Википедија:ГЛАМ/Србија/Отворени вики ГЛАМ пројекат Србије/Конференција
Први корак ка упознавању и заједничкој сарадњи
Представници Викимедије Србије организовали су 24. фебруара 2012. године конференцију под називом Отворени вики ГЛАМ Србије, као део истоименог пројекта намењеног ГЛАМ институцијама. У жељи да се промовишу Викимедијини пројекти и развије сарадња локалних огранaка Викимедијине фондације, догађај је окупио, у Београду, око 70 представника библиотека, архива, музеја, галерија, фондација, државних институција и удружења. Поред домаћина, програм су обогатили специјални гости из Индије, Италије, Француске и Чешке који си поделили своја знања и искуства са публиком.
Задовољство је било саслушати и директора медијске архиве „Ебарт“, Велимира Ћургуса и директора дигиталне библиотеке „Растко“, Зорана Стефановића.
Програм конференције био је подељен у шест целина, о којима можете сазнати нешто више у наставку текста.
Викимедијини пројекти као средство за комуникацију, информисање и образовање
Фондација Викимедија је према најновијој листи The Global Journal, сврстана међу 100 најбољих организација на свету. Иако је Википедија један од најпосећенијих сајтова на свету, многи не знају на који начин Викимедијини пројекти функционишу и како се они правилно користе. Због тога је Викимедија Србије сматрала да ову конференцију треба да започне са причом о успесима Викимедијиних пројеката, посебно издвајајући Википедију, као најуспешнији пројекат Фондације.
Приказана је ретроспектива свих пројеката и објашњена њихова намена. Учесници су такође могли да се упознају и са статистикама развоја и успешности пројеката као и да се упознају са њиховом употребом у школској настави, образовању и комуникацији.
Начини заштите интелектуалне својине на интернету и лиценце Creative Commons
У својој двојезичној српско-енглеској презентацији „Дигитална права, Creative Commons лиценце и Друштво знања“, Невенка Антић, правник из Београда, Википедијанка и Creative Commons Serbia Legal Project Lead, је укратко објаснила правни контекст пројекта Отворени вики ГЛАМ Србије с примерима добре праксе, као и правну природу Creative Commons лиценци и њихову улогу у стварању и развоју Друштва знања. Презентација је почела уводом у значење основних термина ауторског права. Затим је настала разрада теме објашњењем функције, заштите и ограничења ауторског права, и дејства према људским правима и јавном интересу, кроз правну регулативу и свакодневну праксу. Како би се тема сасвим разрадила, уследило је објашњење правног положаја институција културног наслеђа и њихове улоге у остварењу јавног интереса. На крају је објашњена природа Creative Commons лиценци с истовременим упоређењем њихових предности с традиционалним методама преноса ауторског права, а и приказани су неки од примера добрих Опен ГЛАМ пракси.
Веза ка брзом и бесплатном лиценцирању садржаја
Важност доступности дела културне баштине на интернету и начини њиховог приказивања
Један од специјалних гостију ове конференције, био је Зоран Стефановић, директор дигиталне библиотеке Растко. Презентација је започета причом о Електронској библиотеци српске културе, као пројекту који је настао средином '90их година прошлог века. Пионир у овој области, као један од ретких дигиталних база у овом делу Европе, убрзо је постао синоним за архиву дигитализованих дела југословенске и српске литературе. Друштвене околности који су се одиграле на овим просторима умногоме су утицале на развој културе дигитализовања. Зоран је споменуо привремену стангацију пројекта првих година новог миленијума, али и његов брз опоравак напоре да настави са својом мисијом. Поменута је и веза између Викимедијиних пројеката и пројекта Растко, као и простор та међусобну сарадњу са Викимедијом.
Викизворник: Дигитална ризница
Представљање Викимедијиног пројекта Викизворник. Објашњено је да садржај Викизворника мора увек бити слободан и доступан. Упоређен је текстуални приступ Викизворника са сликама које објављују други пројекти дигитализације. Приказан је интерфејс Викизворника за сарадничку дигитализацију текста. Најзад, приказано је међусобно повезивање Викизворника и других Викимедијиних пројеката.
Присутне у публици је занимало и на који начин Викизворник ради са метаподацима.
