Šarl IX Valoa

Šarl IX Valoa
Šarl IX Valoa
	Šarl IX
Lični podaci
Puno ime	Šarl IX
Datum rođenja	27. jun 1550.
Mesto rođenja	dvorac Sen Žermen an Le, Francuska
Datum smrti	30. maj 1574. (23 god.)
Mesto smrti	dvorac Vensen, Francuska
Porodica
Supružnik	Elizabeta od Austrije, kraljica Francuske
Potomstvo	Marija Elizabeta Valoa, Charles de Valois, Duke of Angoulême
Roditelji	Anri II Valoa; Katarina Mediči
Dinastija	Valoa
Prethodnik	Fransoa II Valoa
Naslednik	Anri III Valoa

Šarl IX (franc. Charles IX de France; 1550 — 1574) bio je kralj Francuske od 1560. do 1574.^[1] Bio je sin kralja Anrija II i Katarine Mediči. Proglašen je za kralja posle smrti starijeg brata Fransoa II, kada je imao samo 10 godina. Pravu vlast je sve vreme imala njegova majka Katarina Mediči, hitra, lukava i slavoljubiva italijanka, dok je njegov brat Anri kontrolisao vojsku.

Vreme Šarlove vladavine obeležio je verski rat u Francuskoj između katolika i kalvinista, i njegov najpoznatiji događaj, masakr u Vartolomejskoj noći 1572.

Kao svedok Vartolomejskog masakra, za koji nije bio odgovoran, doživeo je pogoršanje svoga labilnog mentalnog i fizičkog stanja. Rane 1574. počeo je da pokazuje jasne simptome tuberkuloze. Umro je maja iste godine u 24. godini života.

Voleo je lov i napisao je knjigu o lovu. Bio je mecena umetnosti i voleo je graditeljstvo, bio je i impulsivan i upečatljiv.

Nasledio ga je brat, Anri III.

Kralj Francuske uredi

Proglašen je za kralja posle smrti starijeg brata Fransoa II, kada je imao samo 10 godina. Pravu vlast je sve vreme imala njegova majka Katarina Mediči, hitra, lukava i slavoljubiva italijanka, dok je njegov brat Anri kontrolisao vojsku, ali Šarl je bio nezadovoljan svojim položajem, pošto je hteo da u Francuskoj državi igra veću ulogu. Godine 1570. Holandiju mu je ponudio Luj de Nasau, ali njegov tutor i admiral Gaspar de Kolinji je odbio i napao Luja de Nasau, međutim, Šarl tajno skuplja vojsku. Za to vreme izbija ustanak siromašnih u Holandiji protiv Španske vlasti. Šarl to koristi i okuplja vojsku od 4 000 Hugenota, koju predvodi plemićki gospodar Žanlisa. Plemić iz Žanlisa je poražen kod Monsa, a Šarl napušta ovu akciju.

Katarina Mediči potom pokušava da smakne Gaspara de Kolinjija, pošto je on bio moćan skoro kao ona. 22. avgusta 1572. godine ona je isplanirala atentat protiv admirala u kome je on samo ranjen.

Politička osobina reformacije uredi

Osobina je francuske reformacije u tom: što ovde prime protestanstvo uglavnom plemići i građani, a narod — seljaci — većinom osta veran rimokatolicizmu. Francuski pak protestanti, i plemići i građani, jave se ne samo kao novoverci, nego i kao protivnici ojačane vlasti kraljevske, a narod osta veran i kralju, u kom je gledao zaštitnika mira, bezbednosti i blagostanja, i staroj veri s kojom se bio srodio. Posle smrti Anrija II u ojačanoj Francuskoj nasta potpuno slabljenje kraljevske vlasti za slabog Šarla IX i dugi verskograđanski ratovi, čime su se hteli koristiti plemići i gradovi i povratiti pređašnje feudalne i municipijalne slobode, a uz takvu je opet težnju plemića i građana zgodno pristajalo kalvinstvo sa svojim političkim slobodoumljem. U drugoj polovini XVI stoleća, kad u Francuskoj buknu verski ratovi, staleška skupština i od protestanata i od katolika poče propovedati vrhovnu vlast narodnu i pokuša da kraljevsku vlast potčini staležima. Tu pak težnju kalvinski pisci izlagahu i u književnosti, a ona je u isto vreme raširena po Skotskoj, Nemačkoj i Niderlandiji.

Verski ratovi uredi

Kada se u Francuskoj raširi protestanstvo i kalvinci se jave kao politička stranka, katolici behu jaki, te između ovih dveju veroispovesti otpočnu pravi verski ratovi. Još za vlade Fransoa II istaknu se za vođe katolicima Gizi a hugenotima Burbonci, koji vode svoje poreklo od Luja Svetog, i to jedni i drugi više iz političkih razloga. Vlastoljubiva je kraljica-mati prilazila čas jednoj čas drugoj strani, samo da bi se u vlasti održala. Prvobitno Katarina je učinila neke ustupke hugenotima, ali se to nikako nije dopalo katolicima. I kada jedan od Giza prodre kroz neko mesto gde se vršilo protestantsko bogosluženje, njegova pratnja napade obezoružane hugenote, iseče šezdeset i rani dvesta, među kojima je bilo i staraca, žena i dece. Ovo je bio znak za početak čitavog niza verskih ratova (devet). Između obeju strana nekoliko je puta zaključivan mir, ali je postojano narušavan, te je ratovanje trajalo oko trideset i pet godina (1562-98).

Vartolomejska noć uredi

Najznačajniji je događaj u ovim verskim ratovima Vartolomejska noć ili Pariska krvava svadba. Posle jednoga rata bi rešeno da se sestra Karla IX uda za mladog Henriha od Novare, Burbonca, vođu hugenotske stranke. Na njihovu svadbu dođe u Pariz veliki broj protestanata, a Katarina Mediči, videći da na njena sina poče uticati hugenotski vođa admiral Kolini, stvori zaveru u nameri da istrebi sve hugenote. Ta, namera bi izvršena uoči Sv. Vartolomeja (24. avgusta 1572.), kada se na hugenote, koji se nalažahu u Parizu, učini opšti napad, s uzvikom:

Smrt hugenotima!

Sam je Karlo iz dvorca, kroz prozor, pucao na jeretike. Ubijanje hugenota produženo je i drugog dana i rašireno iz prestonice i na oblasti. Tom prilikom pogibe nekoliko hiljada hugenota, a među njima i sam Kolini. Henrih se Burbonac spase smrti samo promenom vere, ali docnije opet pređe u protestanstvo. Ovaj pokolj učini da se ratovanje produži s većom žestinom, i druge se godine hugenoti tako odupru kraljevskoj vojsci, da Karlo morade potpisati rošelski mir (1573) i naskoro umre usred silnih trzavica.

Brak i deca uredi

Šarl se 1570. godine oženio Elizabetom Austrijskom, sa kojim je imao samo jednu kćerku, Mari Elizabet. Pored Mari Elizabet imao je i sina Šarla, vojvodu od Angulema, ali mu je taj sin bio vanbračni, sa ljubavnicom Mari od Toušeta.