Егејско море (тема)
Егејско море (грчки: θεμα του Αιγαιου Πελαγους) је била византијска тема у северном делу Егејског мора основана средином 9. века. Једна је од три "поморске теме" (грчки: θεματα ναυτικα) Византијског царства. Углавном је служила за обезбеђивање византијског бродовља и морнарице.
| Егејско море | |
|---|---|
| средина 9. века—1204. | |
 Егејско море око 900. године | |
| Регија | Егејско море |
| Земља |  Грчка
 Турска |
| Догађаји | |
| Владавина | |
| • Облик | тема |
| Историја | |
• Успостављено | средина 9. века |
• Укинуто | 1204. |
Историја
уредиЕгејска острва су у касној антици била окупљена у посебну целину. Термин Αιγαιου Πελαγους се по први пут појављује почетком 8. века на пелатима неколико комеркиарија (цариника). Један печат, који је датиран у 721/2. годину, се односи на службено лице задужено за сва грчка острва. Овај печат могуће указује на продужетак постојања старе римске покрајине која је обухватала острва северног и западног Егејског мора[1]. Егејска острва су у 7. и 8. веку била у саставу тема Карависијанаца и Кивиреоте[2]. Крајем 8. века појављују се команде друнгарија Егејског мора (који очигледно контролише северни део мора) и друнгарија "дванаест острва" или "залива" (Kolpos), задужен за југ мора. Касније је друнгарије "дванаест острва" прерастао у стратега Самоса, док је друнгарије "Егејског мора" постао стратег Егејског мора која обухвата северна егејска острва као и Дарданеле и јужне обале Пропонтиде (Мраморног мора)[3][4]. Тема је створена пре 843. године јер се њен стратег помиње у Тактикону Успенског писаног 842/3. године[5]. Тема Егејско море је, као и остале теме, била издељена на турме и банде са својом војском и цивилним званичницима. У областима Дарданела и Пропонтиде, међутим, друнгарије, касније стратег Егејског мора, дели власт са стратегом Опсикије. Стратег Опсикије је вероватно задржао власт над државном управом док је стратег Егејског мора био задужен за опремање флоте и регрутацију. Слична ситуација постојала је и у теми Самос[6]. Према наводима Константина Порфирогенита (913-959), теми Егејског мора прикључени су почетком 10. века Лезбос (седиште стратега), Лемнос, Имброс, Тенедос, Хиос (касније прикључен Самосу), Споради и Киклади[7]. Податак из 911. године сведочи о постојању 2610 веслача и 400 маринаца у флоти теме Егејског мора[8]. Покрајина је опстала до краја 10. или почетка 11. века када је постепено подељена на мање теме. Киклади, Споради, Хиос и регион око Абидоса стекли су сопствене стратеге. Тема Егејског мора обухватала је само обале Пропонтиде и регион око Цариграда[9]. До краја 11. века је оно мало флоте ове теме прикључено царској морнарици под командом мега дукса[10]. Потом је, у 12. веку, тема Егејског мора спојена са Опсикијом у једну покрајину што је потврђено и уговором Partitio terrarum imperii Romaniae из 1204. године[11]. Тема је званично престала да постоји 1204. године по паду Цариграда у Четвртом крсташком рату.
Референце
уреди- ^ Nesbitt & Oikonomides 1994, стр. 110–112
- ^ Kazhdan 1991, стр. 26.
- ^ Ahrweiler 1966, стр. 76–81
- ^ Kazhdan 1991, стр. 26–27
- ^ Oikonomides 1972, стр. 46–47
- ^ Nesbitt & Oikonomides 1994, стр. 109, 112
- ^ Ahrweiler (1966). стр. 76.–79, 132–133 (Note #5); Nesbitt & Oikonomides (1994). стр. 123., 139, 141.
- ^ Treadgold 1995, стр. 67, 76.
- ^ Ahrweiler 1966, стр. 132–133
- ^ Nesbitt & Oikonomides 1994, стр. 112
- ^ Ahrweiler 1966, стр. 79.
Извори
уреди- Ahrweiler, Hélène (1966). Byzance et la Mer: La Marine de Guerre, la Politique et les Institutiones Maritimes de Byzance aux VIIe–XVe Siècles (на језику: French). Paris, France: Presses universitaires de France.
- Kazhdan, Alexander Petrovich, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. New York, New York and Oxford, United Kingdom: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6.
- Nesbitt, John W.; Oikonomides, Nicolas, ур. (1994). Catalogue of Byzantine Seals at Dumbarton Oaks and in the Fogg Museum of Art, Volume 2: South of the Balkans, the Islands, South of Asia Minor. Washington, District of Columbia: Dumbarton Oaks Research Library and Collection. ISBN 978-0-88402-226-8.
- Oikonomides, Nicolas (1972). Les Listes de Préséance Byzantines des IXe et Xe Siècles (на језику: French). Paris, France: Editions du Centre National de la Recherche Scientifique.
- Treadgold, Warren T. (1995). Byzantium and Its Army, 284–1081. Stanford, California: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3163-8.