Бесни (Француска револуција)

Бесни (франц. Les Enragés) су били радикална политичка партија у Француској у време Револуције.

Настанак

Економска криза у Францској достигла је веома висок ниво крајем 1793. године. Готово седам десетина грађана лоше се храни, одева и има рђав сан и бедну постељу. Остали су без парчета хлеба за који су се борили. У зиму 1792. године настала је велика опасност да се масе одвоје од јакобинаца стога што су њихови захтеви превазилазили захтеве јакобинаца за које се задатак револуције састојао у стварању трајне политичке слободе и републике.

Бесни

У радничким предграђима Париза, Лиона и других градова појавили су се нови људи који су почели говорити у име народа. Жирондинци су их називали беснима. У Конвенту су сви били против њих, али у лионској општини бесни су имали много присталица. У фебруару и марту 1794. године покрет добија претећи карактер. Они су утицали на Конвент да донесе неке законе који су олакшали живот француског грађанина, пре свега неке законе о снабдевању. Неуспешно су се борили и против устава из 1793. године.

Покрет бесних уништен је већ крајем 1793. године. Историјски значај бесних састоји се у томе што су они одлучно подстицали јакобинце на доследну борбу против феудализма и противреволуционарне коалиције. Они су истакли супротност интереса буржоазије и народних маса.

Види још

• Француска револуција

Извори

• Историја Новог века - Ј. В. Тарле (61. страна)