Википедија

Forbes

амерички пословни магазин
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Forbes (višeznačna odrednica).

Forbs (engl. Forbes, IPA: /fɔrbz/) američki je biznis magazin. Izlazi svake druge nedelje i sadrži originalne članke o finansijskim, industrijskim, investicionim i marketinškim temama. Forbs takođe izveštava o povezanim temama kao što su tehnologija, komunikacije, nauka i pravo. Sedište lista je u Džerzi Sitiju (Nju Džerzi). Glavni konkurenti Forbsa u nacionalnoj kategoriji poslovnih časopisa su Fortjun i Blumberg biznisvik. Magazin je veoma poznat po svojim listama i rangiranjima, uključujući liste najbogatijih Amerikanaca (Forbs 400) i rangiranje vodećih svetskih kompanija (Forbs global 2000). Druga dobro poznata lista Forbsa je lista Svetskih milijardera.

Forbs
border
Naslovnica izdanja od 20. decembra 2010. godine, na kojoj se našao Džulijan Asanž
Tipposlovni magazin
VlasnikForbes, Inc.
(NSGV, Inc.)[1]
OsnivačBerti Čarls Forbs
Volter Drej
PredsednikStiv Forbs (CM)
Majk Perlis (CEO)
UrednikRandal Lejn[2]
Glavni urednikStiv Forbs
Osnivanje15. april 1917. god.; pre 107 godina (1917-04-15)
Jezikengleski
SedišteDžerzi Siti (Nju Džerzi)
ZemljaSAD
Tiraž931.558 (2013)[3]
ISSN0015-6914
Veb-sajtwww.forbes.com
Forbsovo nekadašnje sedište u 5. aveniji na Menhetnu (sada u vlasništvu Univerziteta u Njujorku)

Moto magazina Forbs je „Kapitalistička alatka” (engl. The Capitalist Tool). Predsedavajući i glavni i odgovorni urednik Forbsa je Stiv Forbs, a generalni izvršni direktor magazina je Majk Perlis.

Istorija uredi

 
Zgrada Forbsa u 5. aveniji u Njujorku (sada u vlasništvu Univerziteta u Njujorku)

Berti Čarls Forbs (finansijski kolumnista za Herstove listove) i njegov partner Volter Drej (generalni menadžer Magazina Vol Strita),[4] osnovali su magazin Forbs 15. septembra 1917. godine (pre 107 godina).[5][6] Forbs je dao novac i ime za kompaniju, a Drej je bio odgovoran za izdavačku ekspertizu. Originalno ime magazina je bilo Forbs: Posvećen akterima i delima / Forbs: Divouted tu duers end duings (engl. Forbes: Devoted to Doers and Doings).[4] Drej je postao potpredsednik Izdavačke kompanije „B. Č. Forbs” (engl. B. C. Forbes Publishing Company),[7] dok je sam Forbs postao glavni i odgovorni urednik (položaj na kom je bio do svoje smrti 1954). B. Č. Forbs je u svojim poznim godinama imao asistente, svoja dva najstarija sina: Brusa Čarlsa Forbsa (1916—1964) i Malkolma Stivensona Forbsa (1917—1990).

B. Č. Forbs mlađi je preuzeo posao nakon očeve smrti, a njegov značaj za kompaniju se ogledao u sposobnostima kojima je uspeo da racionalizuje poslovanje i razvije marketing.[5] Tokom razdoblja kada je obavljao svoju funkciju, od 1954. do 1964. godine, Čarls je između ostalih zaslužan za gotovo pa uduplavanje tiraža magazina unutar samo deset godina.[5]

Nakon smrti M. S. Forbsa, njegov najstariji sin Malkolm Stivenson „Stiv” Forbs ml. (1947—) postao je predsednik i izvršni direktor Forbsa te glavni i odgovorni urednik magazina Forbs.[8] U razdoblju od 1961. do 1999. godine magazin je uređivao Džejms Majkls.[9] Godine 1993, dok je Majkls još uvek bio na svom položaju, Forbs je postao finalista za dodelu Nagrade za nacionalni magazin (engl. National Magazine Award).[10] Godine 2006, investiciona grupa Elevejšon partners (engl. Elevation Partners) — u kojoj je i rok zvezda Bono — iskazala je minorno interesovanje u Forbs provodeći reorganizaciju kroz novu kompaniju Forbs midija doo (engl. Forbes Media LLC), kojoj danas pripadaju magazin Forbs i sajt Forbes.com zajedno sa drugim medijskim podjedinicama.[8][11] U izveštaju Njujork tajmsa iz 2009. godine kaže se sledeće: „40 posto preduzeća je prodato ... za prijavljenih 300 miliona dolara, pa je prema tome vrednost preduzeća 750 miliona dolara. Prema Marku M. Edmistonu iz Admidija partnersa, ’sada verovatno ne vredi ni pola od toga’”.[12] Kasnije je otkriveno da je cena bila 264 miliona dolara.[13]

