Хасан-пашина џамија у Београду

Хасан-пашина џамија у Београду била је једна од многобројних џамија која је изграђена око 1740. године на простору испред јаничарске касарне и других објеката подигнутих поред ње, у Доњем граду Београдске тврђаве.[1][2]

Хасан-пашина џамија у Београду
Хасан-пашина џамија у Београду на карти Града Београда
Хасан-пашина џамија у Београду
Хасан-пашина џамија у Београду
Локација на мапи Града Београда
Основне информације
ЛокацијаБеоград, Србија
Координате44° 49′ 06″ С; 20° 27′ 46″ И / 44.818230° С; 20.462894° И / 44.818230; 20.462894
Религијаислам
Архитектонски опис
Оснивање1740.
Завршетак изградњеоко 1740.
Датум рушењаоко 1941.
Спецификације
Дужина11 m
Ширина11 m
Висина (макс.)16 m

Предуслови

уреди

Београд се од средњовековне вароши коју је одликовао несметани развој скоро два пуна века, за време владавине Османлија трансформисао у оријенталну варош. Комплекс јавних грађевина, чаршија и махале чиниле су основну карактеристику балканско-оријенталне урбане културе Београда. У њему су за јавне грађевине увек бирана места на неком узвишењу, где је џамија са својим минаретом требло да доминира околином.[3]

Џамије на тлу Београда закључно са 17 веком грађене су у класичном цариградском стилу. Један од таквих примера је Хасан-пашина џамија у Београду, изграђена 1740. године.

Историја

уреди

Хасан-пашину џамију је подигао београдски јаничар-ага, Сеид-Хасан паша, каснији велики везир, па је џамија често називана и бивша џамија великог везира.[4]

Након што је оштећена 1806. године, поправљена је 20 година касније, да би јој између 1865. и 1876. године био срушен минарет. Рушење минарета али и податак да су Турци почели да напуштају Београдску тврђаву џамија је почела да пропада. Потом су је Срби преименовали у магацин.

Иако је познато да је изгорела за време Другог светског рата, не зна се тачно када је коначно порушена.

Архитектура

уреди

Била је подигнута у стилу турског барока, карактеристичног за објекте овог типа и тог историјског раздобља када је саграђена. Ова двоспратно решена грађевина била је са четворосливним кровом и минаретом, не посебно високим. Једини украс пружали су спратни и поткровни венци фасада једноставне профилације, као и низ залучених спратних отвора.

Извори

уреди
  1. ^ Д.Ђурић-Замоло, Сачувани лик Београда на фотографијама А. Јовановића, И. Громана и М. Јовановића, ГГБ, XIV, Београд 1967, 141–167
  2. ^ Вујовић, Бранко (2003). Београд у прошлости и садашњости. Београд: Издавачка кућа Драганић. стр. 103—104. 
  3. ^ Б. Вујовић, Београд у прошлости и садашњости, Београд 1994
  4. ^ Д.Ђурић-Замоло, Београд као оријентална варош под Турцима 1521-1867, Београд: Музеј града Београда, 1977.

Спољашње везе

уреди