Википедија

Арханђел Урил

Арханђел
(преусмерено са Архангел Урил)

Урил /ˈʊəriəl/, Аурил (хебр. אוּרִיאֵל ʾŪrīʾēl, "El/Бог је мој пламен";[5] грч. Οὐριήλ Oúriḗl; Ouriēl;[6] итал. Uriele;[7] Geʽez и амхарски: ዑራኤል ʿUraʾēl[8] or ዑርኤል ʿUriʾēl)[9] или Оријел је име једног од арханђела који се помиње у рабинској традицији после егзила и у одређеним хришћанским традицијама. Он је добро познат у Православној и Католичкој цркви (у оба се сматра једним од седам главних арханђела) и признат у Англиканској цркви као четврти арханђел. Такође је добро познат у европској езотеричној средњовековној књижевности. Уриел је такође познат као мајстор знања и арханђел мудрости.

Архангел Урил
Икона Архангела Урила
Световни подаци
Поштује се у
Празник
ОбележјаВатра у длану; књига, свитак, пламени мач, диск сунца, небеска кугла или диск звезда и сазвежђа, калеж
ЗаштитникУметност,[2][3] света потврда, науке,[4] поезија, суд
За друге употребе погледајте страницу Арханђел Урил (вишезначна одредница).

Урил се слави, заједно са осталим арханђелима - бестелесним силама на дан Сабора светих архангела - 21. новембра по грегоријанском, односно 8. новембра по јулијанском календару.[10] Према предању Православне цркве одговоран је за заштиту жита, након јесени и прогонство Адама из раја. По законима православне цркве, арханђел Урил на иконама се приказује како држи у десној руци на грудима исукан мач, а у левој − огњени пламен.[11]

У апокрифним, кабалистичким и окултним делима, Урил је изједначен (или помешан)[12] са Уријалом, Нуријелом, Уријаном, Јеремијелом, Вретилом, Саријелом, Суријелом, Пуруелом, Фануелом, Јаковом, Азраелом и Рафаелом.

У Тајној књизи Јована, раном гностичком делу, Урил има контролу над демонима који помажу Јалдабаоту да створи Адама.[13]