Prodaja sedišta i premeštanje u Džerzi Siti uredi

Januara 2010. godine, Forbs je potpisao ugovor o prodaji svog sedišta — zgrade koja se nalazi u 5. aveniji na Menhetnu — i to Univerzitetu u Njujorku; uslovi ugovora nisu bili javno objavljeni, ali Forbs bi nastavio da koristi prostorije prodate zgrade prema odrednicama ugovora sa povratnim lizingom (engl. sale-leaseback).[14] Sedište kompanije je kasnije (2014. godine) premešteno u njuportski urbani deo Džerzi Sitija (Nju Džerzi).[15][16]

Prodaja Integrejted vejl midiji uredi

Novembra 2013. godine, Forbs midija (koji je izdavao magazin Forbs) dat je na prodaju.[17] Ovo je delom bila zasluga manjiskog vlasnika deonica — Elevejšon partnersa. Dokumenta o prodaji koja je pripremila Dojče bank otkrila su da je izdavačev EBITDA godine 2012. bio 15 miliona dolara.[18] Forbs je navodno prodat po ceni od 400 miliona dolara.[18] Jula 2014. godine, porodica Forbs je kupila Elevejšon i potom prodala većinski deo (51%) kompanije Integrejted vejl midija investmentsu (engl. Integrated Whale Media Investments).[13][19][20]

Druge publikacije uredi

Osim Forbsa i njegove dopune za lajfstajl Forbs lajf (engl. Forbes Life), ostali naslovi uključuju Forbs Azija / Forbs Ejža (engl. Forbes Asia) te 15 lokalnih jezičkih izdanja. Stiv Forbs i urednici njegovog magazina daju savet za investiranje u sedmičnom Foksovom TV šouu Forbs na Foksu (engl. Forbes on Fox) te u programu Forbs na radiju (engl. Forbes On Radio). Druge grupe kompanije uključuju Forbsovu konferencijsku grupu (engl. Forbes Conference Group), Forbsovu savetodavnu grupu za investiranje (engl. Forbes Investment Advisory Group) i Forbsove prilagođene medije (engl. Forbes Custom Media). U izveštaju Tajmsa iz 2009. godine navodi se sledeće: „Stiv Forbs se nedavno vratio sa otvorenja magazina Forbs u Indiji, čime je broj stranih izdanja povećan na 10.” Pored ovoga, iste godine kompanija je počela sa izdavanjem Forbsvumena (engl. ForbesWoman), kvartalnog magazina koji izdaje ćerka Stiva Forbsa Mojra Forbs i koji takođe ima prateći veb-sajt.[12]

Kompanija je svojevremeno izdavala magazin Američko nasleđe / Amerikan legasi (engl. American Legacy) kao zajednički preduzetnički poduhvat, ali na kraju se ovaj magazin odvojio od Forbsa (14. maja 2007. godine).[21]

Kompanija je nekada takođe izdavala i magazine Američka baština / Amerikan heritidž (engl. American Heritage) i Izumi i tehnologija / Invenšon en teknolodži (engl. Invention & Technology). Nakon što kompaniji Forbs nije pošlo za rukom da pronađe kupca, obustavila je izdavanje ovih dvaju magazina (17. maja 2007. godine).[22] Oba magazina je kupila Kompanija „Amerikan heritidž pablišing” (engl. American Heritage Publishing Company) i nastavila da ih izdaje do proleća 2008. godine.[23]

Forbs od 2009. godine izdaje Forbsov turistički vodič / Forbs travel gajd (engl. Forbes Travel Guide).

