Жељко Миловић (Бар, 1968) јесте југословенски и црногорски пјесник, прозаиста, новинар и публициста.

Жељко Миловић
Лични подаци
Датум рођења(1968-00-00)1968.
Мјесто рођењаБар (СР ЦГ), СФР Југославија

Новинар, есејиста

уреди

Објављује од 1986. године музичке критике, чланке и есеје, као и разноврсне текстове везане за проблеме културе и супкултуре. Био је деведесетих члан редакције култних подгоричких (Омладинских) Графита и уредник подлистка РТС - првог гласила у Црној Гори специјализованог за yу-роцк музику.

Од 1994. године радио је као новинар, водитељ и уредник емисија у Информативном центру Бар (данас ЈЛЕ Радио Бар). Био је аутор етно-репортажа Кутија са зачинима земље: за репортажу о селу Зупци добио је трећу награду на Радијском фестивалу у Никшићу 1998. године, а за репортажу о двоолтарној цркви Света Текла другу награду на Смотри радијског стваралаштва у Беранама 2009. године. За ангажовани прилог о еколошкој црној тачки у барској општини, Дајмо шансу мору: Депонија Ћафе, освојио је главну награду Гранд-приx - Златни микрофон и прво мјесто на 3. Фестивалу радијског стваралаштва Црне Горе 2010. године.

У периоду од 1999. до 2003. године био је уредник Барских новина и бАРС часописа за умјетност и културу, а од 2007. до 2010. године уредник Нових барских новина. Од 2006. године је уредник на порталу Bar Info информативном сајту Радио Бара. Од 2021. године је уредник и један од покретача часописа Маслинада (први часопис о маслинарству у Црној Гори). Оглашавао се чланцима, есејима и репортажама у многим црногорским и регионалним медијима и порталима (Вијести, ммАРТ, Публика, Дневне новине, Матица, Монитор, Портал Аналитика, Комуна, Лиза, Фокализатор, Барикада, Роцкомотива...). Данска провладина агенција SCOOP ангажовала га је 2006. године да изврши истраживање и напише опсежан есеј на тему злоупотребе Евросонга у политичке сврхе на подручју еx-YУ, касније објављен на пет језика. Од марта 2024. уредник је и водитељ емисије Не причам ти о томе на ТВ Е.

Књижевност, музика, филм

уреди

Са још неколико писаца, 1993. године основао је у Бару Удружење књижевника Арс Антибари — чији су чланови били пјесници и прозаисти из Црне Горе и Србије, међу којима и познати рокери Маргита Стефановић, Бране Бабић Кебра, Нандор Љубановић и Никола Врањковић.

Био је приређивач три зборника овог удружења:

  1. Звона испод мора (1993) — коприређивач
  2. Изгледа да ће југо (1996)
  3. Да ли да ти кажем ко те је убио, Геа? (1999)

Добитник је књижевне награде ’Ћамил Сијарић’ за збирку приповиједака за 2006/07. годину. Члан је Матице црногорске и Удружења књижевника Црне Горе.

Главни је вокал, затим текстописац и композитор барског ВИС БЕЖ, са којим је публиковао ЕП Живот у е-моллу (2023). Гостовао је, као главни вокал, аутор текста и коаутор музике, на два албума барског бенда Академиа. Појавио се у улози морнара у алтернативном шпагети-вестерну За шаку приганица (2000); нашао се у улози главног инквизитора у споту Андрее Демировић Ја сам ти сан (2019).

Аутор је изложбе фотографија, докумената и меморабилија Најљепше су пјесме теби остале - прве четири деценије барског поп-рока (новембар 2019) и коаутор изложби фотографија Бар.Људи. (август 2021), Бар.Догађаји. (август 2022) и Црно-бијели Бар у колору (август 2023). Аутор је документарног филма Бар на временској капији (децембар 2020).

Аутор је квиза Колико познајем свој град? у континуитету од 2009. године. Од 2019. године, Миловић је уредник у издавачкој кући Медитеран мултимедиа из Бара. Од маја 2021. је селектор програма бАРС, на манифестацији Барски љетопис.

Новембра 2023. уручено му је највеће општинско признање Бара - Награда 24. новембар за професионално достигнуће у културном стваралаштву.[1]

Монографија о црногорском поп-року

уреди

Миловићево кључно ауторско дјело јесте монографија Црногорска поп-рок музика 1954-1991, на 620 страна, у оквиру које су 259 монографских јединица и 346 слика. То је књига у којој су обрађене све важније групе и личности црногорске поп-рок сцене које су дјеловале у овом периоду. Публиковани су подаци о објављеним носачима звука, гитаријадама, фестивалима, црногорским музичарима који су успјели у иностранству, часописима који су се бавили музиком, новинарима и медијима.

Миловић је први лауреат годишње награде часописа Komun@, која се додјељује за промоцију и валоризацију културне баштине Црне Горе. Признање му је додијељено 2016. године, јер је „кроз призму серије текстова у различитим медијима, значајно допринио културној баштини Црне Горе...”.

Библиографија

уреди

Поезија и проза

уреди
  • Бандиера Росса (1994), поезија
  • Ову књигу нисам назвао именом твојим (1995), поезија
  • Периферни времеплов (1998), поезија/проза/фотографије
  • Бандиера Нера 1- (2000), поезија
  • Бандиера Нера 2 (2000), проза
  • Она и град и град и ја (2001), поезија (фотографије Ћазим Петовић)
  • Издалека ми жене на потонуле катедрале личе (2006), изабране пјесме на црногорском језику (избор: Рајко Церовић; фотографије Стево Поповић)
  • Ти дани, те године (2007), проза
  • Улица Ивице Шурјака и што је било послије (2011), проза
  • Мртво море меѓу нас (2013), изабране пјесме на македонском језику (избор и превод Славе Гјоргјо Димоски / Јулијана Величковска Димоска)
  • Повратак у Улицу маршала Тита (2017), проза
  • Коронартно одјељење, соба 80 (2020), проза

Монографије и намјенске публикације

уреди
  • Књига о Бару (2001) - коаутор
  • Пристан, прича о срушеном граду (2006) - коаутор и коуредник
  • Бар с друге стране огледала (2009)
  • Црногорска поп-рок музика, 1954-1991 (2015)
  • Мир, мир, Мировица, 30 година (2016)
  • Барски љетопис - првих 30 година (2018) - коаутор
  • Четрдесет година Радио Бара (2019)
  • Људи из града без вратî - (Не)заборављени Барани XX вијека (2019)
  • Најљепше су пјесме теби остале - прве четири деценије барског поп-рока (2019)
  • Жене из града без вратî - (Не)заборављене Баранке XX вијека (2023)
  • Вијек са дјецом - 102 године Вртића у Бару (2023)
  • Штампани медији у Бару (1886 – 1972 – 2023) – настанак, развој и анализа односа са локалном заједницом (2023)
  • Морнарових 100 година (2024)

Извори

уреди
  1. ^ „Познати добитници награде 24. новембар”. БАРинфо (на језику: енглески). 2023-11-15. Приступљено 2023-12-07.