Шандор Боназ
Шандор Боназ (мађ. Bonnaz Sándor), (Шале (Же), 11. август 1812. — Темишвар, 9. август 1889.[1]) био је католички свештеник, бискуп Чанадски.[2]
Бискуп Шандор Боназ | |
---|---|
Датум рођења | 11. август 1812. |
Место рођења | Шале (Же), Рона-Алпи |
Датум смрти | 9. август 1889.76 год.) ( |
Место смрти | Темешвар Мађарска |
Држављанство | Француско и Мађарско |
Образовање | Пазманеум (Беч) |
Занимање | Епископ католички свештеник католички бискуп |
Активни период | 1860 — 1889. |
Мандат | Бискуп |
Претходник | Шандор Чајаги |
Наследник | Шандор Десефи |
Каријера уреди
Његов отац, Антал Јанош Боназ служио је као поручник у војсци француског цара Наполеона I, а мајка му је била Франциска Хугенио. Јанош Боназ је пао у бици код Лајпцига 1813. године, након чега се мајка преселила са својим 7-годишњим сином у Мађарску, где је њен зет, Антал Боназ био парохијски свештеник Нађ-Осону (Торонтал жуп.). Након завршене гимназије у Сегедину, Шандор је ступио у свештенство. Од 1834. године провео је своје припремне године у Бечу, у Пазманеуму, а за свештеника га је заредио Јожеф Лоновић 1837. године.[2]
После кратке каријере као капелан и наставник богословије, постављен је за пароха „велике јесени” 1844. године, а 1850. године за привременог надзорника свих мађарских и немачких народних школа „Темеш Баншаг и Српско војводство“.[2] Игуман је постао од 1859. године.
Епископска каријера уреди
Дана 10. јуна 1860. године именован је за епископију у Чанаду, која је упражњена после смрти Шандора Чајагија, а папску потврду је добио 28. септембра.[тражи се извор] За епископа су га хиротонисали 4. новембра архиепископ калочки Јожеф Кунст, вачки епископ Јожеф Антал Пејтлер и тинински епископ Јанош Нехиба уз његову помоћ.
Године 1870. учествовао је на Првом ватиканском концилу. Као епископ радио је озбиљно, са ретким умећем као земљорадник претворио је епископско имање у узорно салаше,[2] и својим побожним поступцима стекао опште поштовање. Са 100.000 форинти основао је две канонске катедре, и то за слабо плаћене свештенике, а дао је и 100.000 форинти у свештенички пензиони фонд. Подигао је безброј цркава и школа и основао 19 парохија. Позвао је у своју епархију Сиромашне школске сестре по имену Богородица,[2] потрошио је сто хиљада форинти на њихово пресељење (црква манастира Нотр Дам подигнута 1894. припада њиховом некадашњем манастиру у Темешвару[3]), а поклонио је скоро 2 милиона форинти за јавно добро.
Због своје болести, 1874. године каноник Јожеф Немет је посвећен за епископа и постављен за његовог заменика.[2] До његове смрти, још 16 година, заједнички су управљали епархијом.
Награде уреди
Године 1871. одликован је Орденом Гвоздене круне прве класе (аустр.)
Оставштина уреди
У Темишвару, улица Боназ, сада позната као авенија генерала Јона Драгалина[4], између канала Бега и Хуњади ут (данас 16. децембра 1989.) је добила његово име.
Референце уреди
- ^ Б. Боназ
- ^ а б в г д ђ Католички лексикон
- ^ Szebeni Lajos (16. децембар 2013). „A hét plébániája: Temesvár-Józsefváros” (на језику: magyar). Mária Rádió Erdély. Приступљено 9. март 2019.
- ^ Улица Јона Грагалина на Гоогле мапс