Википедија

Ацтивисион

(преусмерено са Активижн)

Ацтивисион Публисхинг, Инц је амерички издавач видео игара. Основана је 1. октобра 1979. године[1] и била је први самостални произвођач и дистрибутер видео игара за играчке конзоле. Њени први производи били су касете за Атари 2600. Атари 2600 конзола је објављена јула 1980. године за америчко тржиште,а од августа 1981. годние за међународно тржиште(УК).[2] Активижн је 18. јануара 2008. године објавио да су они били најбољи издавачи видео игара за 2007. годину у Америци[3] по подацима од НПД Гроуп.[4] Садашњи директор ове компаније је Роберт А. Котицк који је био главни извршни директор Активижн, Инц. од фебруара 1991. године па све до спајања Активижна и Вивенди гејмс 9. јула 2008. године дошло је до стварања новоформиране компаније под називом Активижн Бизард.[5][6] 25. јуна 2013. године Активижн Бизард објављује куповину 429 милиона акција од власника Вивендија у цени од $2,34 милиарди долара. Као резултат тога Активижн Бизард је постала независна компанија.[7]

Activision Publishing, Inc.
TipSubsidiary of Activision Blizzard
IndustrijaVideo games
Osnovana1. октобар 1979. (1979-10-01)
SedišteSanta Monica, California, U.S.
Broj lokacija38 (studios and offices)
PodručjaWorldwide
Ključni ljudiRobert Kotick (CEO)
Proizvod(i)Call of Duty
James Bond series
Skylanders series
Spyro the Dragon series
Tony Hawk's Pro Skater series
Guitar Hero series
Aktiva
  • Пад US$ 14.012 billion (2013)
  • Раст US$ 14.2 billion (2012)
Zaposlenih>4000
HoldingActivision Blizzard
PodružniceBeachhead Studios
Beenox
DemonWare
FreeStyleGames
High Moon Studios
Infinity Ward
Radical Entertainment
Raven Software
Sierra Entertainment
Sledgehammer Games
Toys for Bob
Treyarch
Vicarious Visions
Vebsajtwww.activision.com

Историја уреди

Пре Активижна, независни програмери нису постојали.[8] Софтвери за конзле видео игара су искључиво објављивани од стране твораца система за које су игре дизајниране.[9] Нпр. Атари је био једини издавач игара за Атари 2600(. Ово је посебно био болно за програмере игра, јер нису добијали никакву финансијску надоканду за игре које су биле популарне и које су се добро продавале, а нису ни добијали похвале за своје дело.[10]

Програмери Атариа Давид Цране, Ларрy Каплан, Алан Миллер и Боб Wхитехеад су се састали са директором Атариа Раy Кассар-ом маја 1979. године и захтевали од компаније да програмере третирају као што издавачке куће третирју своје музичаре, са хонорарима и њиховим именима на кутијама од игара. Давид Цране, Ларрy Каплан, Алан Миллер и Боб Wхитехеад су се сматрали најбољим програмерима света, за које је Раy Кассер рекао да су неталентовани програмери и да њихов посао мозе да уради било ко. Цране, Миллер и Wхитехеад су напустили Атари и основали Активижн у октобру 1979.[11] године са бившим музичкум директором Јим Левy и финансијером Рицхард Муцхморе, Каплан се ускоро придружује компанији. Име Активижна је највеорватније донето на основу тога да име компаније буде испред Атариа у телефонском именику,и ако Давид Цране тврди да је име засновано на идеји Јим Левy да се комбинује рец „Актив“ и „телевизија“. Оригинални назив за предузеће је био Всyнц,Инц.[12]

За разлику од Атариа компанија је стварала и промовисала програмере паралелно са играма. Програмери су у менију сваке игре убацили посебну опцију која је могла да приказе ко је од програмера стварао ту игру.[13][14][15] Програмери су позивали играче да пошаљу свој највећи скор (обично фотографију или писмо) да би им послали закрпу.[16][17][18] Овај приступ је помогао новонасталој компанији да привуче искусне таленте.Цране,Каплан, Миллер,Wхитехеад и Левy су освојили награду Гејм Девелопер Чојс 2003. године која се звала „Фирст Пенгуин“ као признање за овакав корак.

Одлазак цетири програмера, чији наслови чине више од половине продатих Арари кетриђжа у то време,[12] изазвало је правне сукобе измењу две компаније које нису разрешене све до 1982. године. Како трзиште играчких конзола почело да опада, Активижн се разгранава, производећи игре за персоналне рачунаре и присвајају мање издаваче.

Годнине 1982. Активижн објављује Питфал најпродаванији наслов на Атариу2600. Развијен и дизајниран Давиде Цране, Питфал је био огроман успех компаније и програмера. Због великог успеха, досло је до стварања много клонова те игре. 13. јуна 1986.године Активижн купује почетничку компанију Инфоком која се налази у поблемима. Јим Левy је био велики фан наслова компаније Инфоком, он је желео да ова компаније постане независна. После шест месеци од „Инфовединг“ Брус Девисе долази на директорско место Активижна. Девисе је од самог почетка био против спајања и био је главни у његовом вођејну. На крају 1989.године након неколико година губитака,Активижн затвара студио Инфокома у Кембриџ (Масачусетс), која се шити на 11 од 26 запослених у понуди да се пресели у Активижн са седиштем у Силиконској долини само 5 чланова је прихватило понуду.[19]

1988. године Активижн учествује у софтверско заснованим видео играма, као што су пословне апликације. Као резултат тога, Активижн мења своје корпоративно име у Медијаејђженси да има име које глобално заступљује све њене активности. Под именом Медијаејђженси Холдинг, Активижн је наставио да објављује видео игре за различите платформе, наручито у Нинтендо Ентертимед Систем, и Сега Мастер Систем, Атари7800, АтариСТ, комодор 64 и Амига.

