovaj avion je sigurno jedan od najpopularnijih sportskih aviona, i veoma mnogo se koristi u Aero klubovima. Poznat je kao avion koji se masovno proizvodi u velikimm serijama. Do sada je proizvedeno preko 43.000 primeraka, a još uvek ga proizvodi američki proizvođač lakih aviona Cesna erkraft. Prvi put je poleteo 1955. godine i od tada je rekorder na tržištu jednomotornih klipnih sportskih aviona, dok su mu glavni konkurenti avioni: Graman Amerikan AA-5, Bičkraft Masketir i Pajper PA-28 Čiroki. Prvi modeli su opremani motorima Kontinental O-300C snage 145 KS (108.13 kW), dok su kasnije ugrađivani motori Avko Lajkoming O-320 S ili Kontinental IO-360S. iste snage. Sa motorom je integrisana dvokraka metalna elisa, promenjivog koraka. Plafon leta mu iznosi 4000 m, a početna brzina penjanja 3,2 m/s. Maksimalna brzina aviona u horizontalnom letu mu iznosi 220 km/h. Razmah krila je 11,02 m, a dužina 8,07 m. U avionu ima mesta za tri padobranca i pilota. Skokovi se izvode kroz desna vrata, koja se za te zadatke skidaju. Kod nas se iz ovog aviona izvode samo slobodni skokovi.[2]

Cesna 172

Cesna 172
Cesna 172

Opšti podaci
Namena Laki višenamenski avion.
Posada pilot
Broj putnika tri putnika
Proizvođač Cesna erkraft
Probni let novembar 1955.
Uveden u upotrebu 1956.
Dimenzije
Dužina 8,28 m
Visina 2,72 m
Raspon krila 11,0 m
Površina krila 16,2 m²
Masa
Prazan 736 kg
Maksimalna 1113 kg
Pogon
Fizičke osobine
Klipnoelisni motor Lajkoming IO-360-L2A
Snaga KEM-a 120 kW
Performanse
Maks. brzina na Hopt. 302 km/h
Ekonomska brzina 228 km/h
Dolet 1272 km
Plafon leta 4116 m
Brzina penjanja 222[1] m/min
 Portal Vazduhoplovstvo

Razvoj i konstrukcija uredi

Prema radnom veku i popularnosti Cesna 172 je najuspešniji laki avion ikada proizveden. Prvi avion isporučen je 1956. godine, dok se 2009. još uvek se proizvodi prešavši brojku od 43.000 primeraka.[3] Prvi primerci ovog aviona bili su skoro identični sa Cesnom 170, sa istim ravnim zadnjim delom trupa i horizontalnim krmilom. Kasnije verzije rađene su sa novim stajnim organima, nosnom stajnom nogom, nižim podom kabine i sa zadnjim kabinskim prozorom. Poslednja promena, izvršena je sredinom 1960-ih na trupu. Produženjem trupa horizontalni rep je pomeren unazad. Struktura aviona je od tada nepromenjena, menjani su samo instrumenti i motori. Sredinom 1980-ih dolazi do prekida proizvodnje, ali je ponovo obnovljena 1996. godine. Stariji avioni isporučivani su s motorima od 110 kW dok su kasnije verzije isporučivane s nešto jačim motorima snage 135 kW. Od 2005. godine je uveden je sistem upravljanja EFIS.

Varijante uredi

Period od 1955. do 1985. uredi

  • Cesna 172A, 172B, 172C i 172D - Prvi let Cesna 172 je obavila novembra 1955. godine, a već 1956. je proizvedeno 1 400 ovih aviona. Osnovna varijanta je bila opremljena šestocilindričnim motorom Kontinental O-300 sa vazdušnim hlađnjem, snage 145 KS (110 kW), dok je maksimalna masa iznosila 2200 kg. Osnovna cena je bila 8 995 $, a za pet godina ukupno je proizvedeno 4 195 primeraka.[4] Prvu verziju početkom 1960-ih zamenjuje varijanta 172A, s produženim trupom i unazad pomerenim repnim površinama. Krajem te godine predstavljena je i verzija 172B s kraćim stajnim organima i neznatnim promenama u opremi. 1963. godine na verziji 172D ugrađen je zadnji prozor. Verzija iz 1963. godine je predstavljena i kao varijanta 172D Pauermatik (engl. Powermatic) koja je bila opremljena snažnijim motorom Kontinental GO-300E snage 175 KS (130 kW) sa brzinom krstarenja za 18 km/h većom od one kod standardnog 172D tipa. To nije bio novi tip, ali je ipak u svojoj poslednjoj godini proizvodnje preimenovan u Cesna 175 skajlark (engl. Skylark). Sledeće varijante neznatno su se razlikovale prateći tadašnji napredak tehnologije u vazduhoplovstvu.
 
Instrument tabla varijante Cesna 172E
  • Cesna 172E, 172F i 172G - je varijanta iz 1964. godine. U ovoj varijanti su unapređeni električni osigurači koji su zamenjeni prekidačima, a bruto masa je povećana na 1 043 kg i ona će ostati ista sve do verzije Cesna 172P. Tokom 1964. proizveden je 1 401 primarak, a proizvodnja je nastavila da raste.[4] 1965. godine predstavljena je varijanta 172F sa električnim sistemom upravljanja zakrilcima, koji je zamenio raniji kinematski. U Francuskoj u fabrici Rems Cesna je proizvođena sve do 1971. godine, pod oznakom F172. Ovaj tip je predstavljao osnovu za vojnu varijantu koja se koristila za osnovnu obuku pilota vazduhoplovnih snaga SAD, pod nazivom T-41A Meskalero (engl. Mescalero). Ukupno je izrađeno 1 436 primeraka, dok je varijanta 172G iz 1966. izrađena u 1 597 primeraka i prodavana je po ceni od 12 450 $ osnovna i 13 300 $ unapređena Skajhok verzija.
 
Crtež varijante Cesna 172C.
  • Cesna 172H - je varijanta iz 1967. godine. Poslednja je koja je koristila za pogon motor Kontinental-300, takođe je uvela kraći hod amortizera kako bi se smanjilo prevlačenje i poboljšalo ponašanje aviona u letu. U ovoj varijanti je isto tako smanjen nivo buke u kabini pilota i umesto električne uvedena je pneumatska sirena za upozorenje pri gubitku brzine leta. Varijanta je prodavana za 10 950 $, dok je unapređena Skajhok verzija prodavana za 12 750 $, a samo 1967. godine je izrađeno 839 primeraka.
  • Cesna 172I i 172J - prva varijanta iz 1968. koja je koristila Lajkoming motore, jer je Cesna otkazala ugovor sa proizvođačem motora Kontinental 0-300. 172I varijanta je koristila Lajkoming O-320-E2D motor snage 150 KS (112 kW). Povećanje snage motora je dovelo i do povećanja brzine krstarenja na 211 km/h, dok je brzina penjanja ostala ista - 197 m u minuti. 172I varijanta je takođe predstavila prvi standard „T“ uređenja instrument table. Pojava ove varijante je dovela do povećanja proizvodnje, te je izrađeno 1 206 primeraka. Avion Cesna 172 pod oznakom „J“ se nije zvanično proizvodio, dok se proizvodila varijanta u francuskoj, kompanija Rems Aviejšn pod nazivom (engl. 172J Reims Rocket) koja je koristila Kontinental IO-360H snage 157kW. Ova varijanta je bila namenjena evropskom i afričkom tržištu, a proizvedena je u 590 primeraka.
  • Cesna 172K i 172L - „K“ varijanta iz 1969. godine sa reprojektovanim krmilom i promenjenim oblikom zadnjeg prozora koji su uvećani na 103 cm². Ponuđena je i varijanta sa dodatnim rezervoarom goriva, od 197 litara u krilu. Osnovna varijanta se prodavala za 12 500 $, dok se unapređena Skajhok varijanta prodavala za 13 995 $, 1969. je proizvedeno 1 170, a 1970. 759 primeraka. 172L varijanta se prodavala tokom 1971. i 1972. godine, kod nje su reprojektovane glavne noge stajnih organa. Rastojanje između glavnih nogu je povećano za 30 cm i znatno su lakši, ali je ipak narušena aerodinamika, kao i brzina poletanja i penjanja. Ova varijanta je prodavana za 13 425 $ (osnovna) i 14 995 $ Skajhok unapređena verzija, 827 primeraka je prodato 1971. i 984 1972. godine.
 