Dana 6. januara 2014. godine, magazin Forbs je objavio da u saradnji sa tvorcem aplikacija Mazom (engl. Maz) pokreće aplikaciju za povezivanje na društvenim mrežama po imenu „Strim” (engl. Stream). Strim omogućava čitaocima Forbsa da spremaju i dele vizuelni sadržaj sa drugim čitaocima te da dolaze do sadržaja iz magazina Forbs i sa sajta Forbes.com pomoću aplikacije.[24]

Veb-sajt uredi

Sajt Forbes.com je deo Forbs didžitala (engl. Forbes Digital), podjedinice Forbs midije doo. Forbsova zadužbina uključuje deo anketnog agregatora RealClearPolitics. Ova dva sajta zajedno imaju posećenost i do 27 miliona jedinstvenih korisnika svakog meseca. Forbes.com koristi slogan „Početna stranica za svetske poslovne lidere” (engl. Home Page For The World's Business Leaders) i 2006. godine je tvrdio da je najposećeniji poslovni veb-sajt prema rasprostranjenosti na svetu.[25] U izveštaju Tajmsa iz 2009. godine se navodi da iako „jedan od top pet finansijskih sajtova prema saobraćaju [premašuje] preko procenjenih 70 miliona dolara do 80 miliona dolara godišnjih prihoda, [isti] nikada nije dobio očekivanu javnu ponudu”.[12]

Forbes.com koristi „saradnički model” gde široka mreža „saradnika” piše i objavljuje članke direktno na veb-sajtu.[26] Saradnici se plaćaju na osnovu posećenosti njihovih stranica na sajtu Forbes.com; sajtu je doprinelo preko 2.500 pojedinaca, a neki saradnici su zaradili i preko 100.000 dolara (prema izvešćima kompanije).[26] Forbs trenutno omogućava oglašivačima da objavljuju blog postove na veb-sajtu pored regularnog uredničkog sadržaja, i to kroz program poznat pod imenom „Brendvojs” (engl. BrandVoice)[27] na koji otpada više od 10 posto digitalnog prihoda Forbsa;[28] trenutno ime oglašivača na sajtu je „Adčojsis” (engl. AdChoices). Forbes.com je takođe objavljivao pretplatničke investicione biltene i onlajn vodič za veb-sajtove „Najbolje od veba” (engl. Best of the Web). Trenutno postoje odeljci sajta „Forbsovi podkasti” (engl. Forbes Podcasts) i „Video” (engl. Video).

Dejvid Čerbak je pokrenuo Forbsov veb-sajt 1996. godine. Na sajtu je otkriven novinarski skandal Stivena Glasa iz Nju repablika (1998), članak koji je odvukao pažnju do internet novinarstva. Na vrhuncu medijske popraćenosti navodnog Tojotinog iznenadnog nenamernog ubrzanja (2010), otkrio je da je kalifornijski „neobuzdani Prijus” bio obmana; pored ovoga, još pet drugih članaka koje je napisao Majkl Fjumento protiv Tojote pokazano je da su neistiniti i medijska premisa da je fabrika izbacivala pokvarene automobile okončana. Sajt (kao i magazin) sadrži mnogo lista o milijarderima i njihovoj imovini, naročito skupim kućama, što je kritički aspekt očigledne popularnosti veb-sajta.[29]

Trenutno, sajt blokira pristup za korisnike interneta koji upotrebljavaju ed blokere (kao što je Adblock Plus). Čitanje članaka je onemogućeno, sve dok sajt Forbsa ne stavi pojedini softver za blokiranje reklama na belu listu i tako omogući pristup onima koji ga koriste.[30] Ovo je napravljeno ovako zato što korisnici koji koriste ed blokere ne doprinose prihodu sajta. Malver napadi sa sajta Forbsa su takođe uočeni.[31]

Sajt Forbes.com je karakterističan po tome što se pri svakom prvom pristupanju istom korisniku ispisuje „citat dana” (reči određenog uticajnog umetnika, naučnika, biznismena i sl. ili pak narodna poslovica). Trenutno se ovi citati mogu naći na zasebnoj podstranici sajta.

Forbes.com je dostupan u tri izdanja (SAD, Evropa, Azija).

Spisak lista uredi

Forbsove liste koje se mogu naći na zvaničnom sajtu magazina podeljene su u nekoliko kategorija (53 glavne liste[n. 1] u 6 kategorija), i to:

  1. Liste bogatih (engl. Rich Lists)[a]
  2. Kompanije (engl. Companies)[b]
  2. Ljudi (engl. People)[v]
  2. Mesta (engl. Places)[g]
  2. Sportovi (engl. Sports)[d]
  2. Obrazovanje (engl. Education)[đ]

