Амерички фудбал (енгл. American football) је спорт настао из рагбија у САД крајем 19. и почетком 20. века. Модификације које је трпео пун век, у потпуности су га одвојиле од спорта из ког је настао, те их је данас бесмислено поредити. На Америчком континенту се назива једноставно фудбал и игра се уз нешто другачија правила у САД и Канади. Игра се јајоликим реквизитом, на терену од 120 yd (110 m), свака екипа на терену има по 11 играча. Циљ игре је ући са лоптом у енд зону (енгл. end zone). Терен се осваја трчањем, пасом или шутом на гол.

Амерички фудбал
Лари Фицџералд (у плавом) хвата бачену лопту, док Кортланд Финеган (у црвеном) покушава да га спречи на Про боулу 2009.
Највише управно телоИнтернационална федерација америчког фудбала
Надимци
Први пут игран6. новембар, 1869
Њу Брансвик (Њу Џерзи), Сједињене Државе
(Принстон vs. Ратгерс)
Карактеристике
КонтактПун контакт
Чланови тима11 (оба тима могу слободно да замењују играче)
Тип
Опрема
местоФудбалско поље (правоугаоно: 120 јарди дуго, 53 ​13 јарди широко)
Присуство
Земља или  регионШиром света
ОлимпијадаНе (демонстриран је на Летњој олимпијади 1932.)[1]
Лопта за амерички фудбал.

Правила уреди

Терен уреди

 
Изглед терена

Терен је дужине 120 yd (110 m) и на крајевима се налази поље дужине 10 yd (9,1 m) јарди које представља енд зону, поље до ког је циљ доћи како би се постигли поени. Остатак терена подељен је на поља дужине 5 yd (4,6 m), док се голови налазе на крајевима енд зоне. Сваки тим мора из 4 покушаја да најмање пређе 10 yd (9,1 m).

Ток игре, освајање терена и начин уреди

Тим који поседује лопту (напад) има 4 покушаја да пређе десет јарди и тако се избори за нова 4 покушаја (енгл. first down). Уколико тиму који напада то не пође за руком, могу у четвртом покушају да испуцају лопту што даље од свог гола (енгл. punt), или да покушају и у последњем да освоје нови напад. Ако не успеју, на терен излази напад противничког тима са места из ког је кренуо четврти напад. Постоји време за напад и уколико у том времену напад не крене у освајање терена добиће казну 5 јарди и у следећем нападу морати да освоји 15 за нови. Лопта се поставља на LOS (енгл. line of scrimmage) и акција почиње када центар тима који напада изведе (енгл. snap)лопту и проследи је свом квотербеку (енгл. quarterback). Пре него што центар изведе лопту нико не сме да пређе LOS. Када се лопта успешно изведе и нађе у рукама квотербека на њему је да је проследи неком од тркача: ранинг беку (енгл. running back) или фул беку (енгл. full back) (енгл. handoff), да пасом пронађе неког од својих хватача (tight end-а или wide receiver-а), или пак да сам истрчи и тако освоји терен. Када један тим успе да уђе у енд зону, било пасом или трчањем, осваја 6 поена (енгл. touchdown) и има прилику за додатно претварање шутом за 1 поен (енгл. extra point) или поново акцијом за 2 (енгл. two-point conversion). Ако тим у трећем покушају буде заустављен на удаљености с које њихов шутер може да погоди гол (енгл. field goal) у четвртом ће покушати тако да освоје поене и то 3. Уколико било који нападач током неке акције буде ухваћен у својој енд зони, екипа којој то пође за руком добиће 2 поена (енгл. safety) као и посед лопте.

Трајање меча уреди

Свака четвртина траје 15 минута, време се зауставља када играч изађе с лоптом ван терена, приликом лоше упућеног паса као и уколико неки тим затражи тајмаут, на располагању су по три у сваком полувремену. Игра се док не истекне време односно уколико је тим кренуо у напад док се исти не заврши. Победник је екипа која има више поена, а уколико након истека последње четвртине резултат нерешен игра се продужетак, који траје петнаест минута, у ком побеђује екипа која прва постигне тачдаун. Уколико нека од екипа у продужетку постигне филд-гол, противничка екипа има право да узврати(уколико постигну тачдаун добиће меч а уколико постигне филд гол меч се наставља до постизања првог тачдауна односно до истека времена). Ако и у продужетку буде нерешено, утакмица ће се таквом и прогласити.

Делови тима (Играчи) уреди

 
Фул бек у акцији
 
Формација напада и одбране

Сваки тим на терену има по 11 играча, док због великог броја различитих позиција односно великог броја измена један тим броји много више (у НФЛ-у америчкој професионалној лиги: 56). Најшира подела играча је на одбрамбене, нападаче и играче специјалних тимова.

Напад уреди

Нападачки део једног тима има за циљ освајање терена и уношење лопте у енд зону или постављање исте довољно близу за шут. У нападу се разликују следеће позиције : офанзивна линија (гардови (енгл. guard), теклови (енгл. tackle) и центар), бекови (квотербек (енгл. quaterback, ранинг бек (енгл. running back) или тркач и фул бек (енгл. full back) и хватачи (енгл. tight end) и крилни хватачи (енгл. wide receiver).