Cesna 172M.
  • Cesna 172M i 172N - iz 1973/76 je uvela obaranje napadne ivice krila, za bezbedniji let na malim brzinama. Prva varijanti je 172M koja je uvela opcioni II paket visokog standarda opreme. Varijanta 172N je s motorom Lajkoming O-320-H snage 160KS (120 kW) modifikovan da radi na 100 oktansko gorivo. To rešenje se pokazalo nepovoljnim i integrisan je motoro O-320-D, s novom oznakom 172P, 1981. godine. To je ujedno bio i poslednja varijanta iz te klase, a proizvodio se sve do 1985. godine.[5]
Glavni članak: krilo
  • Cesna 172O - Avion Cesna 172 pod oznakom „O“ se nije zvanično proizvodio.
  • Cesna 172P ili Skajhok „P“ uvedena je 1981. godine, kako bi rešila problem pouzdanosti motora aviona 172N. Motor Lajkoming O-320-D2J je bio veliko poboljšanje. Kod „P“ varijante smanjen je maksimalni ugao otklona zakrilaca sa 40 na 30°. Sa novim motorom se povećala masa, sa 1043 na 1089 kg. Kao i kod „K“ varijante ponuđena je i varijanta sa dodatnim rezervoarom goriva od 235 litara u krilu. Cena je 1981. iznosila 33 950 $, a varijante Skajhok „P II“ 37 810 $. 1982. godine pomerena su svetla za sletanje sa nosnog dela na krila, dok je kod modela iz 1983. godine urađena nešto bolja zvučna izolacija time što su dodata deblja stakla na prozorima. Proizvodnja varijante 172P je završena 1985. godine i u narednih 11 godina nije proizveden nijedan avion Cesna 172. Razlog je bio povećanje premije za osiguranja svim proizvođačima lakih aviona u SAD, što je dovelo do finansijski teške situacije i značajnog povećanja cene proizvodnje. Tokom 1984. godine je proizvedeno samo 195 primeraka.
  • Cesna 172Q - Cutlass - je varijanta iz 1983. godine, pod nazivom Kutles kako bi se označila njegova veza sa Cesnom 172RG - Cutlass iz 1980. godine i ako je ona u stvari bila varijanta Cesne 172P sa snažnijim Lajkoming O-360-A4N motorom snage 180 KS (134 kW). Bruto masa ove varijante je iznosila 1 157 kg, a brzina krstarenja 226 km/h što je u odnosu na prethodnu bilo brže za 4 km/h pri 20 KS više, uz mogućnost nošenja 45 kg više korisnog tereta. Proizvodnja je prekinuta nakon samo tri godine kada je prestala proizvodnja i svih ostalih Cesna 172 aviona.
  • Cesna 172RG - Cutlass - je varijanta iz 1980. koja se proizvodila sve do 1985. godine. Nije imala baš dobar prijem na tržištu, ali je ipak našla svoje mesto aviona za obuku pilota u mnogim aero-klubovima. Proizvedeno ih je ukupno 1 177 primeraka po tadašnjoj ceni od oko 19 000 $. Cesna 172RG je imala nešto snažniji motor, Lajkoming O-360-F1A6 snage 130 kW, a postizao je nešto veću brzinu krstarenja od 226 km/h. Bez obzira na oznaku Cesna 172, Cesna 172RG je u stvari sertifikovana na Cesna 175.

Period od 1996. uredi

 
Instrument tabla varijante Cesna 172R

Recesija i zakoni o odgovornosti u SAD su primorali Cesnu kao i druge proizvođače da prestanu s proizvodnjom lakih aviona, uključujući i tip 172, čija je proizvodnja okončana 1985. godine. Prekid proizvodnje je trajao sve do potpisivanja Opšteg akta o revitalizaciji avijacije od strane predsednika SAD, avgusta 1994, nakon čega je Cesna najavila da će nastaviti proizvodnju lakih aviona.[6]

  • Cesna 172R - Skajhok „R“ je prva varijanta proizvedena nakon duge pauze koja je trajala od 1986. godine. Uvedena je u proizvodnju 1996, s motorom Lajkoming IO-360-L2A, snage od 120 kW, pri 2 400 obrtaja u minuti. Ovo je prva varijanta Cesne 172 koja je imala odgovarajući fabrički motor sa elektronskim upravljenjem ubrizgavanja goriva. Zasnovana je na poslednjoj varijanti 172N u odnosu na koju je znatno manje bučna. Uvedena su poboljšanja, koja uključuju novi enterijer sa boljom zvučnom izolacijom, ventilacioni sistem sa više nivoa, kao i podesiva prednja sedišta koja imaju sposobnost apsorcije energije pri kretanju. 172R je uveo i poboljšane materijale zaštićene od korozije, kontrolne kablove koji su od nerđajućeg čelika, zatim sistem sa dvostrukom vakuumskom pumpom, zatamnjena stakla, dodatne rezervoare goriva za veći dolet kao i instrumente sa pozadinskim osvetljenjem bez odsjaja stakla. Dodatne opcije koje se mogu uključiti po želji su dva paketa opreme, jedan sa GPS-om, a drugi sa IFR GPS-om i autopilotom oko jedne ose. Maksimalna poletna masa ove varijante iznosi 1 111 kg.
 
