Жупске фигурине

Жупске фигурине су фигурине пронађене 60-их година 20. века на подручју Витковачког поља, удаљеног 4 км од Александровца. У њих се убрајају фигурине назване Lady of Aleksandrovac (Миладија), Venus de Župa (Гроздана), Madam de Vitkovo (Ружица) и Madame de Venčac (Кадивка). Фигуре је први промовисао оснивач Завичајног музеја Жупе Милослав Бонџић и у склопу његове веома плодоносне активности фигуре са Витковачког поља су стекле светску славу, како на Светској изложби у Ници 1991. године, тако и на изложбама у Данској и Великој Британији. У Завичајном музеју Жупе се чува укупно 24 фигур(ин)е које припадају винчанској култури.

Неолитско насеље и култура

Жупа је котлина у централној Србији, која се налази између планина Копаоник, Жељин, Гоч и Јастребац. Управо у централном делу овог простора се пре 7000 година развијало насеље неолитске културе, које је представљало једну од најважнијих етапа у развоју људске цивилизације. То насеље је данас познато као Витковачко поље, које се простире на простору удаљеном четири километра од Александровца, на данашњем регионалном путу ка Крушевцу, на површини од преко 120 хектара. Било је једно од најзначајнијих насеља винчанске културе (5500 – 4500. п. н. е.) на простору Балкана, а уједно и религиозни центар.

Ово је период развоја човечанства у коме су се десиле многе еволутивне ствари за човечанство, пре свега људи су почели да се баве пољопривредом и припитомљавањем животиња и биљака. Важне карактеристике овог раздобља су и израда грнчарије, прелазак на седелачки начин живота, самим тим и функционалнија и раскошнија градња кућа и окућница. У винчанској култури готово да нису пронађени трагови ратовања, живело се од свог рада и није постојало веће социјално раслојавање. Археолози често овај период називају златним добом људске историје. Јавља се религијска свест и прва уметност, а као најочигледнији пример тог споја су стотине пронађених фигурина са бројних локалитета у земљама централног Балкана.

Најимпозантнији примерци винчанске културе, пронађени су управо овде, у Жупи. Крајем шездесетих година XX века на Витковачком пољу сасвим случајно су пронађене четири фигурине које су годинама чуване у основној школи у Александровцу а потом у Завичајном музеју Жупе, који је отворен 1991. године. Ове фигурине са мноштвом других предмета од печене земље, представљају дела првих земљорадника ових простора а и данас, хиљадама година касније, у Жупи је управо земља суштина постанка и опстанка.

Проналазак Миладије

Иако се пола века знало да је овај локалитет био важно средиште винчанске културе, покушаји да се он систематски истражи били су безуспешни. I поред деценија упорног указивања надлежним институцијама на значај истраживања, прво од стране професора Бонџића, а потом и његових наследника у музеју, није било озбиљнијег помака. Све је сведено само на пар кратких кампања које су финансирали људи који су планирали градњу на локалитету, а имајући у виду да је он под заштитом, имали обавезу да на површини на којој граде, ангажују археологе да обаве заштитна истраживања.

Управо приликом заштитних археолошких ископавања за потребе проласка локалне канализације, 12. августа 2019. године, у кампањи којом је руководила археолог Народног музеја Крушевац Гордана Чађеновић, последњег дана истраживања, археолог Завичајног музеја Жупе, Сања Црнобрња Красић открила је, после тачно 50 година, још једну, најмонументалнију до сада, статуу винчанске културе. Названа је Миладија, односно на енглеском језику Lady of Aleksandrovac.

Пронађено је укупно 35 уломака фигуре, од чега је торзо сачуван у целости који је масиван и тежак, са урезаним линијама у виду декорације. Процењено је да је фигурина стара око 6.000 година и најстарија је која је нађена до сад на локалитету. Фигурина има висину од 54 цм што представља највећу праисторијску фигуру рађену од печене земље која је икад пронађена.

Спољашње везе

Национална географија