Štefan Pavelka
Štefan Pavelka (svk. Štefan Pavelka; Bački Petrovac, 24. jul 1930 — Mijava, 15. decembar 2013) bio je slovački akademski slikar i ilustrator. Nakon Zuske Medveđove, u pitanju je drugi akademski obrazovan umetnik poreklom iz Bačkog Petrovca.[1]
| Štefan Pavelka | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 24. jul 1930. |
| Mesto rođenja | Bački Petrovac, Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 15. decembar 2013. (83 god.) |
| Mesto smrti | Mijava, Slovačka |
Obrazovanje uredi
Osnovnu školu i četiri razreda gimnazije završio je u rodnom mestu. Obrazovanje je nastavio na Srednjoj školi primenjenih umetnosti u Beogradu 1946. godine. Nakon preseljenja u Slovačku, u decembru 1947, upisuje Srednju školu primenjenih umetnosti u Bratislavi, koju je uspešno završio 1952. godine. Potom studira na Fakultetu likovnih umetnosti u Bratislavi (1952—1957) u klasi profesora Čemickog i Želibskog. Zanimala ga je figuralna kompozicija, portret, mrtva priroda i pejzažno slikarstvo.[1]
Likovno stvaralaštvo uredi
Godine 1957. postao je član Saveza slovačkih likovnih umetnika i brojnih umetničkih odbora. Bio je član odbora u tri izdavačke kuće: „Pedagogické vydavateľstvo”, „Obzor” i „Príroda”. Po završetku studija posvetio se slikarstvu, ali ubrzo se preorijentisao na primenjenu umetnost, organizaciju izložbi (sajmovi: Incheba, Flóra, Agrokomplex Nitra i sajmovi u Londonu, Ženevi i Varšavi) i ilustracije plakata i knjiga. Takođe je sarađivao sa muzejima, i za svoj doprinos je primio komemorativnu medalju Ljudovita Štura u Modri.
Grafički je opremio i ilustrovao oko 400 knjiga (Mestské pamiatkové rezervácie na Slovensku, Západné Slovensko, Stredné Slovensko, Výtvarná kultúra výroby, Rosa života, Večný plameň itd.). Ilustrovao je i knjige sa poljoprivrednom tematikom za izdavačku kuću „Príroda”, kao i trideset izdanja evangeličkog kalendara Tranovský evanjelický kalendár.
Za svoje ilustracije dobio je nekoliko prestižnih nagrada (1. nagradu za najlepšu ilustraciju 1974. od Slovačke akademije nauka za knjigu Večný plameň, 1. nagradu za najlepšu ilustraciju 1984. za Biologické základy itd.).
Takođe je dizajnirao i izložbene, filmske i humanističke plakate. Za svoj rad na plakatima osvojio je nekoliko nagrada, kao što su Najbolji bezbednosni plakat iz oblasti industrije na Međunarodnoj izložbi u Melburnu (Australija, Sydney Grand Prix), 1. nagrada za najlepši kalendar sveta - Air Bombai.
Godine 2005. postao je počasni građanin opštine Krajnje.
Nakon 1990. godine vratio se slikarstvu - portretima i pejzažima - koristeći tehnike crteža tušem, crteža tušem u boji i foto-kolaža. Inspiraciju je crpeo iz Krajnje, sela u kojem je živeo. Za svoju prvu samostalnu izložbu u rodnom mestu, održanu 2009. u Plavom salonu Slovačkog vojvođanskog pozorišta[2], pripremio je crteže tušem pejzaža i figura u narodnoj nošnji. Te godine imao je i retrospektivnu izložbu u Domu kulture Samka Dudika u Mijavi. Kasnije je imao još dve izložbe u Bačkom Petrovcu - 2010. povodom 80. godišnjice rođenja (ponovo u Plavom salonu Slovačkog vojvođanskog pozorišta)[3] i 2015 (u Galeriji Zuske Medveđove).[4]
Preminuo je u bolnici Poliklinike u Mijavi 15. decembra 2013. u 83. godini života.[1]
Reference uredi
- ^ a b v „Štefan Pavelka”. slovackizavod.org.rs. Arhivirano iz originala 30. 07. 2019. g.
- ^ „ŠTEFAN PAVELKA”. www.muzeumslovakov.rs. Arhivirano iz originala 30. 07. 2019. g.
- ^ „ŠTEFAN PAVELKA - SAMOSTATNÁ VÝSTAVA: KRESBY, GRAFIKY, FOTOKOLÁŽE A ILUSTRÁCIE”. www.muzeumslovakov.rs. Arhivirano iz originala 30. 07. 2019. g.
- ^ „ŠTEFAN PAVELKA – VÝSTAVA KOLOROVANÝCH KRESIEB”. www.muzeumslovakov.rs. Arhivirano iz originala 30. 07. 2019. g.
