Јулијус Ленк
Јулијус Ленк (Шопрон, Угарска, 1836 — 1882, Београд) лекар и фармацеут, Словак, пречанин, који је већи део живота провео обављајући лекарску праксу у Кнежевини Србији. Учесник Првог и Другог српско-турског рата, један од оснивача Српског лекарског друштва.[1]
Јулијус Ленк | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1836 |
Место рођења | Шопрон, Аустроугарска |
Датум смрти | 1882.45/46 год.) ( |
Место смрти | Београд, Кнежевина Србија |
Пребивалиште | Кнежевина Србија |
Националност | Чех |
Научни рад | |
Поље | Медицина |
Познат по | једна од оснивача Српског лекарског друштва |
Живот и каријера уреди
Рођен је у Шопрону (Угарска) 1836. године. Након што је завршио фармацију и медицину у Бечу, 1866. прешао је у Србију и био варошки и срески лекар у разним местима Кнежевине Србије.
У војну службу примљен је 1869. године. Као припадник војске Кнежевине Србије, прво је као командир одељења Тимочке дивизије учествовао у Првом српско-турском рату, затима као командир Треће пољске болнице Моравског корпуса и у Другом српско-турском рату.[2]
Био је један од оснивача Српског лекарског друштва, заједно са четири Србина, три Немца, три Чеха, два Пољака, једним Грком и једним Словаком. Било је то мало интернационално друштво лекара, које су поред Јулијуса Ленка, чинили: Аћим Медовић (председник), Владан Ђорђевић (секретар), Јован Машин, Ђорђе Клинковски, Јован Валента, Панајот Папакостопулос, Јосиф Хољец, Бернард Брил, Сава Петровић, Марко Полак, Петар Остојић и зубни лекар Илија Ранимир.[3]
Како је често боловао лечио се у иностранству, и због тога западао у новчане проблеме изазване високим трошковимаа лечења.
Преминуо је у великој оскудици у Београду 1882. године.
Види још уреди
Извори уреди
- ^ Станојевић В. Ликови и дела истакнутих лекара у Србији пре оснивања Српског лекарског друштва, Споменица СЛД 1872–1972, СЛД, Београд, 1972, стр. 40–45
- ^ Јован Максимовић, Лекари пречани у српском цивилном и војном санитету у XIX веку и почетком ХХ века, 2017, 326 стр. ISBN 978-86-7946-215-2.
- ^ Недок А. Ленк Јулиус Српски биографски речник, том 5, стр. 576, Матица српска, Нови Сад, 2011.
Литература уреди
- Станојевић В. Историја српског војног санитета, Београд, 1925.
- Иванић С. Прослава стогодишњице од оснивања Санитетског одељења у обновљеној Србији 1839. године, САЦЛ, св. 1–2, стр. 4–23, 1940.
- Михајловић В. Први дипломирани лекари у обновљеној Србији, II, САЦЛ, св. 3, стр. 128–143, 1937.