Cesna 172, avion srpske firme Princ Avijacija slikan na Aeromitingu održanom na aerodromu Batajnica.
  • Cesna 172S - je uveden 1998. i pokreće ga Lajkoming IO-360-L2A motor snage od 134 kW. Maksimalni broj obrtaja je povećan sa 2 400 na 2 700 u minuti, dok se povećala poletna masa na 1157 kg. Ovaj model je izašao na tržište pod imenom Skajhok „SP“, a sa sertifikacionom listu je naveden kao 172S.
  • Cesna 172SP - je predviđen uglavnom za privatnu upotrebu, te kao standardnu opremu nudi kožna sedišta i Garmin G1000 paket opreme. Trenutno, u 2009. godini, proizvodi se samo ova varijnta Cesne 172.

Avion ima preko 50 godina dugu tradiciju. Njegova konstrukcija visokokrilca uz kontinuirana poboljšanja na osnovu povratnih informacija korisnika tokom godina čine ga najbezbednijim lakim avionom opšte namene. Konstrukcija sa visokim krilom za koju se proizvođač od samog početka odlučio se pokazala vrlo praktična sa velikom stabilnošću, dobrom preglednošću, zaštitom od sunca i loših vremenskih uslova. Ovakva konstrukcija omogućava i jednostavniji pregled letelice i lak pristup pilotu, vratima putničkog odeljka i prema teretu. Performanse su: maksimalna brzina krstarenja 233 km/h, plafon leta 4267 m, poletna i sletna staza 498 m odnosno 407 m, brzina penjanja na nivou mora 223 m/min i dolet koji iznosi 1130 km. Cena jednog primerka iznosi 297 000 $.[7]

  • Cesna 172TD -

Rems aviejšn uredi

Glavni članak: Rems aviejšn

Rems aviejšn ili Rems avijacija je francuska kompanija koja se bavi proizvodnjom lakih aviona. Počeci fabrike datiraju iz 1933. godine kada je Maks Holst (franc. Max Holste) konstruisao laki dvosedi avion SHB 1 sa motorom snage 40 KS. 15. februara 1960. u Vičiti, Kanzas firma potpisuje sporazum o međusobnoj saradnji sa vodećim proizvođačem lakih aviona u svetu Cesnom erkraft. Ovaj sporazum se odnosio na proizvodnju lakih aviona u Francuskoj, u Remsu i marketingu kompanije Cesna erkraft u Evropi. Od 30. januara 1962. naziv firme koja broji dve stotine osamdeset radnika postaje Rems aviejšn, a već 4. aprila 1963. poleteo je i prvi jednomotorni avion po licenci Cesne proizveden van Sjedinjenih Američkih Država, pod oznakom F172P.

  • Cesna Reims Rocket FR172J -

Cesna FR172J Reims Rocket je pojačana verzije originalne Cesne 172. Ima ugrađen motor Continental IO-360 210 HP, kao i promenljivi korak elise, što mu daje bolje performanse za oko 20% u odnosu na originalnu varijantu.

Avion Cesna 172 u Jugoslaviji uredi

U Jugoslovenskom registru civilnih vazduhoplova (JRCV) je u periodu od 1967. do 1994. bilo registrovano 69 ovih aviona i predstavljao je drugi po broju civilni tip aviona u SFRJ/SRJ[8].

Vojna namena uredi

Korisnici uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Loftin, L. K., Jr. „Quest for performance: The evolution of modern aircraft. NASA SP-468”. Pristupljeno 22. 4. 2006. 
  2. ^ „Cesna 172 u aeroklubovima iz Beograda na strani geocities.com”. Pristupljeno 30. 4. 2013. 
  3. ^ Russ Niles (4. 10. 2007). „Cessna to Offer Diesel Skyhawk”. Arhivirano iz originala 3. 3. 2012. g. Pristupljeno 5. 10. 2007. 
  4. ^ a b Clarke 1987, str. 31–97
  5. ^ „Cesna 172 na sajtu „pilotske škole Pegaz“”. Pristupljeno 30. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. novembar 2009)
  6. ^ „Cesna 172R na veb strani airliners.net”. Pristupljeno 30. 4. 2013. 
  7. ^ „Cesna 172SP na zvaničnoj strani proizvođača”. Pristupljeno 30. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. septembar 2009)
  8. ^ * Janić, Čedomir (2008—2009). Godišnjak srpskog vazduhoplovstva. Beograd: Aerokomunikacije. 

Literatura uredi

  • Clarke, Bill (1987). The Cessna 172. TAB Books. str. 31—97. ISBN 978-0-8306-0912-3. 
  • Janić, Čedomir (2008—2009). Godišnjak srpskog vazduhoplovstva. Beograd: Aerokomunikacije. 
  • Müller, Claudio (2012). Flugzeuge der Welt. Stuttgart: Motor Buch Verlag. ISBN 987-3-613-03421-1 Proverite vrednost parametra |isbn=: invalid prefix (pomoć). 

Spoljašnje veze uredi

 
Cesna 172 na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Цесна_172&oldid=27741533”