Урил, Ауријел или Оријел (мушко) / Уријел, Еуријел или Оријел (женско) је такође име које је асимиловала келтска бретањска култура, због Уријел (7. век), сестре бретонског краља Јудикаела, која је популаризовала име.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Bunson, Matthew (2010). Angels A to Z: A Who's Who of the Heavenly Host. New York: Potter/Ten Speed/Harmony/Rodale. стр. 103. ISBN 9780307554369. „In the orthodox churches of Egypt and Ethiopia, the Christians celebrate July 28 in honor of the archangel Uriel.” 
  2. ^ „Window 33: Archangel Uriel”. stpaulswinstonsalem.org. Архивирано из оригинала 3. 4. 2019. г. Приступљено 3. 4. 2019. „He is a patron of the arts and the patron saint of the sacrament of Confirmation.” 
  3. ^ „Christ Triumphant (High Altar)”. www.stjohnsmemphis.org. Приступљено 3. 4. 2019. „He is the keeper of beauty and light […] He holds in his right hand a Greek Ionic column which symbolizes perfection in aesthetics and man-made beauty.” 
  4. ^ „Архангел Уриил” [Archangel Uriel]. www.temples.ru (на језику: руски). Приступљено 15. 5. 2019. „Уриил — это небесный огонь, покровитель тех, кто посвятил себя наукам и искусствам.” 
  5. ^ „Strong's Hebrew: 217. אוּר (ur) – a flame”. biblehub.com. Приступљено 2022-06-24. 
  6. ^ „The Apocryphon of John”. marcion.sourceforge.net. 1. 4. 2011. Приступљено 12. 12. 2017. 
  7. ^ Stanzione, Marcello; Alvino, Carmine (2017). Uriele: L'arcangelo Scomparso [Uriel: The Lost Archangel] (на језику: италијански). Milan, Italy: SugarCo Edizioni. ISBN 978-88-7198-716-3. 
  8. ^ Täsfa Mikaʾel Gäbrä Śǝllase (1992—1993). „ድርሳነ፡ ዑራኤል። ግዕዝና፡ አማርኛ። መልክአ፡ ዑራኤል፡ በልሳነ፡ ግዕዝ። (Dǝrsanä ʿUraʾel gǝʿǝzǝnna amarǝňňa—mälkǝʾa ʿUraʾel bälǝssanä gǝʿǝz, 'Homiliary on [the honour of] Uriel in Gǝʿǝz, Tigrinya and Amharic—Image of Uriel in Gǝʿǝz')”. zotero.org. Приступљено 15. 6. 2019. 
  9. ^ Tefera, Amsalu; Bausi, Alessandro; Tafla, Bairu; Braukämper, Ulrich; Gerhardt, Ludwig; Meyer-Bahlburg, Hilke; Uhlig, Siegbert (2018). „A Fifteenth-Century Ethiopian Homily on the Archangel Uriel”. Aethiopica: International Journal of Ethiopian and Eritrean Studies. 21: 89. ISBN 978-3-447-18045-0. Приступљено 16. 6. 2019. 
  10. ^ Todorović, Sonja (2016-09-23). „MIHAIL, GAVRILO, URIL... Znate li imena svih sedam pravoslavnih arhangela”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-05-08. 
  11. ^ „МОЛИТВА СВЕТОМ АРХАНГЕЛУ УРИЛУ - ЧЕТВРТАК”. Црква Христа Спаситеља у Убу. 2019-09-29. Приступљено 2024-05-08. 
  12. ^ Forward Day by Day, August–September–October 2011, p. 61, entry for September 29, 2011.
  13. ^ Marvin Meyer; Willis Barnstone (30. 6. 2009). „The Secret Book of John”. The Gnostic Bible. Shambhala. Приступљено 2022-02-01. 

Литература уреди

  • Bamberger, Bernard Jacob, (March 15, 2006). Fallen Angels: Soldiers of Satan's Realm. Jewish Publication Society of America. ISBN 0-8276-0797-0.
  • Briggs, Constance Victoria, 1997. The Encyclopaedia of Angels: An A-to-Z Guide with Nearly 4,000 Entries. Plume. ISBN 0-452-27921-6.
  • Bunson, Matthew, (1996). Angels A to Z: A Who's Who of the Heavenly Host. Three Rivers Press. ISBN 0-517-88537-9.
  • Cruz, Joan C. 1999. Angels and Devils. Tan Books & Publishers. ISBN 0-89555-638-3.
  • Davidson, Gustav. A Dictionary of Angels: Including the Fallen Angels. Free Press. ISBN 9780029070505.
  • Ivánka, E. von, "Gerardus Moresanus, der Erzengel Uriel und die Bogomilen", Orientalia Christiana Periodica 211-2 (1955) (Miscellanea Georg Hofmann S.J.), pp 143–146.
  • Guiley, Rosemary, 1996. Encyclopaedia of Angels. ISBN 0-8160-2988-1.
  • The Book Of Enoch translated by R. H. Charles D.LITT., D.D. with an introduction by W. O. E. OESTERLEY, D.D., Charles. H. R, 1917.
  • Longfellow, Henry Wadsworth, 1807–1882. The Golden Legend.
  • Heywood, Thomas, 1634–1635. The Hierarchy of the Blessed Angels.
  • Waite, Arthur Edward, 1913. The Book of Ceremonial Magic Second Edition of The Book of Black Magic and of Pacts.
  • Stanzione, Marcello; Alvino, Carmine (2011). Inchiesta su Uriele: l'Arcangelo scomparso [Investigation of Uriel: The Lost Archangel] (на језику: италијански). Tavagnacco: Edizioni Segno. ISBN 978-88-6138-407-1. OCLC 878792290. 
 
Арханђел Урил на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Арханђел_Урил&oldid=27762215”