Vidi još uredi

Napomene uredi

  1. ^ Postoji još mnogo podlista glavnih lista ili zasebno od istih.
  1. ^ Liste bogatih uglavnom sadrže sliku osobe, rang, ime, ukupno bogatstvo, godište, poreklo bogatstva i zemlju. Moguće ih je ’filtrirati’ prema dobi (najmlađi, najstariji), polu (žene) i lokaciji (zemlja), te pretraživati prema imenima osoba.
  2. ^ Liste kompanija uglavnom sadrže logo kompanije, ime, prihode, broj zaposlenika i državu. Moguće ih je ’filtrirati’ prema tipu (industrija) i lokaciji (država), te pretraživati prema imenima kompanija.
  3. ^ Liste ljudi uglavnom sadrže sliku osobe, rang, ime, organizaciju i godište. Moguće ih je ’filtrirati’ prema dobi (najmlađi, najstariji), polu (žene), lokaciji (zemlja) i organizaciji (sve kategorije), te pretraživati prema imenima ljudi.
  4. ^ Liste mesta uglavnom sadrže sliku mesta, rang, ime i populaciju (ponekad i mnogo parametara koji određuju rang, kao što su BDP ili troškovi poslovanja, ekonomska klima, kvalitet života i sl.). Moguće ih je ’filtrirati’ prema nazivu (ime), te pretraživati prema imenima mesta.
  5. ^ Liste za sportove uglavnom sadrže sliku sportiste, rang, ime, zaradu, platu/nagrade, indorsment i sport [za sportiste] odnosno logo tima, rang, ime, trenutnu vrednost, jednogodišnju promenu vrednosti, dug/vrednost, prihod i operativni prihod [za timove]. Moguće ih je ’filtrirati’ prema dobi (najmlađi, najstariji) i polu (žene) [za sportiste], te pretraživati prema imenima sportista odnosno timova.
  6. ^ Liste za obrazovanje uglavnom sadrže logo institucije, rang, ime, lokaciju, cenu i ukupnu studentsku populaciju. Moguće ih je ’filtrirati’ prema tipu (javne, privatne), te pretraživati prema imenima institucija.

