Википедија

Инкотермс

Инкотермс или Интернационална комерцијална правила представљају низ предефинисаних комерцијалних правила које објављује Међународна трговинска комора (енг. ИЦЦ) на тему међународног трговинског права. Она се широко користе у међународним трансакцијама или процесима набавке, а њихово коришћење охрабрују трговински савети, судови и међународни адвокати.[1] Инкотермс, низ трословних трговинских правила која се односе на уобичајене уговоре о продајним обичајима, су примарно намењена за јасну комуникацију између задатака, трошкова и ризика повезаних са глобалним или интернационалним трансакцијама и доставама добара. Инкотермс обавештавају о купопродајним уговорима који дефинишу одговарајуће обавезе, трошкове и ризике који су укључени у испоруку робе од продавца до купца, али они сами не закључују уговоре, не одређују цену која се плаћа, валуту или услове кредита, не регулишу уговорно право или дефинишу где се пребацује право на пренос робе.

Инкотермс правила су прихваћена од стране влада, правних органа и практичара широм света за тумачење најчешће коришћених правила у међународној трговини. Намера им је да смање или уклоне све неизвесности које произилазе из различитог тумачења правила у различитим земљама. Као такви, они се редовно укључују у уговоре о продаји[2] широм света.

„Инкотермс” је регистровани заштитни знак Међународне трговинске коморе.

Први рад који је објавила Међународна трговинска комора о правилима међународне трговине објављен је 1923. године, а прво издање познато као Инкотермс објављено је 1936. године. Правила за Инкотермс измењена су 1953,[3] 1967, 1976, 1980, 1990, и 2000, са осмом верзијом - Инкотермс 2010[4] — објављеном првог јануара 2011. године. Међународна трговинска комора је започела консултације о новој ревизији Инкотермс-а, која ће се звати Инкотермс 2020.

Инкотермс 2010 уреди

 
Натионал Инцотермс цхамберс

Инкотермс 2010 је осмо издање предефинисаних међународних уговорних правила, које је објавила Међународна трговинска комора, која је објавила и прво издање још 1936. године. Инкотермс 2010 дефинише 11 правила, за 2 мање него Инкотермс 2000.[5] Четири правила из верзије из 2000. године („Испоручено на граници”; енг. ДАФ, „Достављено на брод”; енг. ДЕС, „Достављено на пристаниште”; енг. ДЕQ, „Испоручено неоцарињено”; енг. ДДУ)[6] су уклоњена и замењена за два нова правила („Достављено на терминал"; енг ДАТ, „Достављено на место"; енг. ДАП) у правилима из 2010. године.

У претходној верзији, правила су подељена у четири категорије, док су 11 правила из Инкотермс 2010 подељена у две категорије у зависности од метода испорука. Већа група од седам правила може се користити без обзира на методу транспорта, док се мања група од четири правила примењује само на трговину код којих се користи искључиво транспорт бродом у коме се може проверити стање добара које се превози на утовару у брод. Дакле, не смеју се користити за контејнеризован терет, друге комбиноване начине транспорта, или за друмски, ваздушни или шински транспорт.

Инкотермс 2010 такође дефинише доставу. Претходно, правила за доставу су била дефинисана неформално, али се сад дефинишу као „пренос ризика губитка или оштећења [робе] са продавца на купца”."[7]

Инкотермс у прописима владе уреди

Под неким надлежностима, царински трошкови добара се рачунају према различитим правилима: на пример у Индији, царина се рачуна у односу на енг.ЦИФ вредност добара,[8] а у Јужној Африци се рачуна у односу на ФОБ вредност добара.[9] Због овога уобичајено је да уговори за извоз ка овим државама користе ова правила, иако нису најприкладнија за изабран начин транспорта. У оваквим случајевима мора се обратити велика пажња да се са клијентом разјасне тачке у којима постоје трошкови и ризици.

Дефинисани изрази у Инкотермс-у уреди

Постоје одређени изрази који имају специфично значење унутар правила. Неки од важнијих су:[10]

  • Испорука: Тренутак у трансакцији у ком се ризик губитка или оштећења робе преноси са продавца на купца.
  • Приспеће: Тренутак до ког је превоз плаћен
  • Франко: Обавеза продавца да испоручи робу до назначеног места где је преузима превозник
  • Превозник: Свако лице које се уговором о превозу обавезује да ће извршити или обезбедити превоз железницом, друмом, ваздухом, морем, унутрашњим пловним путевима или комбинацијом ових видова транспорта
  • Шпедитер: Фирма која дефинише или помаже у изради аранжмана за отпрему
  • Терминал: Било које прекривено или непрекривено место попут пристаништа, складишта, контејнерског дворишта или друмског, железничког или авионског теретног терминала
  • Спремање за извоз: Слање извозне декларације пошиљаоца и добијање дозволе за извоз

