Ња њак
Ња њак (виетнамски:[ɲаːˀ ɲаːˀк], „елегантна музика“), традиционална музика државе Вијетнам. Вијетнамска дворска музика је веома разнолика, али термин Ња њак је специфичан за вијетнамску дворску музику која се изводила од династије Тран из 13. века до династије Нгујен крајем 20. века.
Ња њак | |
---|---|
Нематеријално културно наслеђе | |
Регион | Вјетнам |
Светска баштина Унеска | |
Листа уписа | УНЕСКО |
Унеско ознака | 00074 Репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човеченства |
Датум уписа | 2008. |
Веб сајт | https://ich.unesco.org/en/RL/nha-nhac-vietnamese-court-music-00074 |
Историја
уредиВијетнамска дворска музика извођена је на годишњим церемонијама, укључујући годишњице и верске празнике, као и на посебним догађајима као што су крунисања, сахране или званични пријеми, од стране високо обучених и вештих дворских музичара. Уз музичаре, ту су и бројни разрађени дворски плесови. И музичари и плесачи носили су детаљно дизајниране костиме током својих наступа.
Док је највећи страни утицај на Ња њак долазио са двора династије Минг у Кини, неколико елемената Чампине музике је касније адаптирано, што је вијетнамски двор сматрао интригантним.
Инструменти
уредиИнструменти који се обично користе за Ња њак укључују купасту обоу, четворожичану крушколику лауту, двожичану лауту у облику месеца, трожичну лауту без вертакина, двожичану усправну виолину, бамбусову попречну флауту, штап бубањ и друге удараљке.
Развој током династије Нгујен
уредиВерује се да Ња њак није заиста достигао врхунац свог развоја све до династије Нгујен, када је постао стандард. Нгујен цареви су је прогласили званичном дворском музиком и постала је суштински и важан део обимних ритуала краљевске палате.
УНЕСКО
уредиЊа њак се и даље изводи у Хуа. Ња њак је 2003. године [1] признао Унеско као ремек дело усменог и нематеријалног наслеђа човечанства. [2] Унеско улаже велике напоре да сачува ову заиста јединствену и високо развијену традиционалну уметност.
Референце
уреди- ^ „Nhã nhạc cung đình Huế”.
- ^ „Vietnamese Court Music”. Goldsmith, University of London.