Đavolja kandža (koren)

Ђавоља канџа је биљка из породице сусама. Главна врста овог рода Харпагопхyтум процумбенс, обично се назива ђавоља канџа. На грчком реч пхитон значи биљка, а реч харпагос, значи кукица.

Ђавоља канџа
Харпагопхyтум процумбенс
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Ангиоспермс
Класа:	Еудицотс
Ред:	Астеридс
Породица:	Педалиацеае
Род:	Харпагопхyтум
Врста:	Процумбенс

Изглед биљке и узгој

Ово је вишегодишња, зељаста, пузајућа биљка. Листови биљке су наспрамно распоређени, а цветови су крупни, тамнопурпурне боје. Плод биљке је у виду чауре. Ђавоља канџа се сакупља због њених лековитих делова, што су кртоласто задебљали, бочни коренови. Ради лакшег сушења корен се сече у кришке. Спољни део корена је светлобраон, а унутрашњост је светлија. Укус корена је горак.

Етимологија и станиште

Афричка племена већ хиљадама година користе ову биљку као средство против болова и за лечење кожних тегоба. За пренос биљке у Европу заслужан је немачки лекар Отто Хеинрицх Волк, који је други светски рат провео у Намибији. Посматрао је сеоског шамана како лечи локалне ратнике. У Немачкој је ђавоља канџа службено призната као лековито средство у лечењу артритиса,реуматоидног артритиса. Биљка расте у полупустињским областима јужне Африке.

Хемијски састав и лековито деловање

Корен ђавоље канџе садржи иридоидне хетерозиде (0,5-3%). Најважнији су харпагозид и прокумбин. Присутни су и фитостероли, флавоноидни хетерозиди, шећери. Горки састојци изазивају појачано лучење ензима у дигестивном тракту. Употребљава се у облику чаја, од сувог корена, капсула, таблета, екстраката, масти и гела за кожу. Користи се код обољења јетре и стомачних проблема, као средство за побољшање апетита и варење хране.