Варијације Инкотермса уреди

Странке које прихватају Инкотермс треба да буду опрезне по питању њихове намере и варијација. Жеља странака би требало да буде јасно изражена и суздржана од неформалног усвајања. Такође, израда додатака или варијација у значењу одређеног термина треба пажљиво извршена јер неуспех странака у коришћењу било који трговинског термина може довести до неочекиваних резултата.[1]

Правила за било коју врсту транспорта уреди

Франко фабрика; енг. ЕXW (назначено место испоруке) уреди

Продавац робу ставља на располагање у својим објектима или на неком другом месту. Ово правило поставља максималну одговорност на купца и минималну одговорност на продавца. Правило Франко фабрика се често користи приликом израде иницијалне понуде за продају робе без икаквих трошкова.

Франко фабрика значи да купац преузима ризике за доношење робе до њеног крајњег одредишта. Ако продавац не утовар робу на возила за сакупљање и на царини је, или ако продавац утовари робу, то чини на ризик и цену купца. Ако се странке сагласе да продавац треба да буде одговоран за утовар робе при одласку и да сноси ризик и све трошкове таквог утовара, ова измена мора бити јасно изражена експлицитним текстом у уговор о продаји.

Продавац нема обавезу да саставља уговор о превозу, као ни купац – купац може продати робу својим купцима за преузимање из складишта оригиналног продавца. Међутим, уобичајена пракса је да купац организује преузимање терета са одређене локације и одговоран је за царињење робе. Купац је одговоран за попуњавање све извозне документације, иако продавац има обавезу да прибави информације и документе на захтев купца о његовом трошку.

Ови документарни захтеви могу довести до два главна проблема. Прво, одредба за купца да попуни извозну декларацију може бити потешкоћа у неким одређеним надлежностима (не само у Европској унији) где царински прописи захтевају да декларант буде или физичко или правно лице у оквиру дате надлежности. Ако се купац налази изван царинске надлежности, неће бити у могућности да царини робу, што значи да купац може да пријави робу на име продавца, иако су извозне формалности одговорност купца по правилу ЕXW.[11]

Друго, већина надлежности захтева од компанија да доставе доказ о извозу у сврхе опорезивања. У ЕXW пошиљци, купац није у обавези да пружи такав доказ продавцу, или чак да извози робу. У царинској надлежности као што је Европска унија, то би учинило продавца одговорним за порез на промет као да је роба продата домаћем купцу. Стога је од најважније да се о овим питањима разговара са купцем пре него што се уговор склопи. Може се десити да је друго правило, као ФЦА, можда прикладније, јер оно ставља терет за декларисање робе за извоз на продавца, што омогућава већу контролу над процесом извоза.[12]

Франко превозник; енг. ФЦА (назначено место испоруке) уреди

Продавац испоручује робу, која је оцарињена, на договорено место (под робом се могу подразумевати сопствени објекти продавца). Роба се може доставити превознику кога је именовао купац, или другој странки коју је такође именовао купац.

Ово правило је у многим аспектима заменило ФОБ у савременој употреби, иако се критична тачка ризика преноси са утовара на брод до именованог места. Такође треба напоменути да изабрано место испоруке утиче на обавезе утовара и истовара робе на том месту.

Ако се испорука врши у објектима продавца, или на било којој другој локацији која је под његовом контролом, продавац је одговоран за утовар робе на превозника купца. Међутим, ако се испорука врши на било ком другом месту, сматра се да је продавац испоручио робу онда када је њихов транспорт стигао до назначеног места; купац је одговоран заистовар и утовар робе на сопственог превозника.

Превоз плаћен до; енг. ЦПТ (назначено место одредишта) уреди

ЦПТ замењује C&Ф и ЦФР правила за све врсте транспорта ван поморског транспорта без контејнера.

Продавац плаћа превоз робе до наведеног одредишта. Међутим, сматра се да је роба испоручена када се преда првом или главном превознику, тако да се ризик преноси на купца након предаје робе на месту испоруке у земљи извоза.

Продавац је одговоран за трошкове порекла укључујући царињење и трошкове превоза до назначеног одредишта (било до крајње дестинације, као што су објекти купца или лука. Међутим то треба бити договорено између купца и продавца).

Ако купац захтева од продавца на прибави осигурање, уместо ЦПТ треба размотрити правило ЦИП.