Нападачка или офанзивна линија броји 5 људи. Њихов циљ је да направе блокове у одбрани и омогуће својим тркачима напредовање, или да бране свог квотербека када он жели да упути пас. Када бране свог квотербека линијаши формирају круг око њега (џеп) омогућавајући му довољно времена да упути пас. Поред центра који изводи лопту, ови играчи (леви и десни гард односно текл) су најдоминантнији на терену и у главном немају контакт са лоптом. Квотербек заузима најдоминантније место на терену иза центра, како би имао најбољу прегледност, и у договору са тренером позива акције. Мора да има изражен осећај за игру, прецизну и јаку руку те је зато квотербек један на терену, а уједно и најважнији члан сваког тима. Тајт енд се налази тик уз офанзивну линију и поред тога што помаже офанзивној линији у њеним задацима, може да хвата лопту. Постоје још и крилни хватачи који се налазе широко уз аут и пре свега за циљ имају да се ослободе, ухвате лопту и по могућству даље напредују. У зависности од формације постоје акције у којима набројане позиције нису јасно дефинисане. Нпр. тим може да напада без бекова, са 5 крилних хватача.

Одбрана уреди

Одбрамбени тим има за циљ да спречи противнички напад у освајању терена. Одбрамбени играчи заустављају противничке обарањем (енгл. tackle), може да пресече пас (енгл. interception) или да га одбије (енгл. deflected). Уколико играч приликом обарања успе противнику да избије лопту из руку пре него што он падне на земљу или изађе у аут лопта постаје слободна (енгл. fumble). Тада лопта постаје слободна и свако може да је освоји. Обарање квотербека док се налази иза своје линије назива се сек (енгл. sack). Напредовање напада се моментално зауставља уколико играч са лоптом изађе у аут или не успе да ухвати исту. У одбрани се разликују следеће позиције: дефанзивна линија, корнер бек (енгл. corner back), лајнбекер (енгл. linebacker), сејфти (енгл. safety). Дефанзивна линија се налази одмах испред офанзивне, са чијим играчима стално води дуел покушавајући да ухвати квотербека (sack) или да обори било ког другог играча. Ова позиција разликује крајњег играча (енгл. end) и остале (енгл. tackle). Лајнбекери се налазе одмах иза линије и пре свега имају задатак да зауставе трчања и краће пасове, корнер бекови се у главном користе за маркирање крилних хватача док сејфти, као што им име каже чувају терен од било каквог дубоког продирања било пасом или трчањем. Позицијама у одбрани нису јасно дефинисане ни улоге ни број на терену.. Уколико тим жели да се одбрани од трчања тада ће на терену бити више линијаша и може бити више линијаша и лајнбекера. Такође је могуће да било ко, нпр. последњи човек одбране сејфти крене у јуриш ка квотербеку и таква акција одбране назива се блиц (енгл. blizz).

Специјални тимови уреди

Сваки меч америчког фудбала почиње испуцавањем, када шутер изађе на терен са задатком да пошаље лопту што даље од свог гола у руке тиму који враћа лопту покушавајући да освоји што више терена.. Циљ тима који испуцава лопту (енгл. kickoff) је да зауставе напредовање тима који исту враћа (енгл. kick return). Као и у току игре, сваки специјални тим на терену има 11 играча. Други битан специјални тим је пант тим (енгл. punt), који се користи у ситуацијама када тим који напада у четвртом покушају мора да освоји велики део терена. Тада се екипа одлучује да изведе на терен свог пантера који лопту испуцава што даље ка голу противника. Један играч тима који враћа пант се налази најдаље од свих и он хвата лопту и моментално напредује са њом, док му остали блоковима покушавају да направе пут. Уколико играч који хвата лопту жели да само ухвати лопту и да са тог места крене његов напад он то сигнализира рукама (енгл. fair catch), и тада нико не сме да га дотакне. Ако пант заврши у енд зони екипа свој напад креће са линије од 20 јарди (енгл. touchback). Када се напад у четвртом покушају нађе на месту са ког њихов шутер на терен излази специјални тим и то је тим за шут односно блокирање истог. Поред шутера важни играчи су снепер који изводу лопту далеко ка холдеру човеку који придржава лопту и омогућава шутеру да постигне поене. У специјалним тимовима позиције (осим шутера и пантера) нису јасно дефинисане и попуњавају их људи са посебним талентом, као што је нпр. брзина. Неретко у овим тимовима се налазе млади играчи којима се пружа прилика да се искажу.

Казне уреди

У америчком фудбалу постоји велики број правила као и казни за кршење истих. На терену постоји 7 судија, сваки је задужен за одређени део терена или сегмент игре док је главни судија, уочљив по белом качкету, задужен да уважи или оповргне прекршај и исти саопшти. Уочени прекршај санкционишу убацивањем жуте заставице. Најчешћи прекршаји:

  • (енгл. offside): Уколико се било који играч одбране нађе са противничке стране LOS у моменту кад се лопта изводи.
  • (енгл. false start): Уколико се играч напада нелегално помери.
  • (енгл. holding): Непрописно држање играча (који не носи лопту).
  • (енгл. block in the back): Забрањено блокирање играча с леђа.
  • (енгл. facemask): Забрањено је на било какав начин ухватити играча за facemask.
  • (енгл. pass interference): Контакт са хватачем у моменту када је лопта упућена се кажњава постављањем лопте на то место.

Референце уреди

  1. ^ Florio, Mike (27. 7. 2012). „Football remains an Olympic long shot”. Pro Football Talk. NBC Sports. Архивирано из оригинала 30. 12. 2012. г. Приступљено 14. 1. 2013. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди