Гусеница
Гусеница је назив за ларве дневних лептира, ноћних лептира и мољаца(инсекатски ред Lepidoptera).
.jpg)
Ларвени ступњеви уреди
Метаморфоза инсеката описује се кроз неколико фаза и обухвата бројне промене. Из јајета, које се полаже најчешће на биљку хранитељку, након времена које је карактеристично за врсту и по испуњењу свих неопходних услова еклодира ларва првог ступња. Услед храњења, следи фаза раста, и у већини случајева подразумева четири пресвлачења. Овај број може значајно да варира, па се код плаваца (лат.) бележи три, а код појединих инвазивних врста из породице совица (лат. ) и десетак. Свако пресвлачење гусеници доноси значајно повећање масе и промену морфоанатомских, физиолишких и бихејвиоралних карактеристика. Стандардизован начин описивања ларвених ступњева подразумева именовање ступња великим латиничним словом L коме је природат редни број од 1 до латинично x (при чему је x последњи ступањ за дату врсту). Метаморфоза и сви процеси који јој претходе стоје под хормонском регулацијом. [1]
Општа морфологија уреди
Тело гусенице описује кроз три целине, главу, грудни и трбушни регион. Глава подразумева све структуре учаурене у главену капсулу. Грудни или торакални део састоји се од три сегмената. Трбушни или абодминални регион састоји сеод десет сегмената, а последњи је фузионисан и назива се анални сегмент. На првом торакалном и свим абдоминалним сегментима, бочно, налазе се отвори трахеалног система за дисање, спиракулуми. Трећи, четврти, пети и шести абдоминални сегмент, као и последњи, анални, носе по један пар лажних ножица. Овај број може бити значајно редукован, као што је то случај са гусеницама из породице земљомерки.[1]
Значај уреди
Због свог диверзитета и бројности, гусенице су значај део трофичких ланаца и терестричних екосистема. Осим тога, одговор биљака хранитељки на хербиворију, што је процентуално најзаступљенији вид храњења међу гусеницама, резултаје продукцијом бројних секундарних метаболита од значаја за човека. Добијање свиле серикулутром могуће је од давнина захваљујући гусеницама из породице свилопреља.[2]Поједине културе вековима користе гусенице у исхрани. Свакако, сем позитивних ефеката које популације гусеница имају за човека, постоји и негативни. Напознатији пример негативних ефеката су штеточине, које су међу гусеницама релативно честе и представљају опасност по економију услед штете проузрокаване у усевима, виноградима, воћњацима и слично. Осим тога, гусенице мољаца познате су штеточине текстилне и прехрамбене индустрије. Минери, савијачи листови и гусенице са сличним животним формама могу представљати проблем нарочито уколико њихове биљке хранитељке спадају у угрожене врсте.[3][4]
_-_Laslovarga.JPG) |
 |
 |
Референце уреди
- ^ а б Трајковић, Александра (2020). „Водич за прелиминарну детерминацију гусеница у Србији на основу морфолошких, бихејвиоралних и еколошких карактера” (PDF) — преко Универзитет у Нишу, Природно-математички факултет.
- ^ Silkworm Moths (Lepidoptera: Bombycidae), Springer-Verlag, Приступљено 2020-12-12
- ^ 5. Interactions between Tent Caterpillars and Their Host Trees, Cornell University Press, 2019-12-31, стр. 93—118, ISBN 978-1-5017-3457-1, Приступљено 2020-12-12
- ^ Tussock Caterpillars – Lymantriidae, Princeton University Press, 2010-12-31, стр. 443—453, ISBN 978-1-4008-3414-3, Приступљено 2020-12-12