Превоз и осигурање плаћени до; енг. ЦИП (назначено место одредишта) уреди

Ово правило је углавном слично горе наведеном ЦПТ правилу, са изузетком да је продавац дужан да прибави осигурање за робу у транзиту. ЦИП захтева од продавца да осигура робу за 110% њене вредности, под најмање минималним покрићем клаузула Института за терет од Института Лондонских осигуравача (које би биле клаузуле института за терет (C)), или било који сличан скуп клаузула. Полиса треба да буде у истој валути као и уговор, али и треба да омогући купцу, продавцу и било коме ко има осигуравајући интерес да поднесу захтев.

ЦИП се може користити за све врсте транспорта, док би правило ЦИФ требало користити само за поморски транспорт.

Испоручено на терминалу; енг. ДАТ (назначен терминал на луци или месту одредишта) уреди

Ово правило захтева од продавца да испоручи искрцану робу на назначени терминал. Продавац покрива све трошкове транспорта (извозне таксе, превоз, истовар од главног превозника у одредишној луци и трошкове одредишне луке) и преузима све ризике до доласка у одредишну луку или терминал.

Терминал може бити лука, аеродром, или унутрашња теретна размена, али мора бити објекат са могућношћу примања пошиљке. Ако продавац није у могућности да организује истовар, требало би размотрити испоруку под условима ДАП правила.

Све трошкове након истовара (на пример: царине, превоз, порезе) сноси купац. Међутим, важно је напоменути да ће било каква накнада за кашњење или лежање на терминалу углавном сносити продавац.

Испоручено у месту; енг. ДАП (назначено место одредишта) уреди

Инкотермс 2010 дефинише ДАП као „Испоручено на месту“ – продавац је испунио своју обавезу када је учинио робу доступним купцу на превозном средству спремном за истовар на наведеном месту одредишта. Под условима ДАП, ризик прелази са продавца на купца од тачке која је наведена у уговору о испоруци.

Када се роба спреми за испоруку, потребно паковање врши продавац о свом трошку, тако да роба стигне до коначног одредишта сигурно. Све неопходне правне формалности у земљи извозници врши продавац о свом трошку и ризику.

Након доласка робе у земљу одредишта, царињење у земљи увозници мора бити попуњено од стране купца, на пример, увозна дозвола, документи које захтева царина и слично, укључујући све царине и порезе.

Под условима ДАП, сви трошкови превоза са било којим терминалним трошковима плаћа продавац до договорене одредишне тачке. Потребан трошак истовара на крајњој дестинацији мора сносити купац.[13][14]

Испоручено и оцарињено; енг. ДДП (назначено место одредишта) уреди

Продавац је одговоран за испоруку робе до назначеног места у земљи купца и плаћа све трошкове уношења робе укључујући увозне царине и порезе. Продавац није одговоран за истовар. Ово правило се често користи уместо правила ФИС. Ово правило поставља максималну одговорност на продавца и минималну одговорност на купца. Никакав ризик и одговорност се не преноси на купца док се роба не достави на назначено место одредишта.[15] Најважније разматрање за услове ДДП је да је продавац одговоран за царињење робе у земљи купца, укључујући плаћање царина и пореза и добијање неопходних регистрација од стране власти у тој земљи. Осим ако правила и прописи у земљи купца нису добро схваћени, ДДП правила могу представљати веома велики ризик како у смислу кашњења тако и у непредвиђеним додатним трошковима, и треба их користити с опрезом.

Правила за морски и унутрашњи водни транспорт уреди

Да бисте утврдили да ли је нека локација квалификована за ова четири правила, погледајте Кодекс Уједињених Нација за Трговину и Транспортне Локације. (УН/ЛОЦОДЕ)'.[16]

Четири правила која су дефинисана у Међународним комерцијалним правилима 2010 за међународну трговину где се транспорт у потпуности обавља водом су као у наставку. Битно је напоменути да ови услови углавном нису погодни за пошиљке у контејнерима за транспорт; тренутак у коме ризик и одговорност за робу пролази је када се роба укрца на брод, ако је роба запечаћена у контејнеру, у овом тренутку је немогуће проверити стање робе. Такође, може се напоменути да се тренутак у ком ризик пролази ове услове променио од ранијих издања Међународних комерцијалних правила, где је ризик пролазио када роба прође ограду брода.

енг.ФАС – Франко уз бок брода уреди

Продавац је испунио своју обавезу када је роба стављена уз брод купца у уговореној луци отпреме. То значи да купац сноси све трошкове и сав ризик за губљење, односно оштећење робе од тог тренутка. ФАС правило захтева од продавца да спреми робу за извоз, што је супротно од прошлих верзија Међународних комерцијалних правила која су захтевала да купац добије извозно одобрење. Међутим, уколико странке желе да купац спреми робу за извоз, то треба јасно дефинисати додавањем експлицитног текста о овом ефекту у уговор о продаји. Ово правило би требало да се користи само за не-контејнерски поморски и унутрашњи транспорт.