Reference uredi

  1. ^ „NSGV Inc.: Private Company Information”. Pristupljeno 19. 4. 2017. 
  2. ^ Romenesko, Jim (9. 8. 2011). „Randall Lane returns to Forbes as editor”. Poynter.org. Arhivirano iz originala 22. 2. 2014. g. Pristupljeno 10. 10. 2016. 
  3. ^ „Consumer Magazines”. Alliance for Audited Media. Arhivirano iz originala 23. 1. 2017. g. Pristupljeno 10. 2. 2014. 
  4. ^ a b „Notes of a Business Quizzer: Forbes” (6. jul 2007). bizgyan.blogspot.com.
  5. ^ a b v Gorman, Robert F. ur. „September 15, 1917: Forbes Magazine is founded”. The Twentieth Century, 1901–1940. Salem Press. Pasadena, California, 3: 1374—1376, 1375. 2007. ISBN 978-1-58765-327-8.
  6. ^ „Media Kit 2013” (PDF). Forbes Middle East. Arhivirano iz originala (PDF) 5. 11. 2014. g. Pristupljeno 18. 9. 2014. 
  7. ^ Commerce and Industry Association of New York (18. novembar 1922). „The Association Prepares for New Demands: The Volunteer Workers”. Greater New York: Bulletin of the Merchants' Association of New York. New York. str. 6. OCLC 2447287
  8. ^ a b „Forbes Announce Elevation Partners Investment in Family Held Company” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. август 2006). Elevation Partners press release. 6. август 2006.
  9. ^ Pérez-Peña, Richard (4. 10. 2007). „James Michaels, Longtime Forbes Editor, Dies at 86”. The New York Times. Приступљено 5. 1. 2008. 
  10. ^ „National Magazine Awards Database”. Архивирано из оригинала 26. 05. 2011. г. Приступљено 5. 1. 2008. 
  11. ^ „NussbaumOnDesign Bono Buys Into Forbes, Launches Product Red in US and Expands His Brand. – BusinessWeek”. Приступљено 5. 1. 2008. 
  12. ^ а б в Carr, David (14/15. јун 2009). „Even Forbes is Pinching Pennies”. The New York Times. Приступљено 15. јун 2009. »40 percent of the enterprise was sold ... for a reported $300 million, setting the value of the enterprise at $750 million. According to Mark M. Edmiston of AdMedia Partners, 'it's probably not worth half of that now'.« • »Steve Forbes recently returned from opening up a Forbes magazine in India, bringing the number of foreign editions to 10.« • »one of the top five financial sites by traffic [throwing] off an estimated $70 million to $80 million a year in revenue, [it] never yielded the hoped-for public offering«
  13. ^ а б Trachtenberg, Jeffrey A. (19. 7. 2014). „Forbes sold to Asian investors”. MarketWatch. Market Watch, Inc. Приступљено 18. 6. 2017. 
  14. ^ „Forbes Sells Building to N.Y.U.”. New York Timed Media Decoder. Приступљено 7. јануар 2010.
  15. ^ Schneider, Mike (18. 12. 2014). „Forbes Moves Across the Hudson to Jersey City”. WNET – NJTV. Приступљено 14. 6. 2015. 
  16. ^ „Forbes moving into Jersey City offices on Monday, report says”. The Jersey Journal. 12. 12. 2014. Приступљено 14. 6. 2015. 
  17. ^ Haughney, Christine; Gelles, David (15. 11. 2013). „Forbes Says It Is for Sale”. New York Times. Приступљено 25. 11. 2013. 
  18. ^ а б „The Newsonomics of Forbes' real performance and price potential”. Ken Doctor. Приступљено 10. 2. 2014. 
  19. ^ „Forbes Media Agrees To Sell Majority Stake To A Group Of International Investors To Accelerate The Company's Global Growth”. 18. 7. 2014. Приступљено 24. 7. 2015. 
  20. ^ „Forbes Sells to Hong Kong Investment Group”. 18. 7. 2014. Приступљено 19. 4. 2017. 
  21. ^ „With The May 14 Announced Separation: Twelve-Year-Old American Legacy/Forbes Partnership Was Mutually Beneficial”. minonline.com.
  22. ^ McGrath, Charles (17. 5. 2007). „Magazine Suspends Its Run in History”. The New York Times. 
  23. ^ „Thank You for Your Feedback on the American Heritage Winter 2008 Issue”. Архивирано из оригинала 30. 12. 2010. г. 
  24. ^ „Forbes is the first magazine to launch its own social network site”. Forbes. 6. 1. 2014. 
  25. ^ Edmonston, Peter (28. 8. 2006). „At Forbes.com, Lots of Glitter but Maybe Not So Many Visitors”. New York Times. Приступљено 2. 5. 2011. 
  26. ^ а б Bartlett, Rachel. „The Forbes contributor model: Technology, feedback and incentives”. journalism.co.uk. Приступљено 13. 10. 2013. 
  27. ^ „Forbes BrandVoice”. brandvoice.com. Приступљено 20. 10. 2016. 
  28. ^ „Forbes gives advertisers an editorial voice”. emedia. Архивирано из оригинала 9. 11. 2013. г. 
  29. ^ „Jobs: Motley to Leave Time Inc., Plus More Job-Hopping Fun”. 24. 3. 2006. Архивирано из оригинала 26. 6. 2006. г. Приступљено 5. 1. 2008. 
  30. ^ Jason, Bloomberg. „Ad Blocking Battle Drives Disruptive Innovation”. Forbes. Приступљено 14. 4. 2017. 
  31. ^ Hruska, Joel. „Forbes forces readers to turn off ad blockers, promptly serves malware”. Extreme Tech. Приступљено 14. 4. 2017. 

Литература uredi

  • Forbes, Malcolm S.. Fact and Comment. New York: Knopf. 1974. ISBN 978-0-394-49187-5..
  • Grunwald, Edgar A.: The Business Press Editor. New York. . New York University Press. 1988. ISBN 978-0-8147-3016-4. .
  • Holliday, Karen Kahler (1987). A Content Analysis of 'Business Week', 'Forbes' and 'Fortune' from 1966–1986. Baton Rouge: Masters of Journalism thesis from Louisiana State University. стр. 69. OCLC 18772376.
  • Kohlmeier, Louis M.; Udell, Jon G.; Anderson, Laird B. ур.. Reporting on Business and the Economy. Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice-Hall. 1981. ISBN 978-0-13-773879-3..
  • Kurtz, Howard: The Fortune Tellers: Inside Wall Street's Game of Money, Media, and Manipulation. New York. . Free Press. 2000. ISBN 978-0-684-86879-0. .
  • Pinkerson, Stewart (2011). The Fall of the House of Forbes: The Inside Story of the Collapse of a Media Empire. New York: St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-65859-5. 
  • Tebbel, John William; Zuckerman, Mary Ellen (1991). The Magazine in America, 1741–1990. New York. . Oxford University Press. ISBN 978-0-19-505127-8. .
  • Parsons, D. W.: The Power of the Financial Press: Journalism and Economic Opinion in Britain and America. New Jersey. . Rutgers University Press. 1989. ISBN 978-0-8135-1497-0. .

Spoljašnje veze uredi

 
Forbes na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Forbes&oldid=27449310”