Četiri ruže
Четири руже је српски филм из 2019. године.[1]
| Четири Руже | |
|---|---|
 Постер филма | |
| Изворни наслов | Четири руже |
| Жанр | драма |
| Режија | Василије Никитовић |
| Сценарио | Василије Никитовић Балша Лабовић |
| Продуцент | Василије Никитовић |
| Музика | Марија Јелић |
| Дизајн звука | Александар Протић |
| Сценографија | Иван Денић |
| Камера | Димитрије Џима Јоковић |
| Монтажа | Стеван Марић |
| Издавачка кућа | Кинооко филм |
| Година | 2019. |
| Трајање | 100 минута |
| Земља | Србија |
| Језик | српски |
| IMDb веза | |
Радња уреди
Филм “Четири руже” је крими-драма са елементима комедије. Приказује урбани мозаик градских ликова, које у исповести једне београдске ноћи, повезује неутољива жеља за лаком ловом, добрим проводом и безбрижним јутром. Иза кулиса царства порока у ноћном клубу Четири руже, у центру мозаика, где се води беспоштедна борба, често и са оне стране закона, наћи ће се један обичан човек. У безуспешном покушају да од свега побегне, схвата да ће успети само ако у помоћ позове све оно што је у међувремену изгубио: љубав, искреност и веру.[2]
Шуле у Београд долази из провинције, и већ првог дана уз посао обезбеђења у локалном клубу, добија надимак Тарзан. У жељи да буде део градске екипе, он постаје “момак за све”. Испуњава сваки захтев надређених. Тарзан жели да стекне поверење свих. То ће му донекле и поћи за руком, и нико неће наслутити да се иза његовог питомог лица крије велика тајна. Када на београдске улице падне ноћ, клуб „Четири руже“ отвориће своја врата. Ка њему ће се са периферије града упутити четири девојке да прославе уградњу силикона, вечити студент Момчило, фатална глумица Тијана, видовита Бики и остала откачена екипа из краја. Свака ноћ у клубу Четири руже памтиће се по нечему. Међутим, баш ова ноћ, у којој Тарзан изненада нестаје, за собом ће повући низ догађаја који ће до јутра свима њима променити животе.[1]
Улоге уреди
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Милош Самолов | Тарзан |
| Гаги Јовановић | Бранко |
| Срђан Тодоровић | Слоба |
| Милутин Милошевић | Момчило |
| Соња Колачарић | Лаура |
| Гордан Кичић | Жиле |
| Борис Миливојевић | Бели |
| Тихомир Станић | Мома |
| Сања Микитишин | Комшиница |
| Драгана Дабовић | Бики |
| Нада Мацанковић | Тијана |
| Јана Милић | Медицинска сестра |
| Јелена Јокић | Ајла |
| Марта Милосављевић | Звонце |
| Миљана Поповић | Цое |
| Тара Тошевски | Срна |
Референце уреди
- ^ а б „Четири руже”. Филмски центар Србије. Архивирано из оригинала 07. 03. 2022. г. Приступљено 4. 2. 2021.
- ^ „Четири руже”. цетирирузе. Архивирано из оригинала 10. 01. 2020. г. Приступљено 4. 2. 2021.
Спољашње везе уреди
 | Овај чланак везан за филмску уметност је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |