Википедија

Šarl Rober Riše

Šarl Rober Riše (franc. Charles Robert Richet), Pariz, 26. avgust 1850 — Pariz, 4. decembar 1935, [1] je bio francuski fiziolog i imunolog. Dobio je Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu 1913. godine za svoja istraživanja anafilakse.[2][3]

Šarl Rober Riše
Lični podaci
Datum rođenja(1850-08-26)26. avgust 1850.
Mesto rođenjaPariz, Francuska
Datum smrti4. decembar 1935.(1935-12-04) (85 god.)
Mesto smrtiPariz, Francuska
Naučni rad
Poljefiziologija, imunologija, fiziološka hemija, psihologija
InstitucijaUniverzitetu u Parizu , Pariz, Francuska
Poznat poimunologija, fiziologija, fiziološka hemija
NagradeNobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu 1913.

Biografija uredi

Šarl Riše je rođen 26. avgusta 1850. godine u Parizu,[2] Francuska, kao sin Alfreda Rišea, profesora kliničke hirurgije na Medicinskom fakultetu u Parizu, i majke Eugenije. Obrazovao se u Gimnaziji Bonaparta (franc. Lycée Bonaparte) u Parizu[4] a zatim je studirao medicinu na Univerzitetu u Parizu. Studije je završio 1869. godine sa doktoratom medicine, dok je doktorat prirodnih nauka stekao 1878. godine. Godine 1887. postavljen je za profesora fiziologije na Medicinskom fakultetu u Parizu[2] gde se bavio istraživanjima u raznim oblastima (varenje, neurohemija, termoregulacija kod homeotermnih životinja, disanje).[5]

Karijera uredi

Kao profesor Riše je radio na širokom spektru fizioloških pitanja. Svoj rad je započeo istraživanjem regulacije temperature kod životinja, posebno zaštiti od pregrevanja putem znojenja. Pre njegovih istraživanja o polipneji (ili tahipneji) i drhtavici zbog povišene telesne temperature (od 1885. do 1895. godine), malo se znalo o metodama kojima životinje lišene mogućnosti kožne transpiracije mogu da se zaštite od pregrevanja (i kako se životinje sa sniženom telesnom temperaturom mogu ponovo zagrejati). U eksperimentima sa antitelima uspeo je da pokaže da su antitela formirana u krvi nakon vakcinacije uspešna u borbi protiv patogena. Riše je pokazao u eksperimentalnoj terapiji, da su životinje vakcinisane protiv neke infekcije zaštićene od te infekcije (novembar 1888. godine). Prvi eksperiment sa davanjem imunoseruma ljudima izvršio je 6. decembra 1890. godine u Otel Dju u Parizu (franc. Hôtel-Dieu de Paris), najstarijoj bolnici u Parizu.[6] Svojim eksperimentima 1900. godine, pokazao je i da ishrana mlekom i sirovim mesom može izlečiti pse od tuberkuloze. Ustanovio je i da smanjenjem natrijum hlorida u hrani, lečenje epilepsije kalijum bromidom postaje toliko efikasno da se terapeutska doza smanjuje sa 10 g na 2 g, 1901. godine. Eksperimentušići na psima (od 1901. godine) Riše je radeći sa Polom Portijeom (franc. Paul Portier), otkrio fenomen anafilakse.[7] Izmislio je ovu reč da označi osetljivost koju razvija organizam nakon što mu je data injekcija: koloidne, proteinske supstance ili toksina (1902). On je pokazao da injekcija proteinske supstance duboko i trajno menja hemijsku konstituciju telesnih tečnosti. Riše i Portije su 15. februara 1902. godine zajedno predstavili svoje eksperimente u Francuskom biološkom društvu (franc. Société de biologie) u Parizu. Njihovo istraživanje se smatra početkom naučnog proučavanja alergije (reč koju je skovao Klemens fon Pirke, nem. Clemens von Pirquet, 1906. godine).[8] Rišeov rad je pomogao da se objasne alergijske reakcije: na strane supstance, astmu, određene reakcije na intoksikaciju i određeni slučajevi iznenadne srčane smrti. On je nastavio da proučava fenomen anafilakse da bi 1913. godine je za svoj rad dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu.[2][3][9] Pored medicinske delatnosti, imao je veliko interesovanje za spiritualizam[2] i vodio je istraživanja u parapsihologiji pa je stvorio termin ektoplazma (termin koji se koristi u spiritualizmu da označi supstancu ili duhovnu energiju koju formiraju fizički mediji kada su u stanju transa). Riše je bio zagovornik eugenike i zalagao se za sterilizaciju i zabranu braka za mentalno zaostale osobe.[1] Od 1920. do 1926. bio je predsednik Francuskog eugeničkog društva. Bio je aktivan u raznim naučnim oblastima pa je napisao i Opštu kulturnu istoriju u kojoj je, veran svojim pacifističkim idealima, zagovarao zajednički kulturni rad među narodima. Bio je i pionir u avijaciji.[4][10] Kako je imao široko polje interesovanja pisao je knjige o istoriji, sociologiji, filozofiji, psihologiji, kao i o pozorištu[2] i poeziji.

Počasti i nagrade uredi

Riše je 1913. godine dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu kao priznanje za njegov rad na anafilaksi[2][3]. Postao je član Francuske akademije nauka (franc. Académie des sciences, France) 1914. godine, čiji je predsednik bio od 1933. godine[4]. Izabran je i za pridruženog člana Kraljevske akademije nauka Belgije (franc. Académie royale des Sciences, des Lettres et des Beaux-Arts de Belgique), 1919. godine[11]. Za počasnog člana Kraljevskog društva u Edinburgu (engl. Royal Society of Edinburgh) je izabran 1920. godine[12]. Dobio je i visoko francuskog odlikovanja Legiju časti (franc. Ordre national de la Légion d’honneur) 1926. godine[13].

Reference uredi

  1. ^ a b „ÖNB-ANNO - Wiener Medizinische Wochenschrift”. anno.onb.ac.at. Pristupljeno 2023-12-07. 
  2. ^ a b v g d đ e „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1913”. NobelPrize.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-07. 
  3. ^ a b v „Charles Richet | Nobel Prize, Immunology, Allergy | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). 2023-11-30. Pristupljeno 2023-12-07. 
  4. ^ a b v Wolf, Stewart (2012). Brain, Mind, and Medicine: Charles Richet and the Origins of Physiological Psychology. New Brunswick, USA; London, UK: Transaction Publishers. str. 1-101. ISBN 1-56000-063-5. 
  5. ^ Dworetzky, Murray; Cohen, Sheldon (avgust 2002). Cohen, Sheldon G.; Zelaya-Quesada, Myrna, ur. „The allergy archives: Pioneers and milestones”. The Journal of Allergy and Clinical Immunology. 110, ISSUE 2: 331—336. 
  6. ^ „De l’action anaphylactique de certains venins – ScienceOpen”. www.scienceopen.com. Pristupljeno 2023-12-16. 
  7. ^ Richet, Gabriel (2003). „[The discovery of anaphylaxis, a brief but triumphant encounter of two physiologists (1902)]”. Histoire Des Sciences Medicales. 37 (4): 463—469. ISSN 0440-8888. PMID 14989211. 
  8. ^ Ring, Johannes; Grosber, Martine; Brockow, Knut; Bergmann, Karl-Christian (2014-05-27). „Anaphylaxis” (na jeziku: engleski). doi:10.1159/000358503. 
  9. ^ Richet, Gabriel; Estingoy, Pierrette (2003). „[The life and times of Charles Richet]”. Histoire Des Sciences Medicales. 37 (4): 501—513. ISSN 0440-8888. PMID 15025138. 
  10. ^ Lacaze, Henri (2016). Les avions Louis Breguet. Vol. 2: le règne du monoplan. Paris, France: Le Vigen. ISBN 978-2-914017-89-3. 
  11. ^ „Académicien décédé: Robert Charles Richet”. Académie royale des Sciences, des Lettres et des Beaux-Arts de Belgique. Pristupljeno 21. 12. 2023. 
  12. ^ „Fellows Directory. Biographical Index: Former RSE Fellows 1783–2002” (PDF). Royal Society of Edinburgh. Pristupljeno 21. 12. 2023. 
  13. ^ „LEONORE, Dossier : 19800035/0042/5213, 1 / 36”. Archives Nationales. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шарл_Робер_Рише&oldid=27770876”