Нови Ацтивисион уреди

Након мулти-милиноске пресуде на штету Медијаејђженси због повреде патената која је покренута много пре Левy-ове ере. Финансијски ослабљену Медијаејђженси купује инвеститорка група коју предводи Роберт (Бообy) Котицк. После преузимања компаније нова управа је поднела захтев за отварање поглавља 11. У реорганизацији компаније долази до спајања Медијаејђженси са Диск компанијом. Након изласка из банкрота, Медијаејђженси званично мења име и ентите у децембру 1982. године и постала је Делаwаре Цорпоратион. У том тренутку Активижн мења седиште компаније из Моунтаин Виеw у Силиконској долини у Санта Моница у Јужној Калифорнији. Активижн је тада одредио да се концентрише само на стварање видео игара.

1991. године Активижн убацује 20 Инфокомових игара на CD-РОМ. I назива их Тхе Лост Трасурес оф Инфоцом(изгубљено благо Инфоком). Успех ове компилације доводи до објављивања јос 11 Инфокомових наслова у Тхе Лост Трасурес оф Инфоцом II(изгубљено благо Инфоком II).

1989.године Активижн објављује игру у првом лицу звану МецхWарриор засновану на ФАСА Баттел Тецх.Активижн је објавио 1995. године МацхWарриор 2, после две године чекања због унутрашњих сукоба. Сукоби су били зато сто ФАСА није хтела да обнови лиценцу са Активижном. Да би Активижн одговорио на то објавио је јос много игара које су носиле име МецхWарриор 2, које није кршило оквире лиценце. Цео серијал МецхWарриор 2 игара је донео зараду вецу од $70 милиона долара.[20]

1997. године Активижн успева да набави нову лиценцу од друге фирме под називом Хеавy Геар. То је добро примљено крод критичара, који су дали оцену од 81,46‰ рејтинга на ГамеРанкингс.цом. На основу платформе МацхWарриор II настало је јос неколико игара укључујући Интерстате 76 која је настала 1997. године и напокон 1998. године изашао Баттлезоне.[21]

Референце уреди

  1. ^ Ацтивисион – Инвестор Релатионс: Хисторицал Тимелине Архивирано на сајту Wayback Machine (28. мај 2010) from Activision's official website
  2. ^ „Zoom[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 20. 1. 2019.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  3. ^ „Activision Beats EA As Top Third Party Publisher In U.S.”. Gamasutra. Архивирано из оригинала 11. 8. 2007. г. Приступљено 24. 7. 2007. 
  4. ^ Activision Beats EA As Top Third Party Publisher In U.S.
  5. ^ About Us - Board of Directors - ROBERT A. KOTICK
  6. ^ Rosmarin, Rachel (2. 12. 2007). „Vivendi To Merge With Activision”. Forbes. Forbes.com LLC. Приступљено 22. 8. 2012. 
  7. ^ Activision Blizzard Announces Transformative Purchase of Shares from Vivendi and New Capital Structure, Retrieved 25 July 2013.
  8. ^ „Stream of video games is endless”. Milwaukee Journal. 26. 12. 1982. стр. Business 1. Архивирано из оригинала 12. 03. 2016. г. Приступљено 10. 1. 2015. 
  9. ^ Kunkel, Bill; Worley, Joyce; Katz, Arnie (novembar 1988). „Video Gaming World”. Computer Gaming World. стр. 54. 
  10. ^ Classic Gaming Expo (1999—2010). „Classic Gaming Expo Distinguished Guest: ALAN MILLER”. Classic Gaming Expo. CGE Services, Corp. Архивирано из оригинала 08. 02. 2012. г. Приступљено 22. 8. 2012. 
  11. ^ Hubner, John; Kistner, William F. Jr. (28. 11. 1983). „What went wrong at Atari?”. InfoWorld. Originally published in the San Jose Mercury News. стр. 151. Приступљено 5. 3. 2012. 
  12. ^ а б „DAVID CRANE INTERVIEW (1994)”. Video Game Ephemera. Приступљено 10. 12. 2014. 
  13. ^ Ice Hockey Instructions. стр. 4. Activision 1981
  14. ^ Pitfall! Instructions. стр. 4. Activision 1982
  15. ^ Chopper Command Instructions. стр. 4. Activision 1982
  16. ^ Ice Hockey instructions. стр. 3. Activision 1981
  17. ^ Pitfall! Instructions. стр. 3. Activision, 1982
  18. ^ Chopper Command Instructions. стр. 3. Activision 1982
  19. ^ Down From the Top of Its Game: The Story of Infocom, Inc. Архивирано на сајту Wayback Machine (14. мај 2011) report from MIT
  20. ^ MechWarrior History
  21. ^ Mechwarrior History
 
Activision на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Activision&oldid=26725969”