Дигитализација и технологија QR кодова и њихова примена у културним институцијама
Осврћујући се на претходне две целине, предмет ове теме је била директна примена викимедијиних пројеката, у ГЛАМ институцијама, кроз употребу QR кодова. Представљена је историја развоја ових дводимензионалних бар кодова и кроз кратак видео запис је показана њихова примена у свакодневном животу. Прича је настављена са упознавањем слушалаца са сајтом QR-педије и начином функционисања. Потом смо се осврнули на директан пример употребе кроз приказивање успешне приче из Дарби музеја и Уметничке галерије и Дечјег музеја у Индијанаполису . Овим је затворена прича о могућностима употребе викимедијиних пројеката. У наставку су следиле приче о успешним пројектима.
- Погледајте причу о употреби QR кодова у Дарби музеју и Уметничкој галерији и Дечјег музеј у Индијанаполису. (језик: српски)
Приче о успешној сарадњи и лична искуства са Викимпедијом
Приче о успешној сарадњи из Француске: Адријен Аликс
Адријен Аликс говорила је о историји ГЛАМ пројеката у Француској, издвајајући при томе три партнерства. Партнерство са Народном библиотеком Француске резултирало је донирњем више од 1.500 дигитализованих књига (око 50.000 страна) на француском Викизворнику. Идеја овог партнерства био је заједнички рад на овом Викимедијином пројекту. Ово је било прво велико партнерство са културном институцијом у Француској и служило је за тестирање сопствених метода, као и показатељ успешности и тешкоћа. Други успешан сарадња остварена је са градом Тулуз, где је градоначелник потписао меморандум који је омогућио локалној Викимедији да контактира све културне институције у граду и са њима ради на заједничким пројектима. Био је то почетак богатог искуства и сарање, започете пре две године и наставиљене до данас. Треће успешно партнерство остварено је са Версајским дворцем. Била је то прва употреба програма Википедијанца стажисте у некј француској институцији. Током шестомесечног стажирања, стажиста је радницима Палате, успео да објасни функционисање свих Викимедијиних пројеката. Олакшано је фотографисање у најважнијем француском дворцу, а особље је почело да учествује у писању чланака. За крај, Адријен је објаснила принципе ГЛАМ партнерства у Француској: отвореност, разматрање заједничких тема и експериментисање.
- Презентација Адријен Аликс у ПДФ формату. (језик: енглески)
Приче о успешној сарадњи из Чешке Републике: Јан Лаужек
Викимедија Чешке је мали Викимедијини огранак који је на почетку свог ГЛАМ програма сарадње са ГЛАМ институцијама. Чланови локалне Викимедије, започели су успешну сарадњу, махом са институцијама од локалног знача, док су преговори са националним институцијама у току. Јан је приказао своје виђење како ГЛАМ институције могу да помогну развоју Викимедијиних пројеката и шта они тиме добијају за узврат. Једна од првих успешних сарадњи у Чешкој створена је са Тржебеховичким музејом јаслица, који се налази у Тржебеховицима под Оребем. Музеј који је тренутно у фази реновирања, веома је заинтересован за сарадњу са Викимедијом. Гост из Чешке наставио је своје излагање у смеру ка објашњења могућих модела партерства (донација слика, заједничко креирање чланака, ...)
- Презентација Јанa Лаужекa (језик: српски)
Приче о успешној сарадњи из Италије: Кристина Перило
Кристина Перило је представник Фондације Летера27 која је носилац пројекта Подели своје афричко знање. Африка је континент са дугом културном историјом и великим богатством разбацаном по целом свету. Циљ овог пројекта је да се велика ризница афричке културе, затворена у ГЛАМ институцијама, презентује на Интернету. Ова Фондација склопила је многобројне говоре са музејима, архивама и галеријама. Преко 50 институција прикључило се у дељењу афричког знања. За кратак период овај пројекат забележио је сјајне резултате, преко 30.000 уноса и на на стотине нових чланака.
- Презентација Кристинe Перило у ПДФ формату (језик: енглески)
Приче о успешној сарадњи из Индије: Нупур Равал
Лична искуства Велимира Ћургуса, директора медијске архиве Ебарт
Велимир Ћургус је био још један специјални гост конференције Отворени вики ГЛАМ Србије. Истраживајући Википедију уочио је које су најзаступљеније области на највећој српској енциклопедији и у којој мери друштвене и државне околности утичу на њен развој. У свом кратком излагању, Велимир нам је испричао и своје лично искуство са Википедијом. Наиме, припремајући се за једну дебату, прочитао је неколико чланака на Википедији, који су му били једини извор информација. Међутим на самој дебати, стручњак у области теме о којој је било речи, у свом излагању је детаљно препричао цео Википедијин чланак. Велимиру је ово био још један показатељ колико се Википедија користи у свакодневним пословним и приватним ситуацијама.