енг.ФОБ – Франко брод уреди

Главни чланак: ФОБ (Схиппинг)

По ФОБ правилу продавац сноси све трошкове и ризике до тренутка када је роба укрцана на брод. Одговорност продавца није готова у том тренутку осим ако је роба „присвојена уговору“ односно да је „јасно издвојена или на други начин идентификована као уговорна роба“.[17] Стога, енг.ФОБ уговор налаже продавцу да испоручи робу на броду који купац одреди на уобичајен начин у одређеној луци. У овом случају, продавац је такође у обавези да царини робу за извоз. С друге стране, купац плаћа трошак морског теретног транспорта, трошкове теретнице, осигурање, трошкове истовара и трошкове транспорта од луке до одредишта. С обзиром да су Инкотермс 1980 увели Инкотерм енг.ФЦА, енг.ФОБ би требало користити само за не-контејнерски поморски и копнени транспорт. Међутим, енг.ФОБ се често неправилно користи за све врсте транспорта упркос уговорним ризицима који се могу појавити. У неким земљама уобичајених права као што су Сједињене Америчке Државе, енг.ФОБ није повезан са превозом робе морем, већ се користи и за копнени превоз на било којем „броду, ауту или другом возилу“[18]

енг.ЦФР – Цена са возарином уреди

Продавац плаћа за превоз робе до одредишне луке. Ризик се пребацује на купца када је роба укрцана на брод у земљи извоза. Превозник је одговоран за трошкове порекла укључујући извозно царињење и трошкове превоза до наведене луке. Превозник није одговоран за испоруку до крајњег одредишта из луке (углавном објеката купца), нити за куповину осигурања. Ако купац захтева од продавца да набави осигурање, треба размотрити Инкотерм енг.ЦИФ. енг.ЦФР би требало користити само за не-контејнерски морски или унутрашњи водни транспорт, за све друге врсте транспорта треба га заменити за енг.ЦПТ.

енг.ЦИФ – Цена, возарина и осигурање уреди

Ово правило је веома слично горе поменутом ЦФР правилу, са изузетком да је продавац дужан да набави осигурање за робу у транзиту до одредишне луке. енг.ЦИФ захтева од продавца да осигура робу за 110% њене вредности под минималним покрићем клаузула Института за терет од Института Лондонских осигуравача (које би биле клаузуле института за терет (C), или било који сличан скуп клаузула). Полиса би требало да буде у истој валути као и уговор. Продавац такође мора да преда и неопходне документе, да прибави робу од добављача или да затражи од купца потраживање од осигуравача. Документи укључују (најмање) фактуру, полису осигурања и теретницу. Ова три документа представљају трошкове, осигурање и терет енг.ЦИФ-а. Обавеза продавца престаје када се документи предају купцу. Тада, купац треба да плати договорену цену. Још једна ствар коју треба размотрити јесте та, да ЦИФ треба користити само за не-контејнерски поморски транспорт, за све остале врсте транспорта треба га заменити за енг.ЦИП.

Расподела трошкова купцу/продавцу према Инкотермсу 2010 уреди

Инкотермс 2010 Утовар на месту порекла Извозне царинске декларације Пренос до луке извоза Истовар камиона у луци извоза Утовар на брод/авион у луци извоза Пренос(морски/ваздушно) до луке увоза Осигурање Истовар у луци увоза Утовар у камион у луци увоза Пренос до места одредишта Увозно царињење Увозне дужности и таксе Истовар на одредишту
енг.ЕXW Купац Купац Купац Купац Купац Купац Купац Купац Купац Купац Купац Купац Купац
енг.ФЦА Продавац Продавац Продавац Купац Купац Купац Купац Купац Купац Купац Купац Купац Купац
енг.ФАС Продавац Продавац Продавац Продавац Купац Купац Купац Купац Купац Купац Купац Купац Купац
енг.ФОБ Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Купац Купац Купац Купац Купац Купац Купац Купац
енг.ЦПТ Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Купац Купац/Продавац Купац/Продавац Продавац Купац Купац Купац
енг.ЦФР Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Купац Купац Купац Купац Купац Купац Купац
енг.ЦИФ Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Купац Купац Купац Купац Купац Купац
енг.ЦИП Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Купац/Продавац Купац/Продавац Продавац Купац Купац Купац
енг.ДАТ Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Купац Купац Купац Купац Купац
енг.ДАП Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Купац Купац Купац
енг.ДДП Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Купац

нб. За Инкотерме који почињу са D не постоји обавеза пружања осигурања, али ипак осигуравајући ризик иде на рачун продавца.


Расподела ризика на купца/продавца према Инкотермсу 2010 уреди

Ризик и цена нису увек исти за Инкотермс. У многим случајевима, ризик и цена иду заједно, али то није увек случај.

Правила за транспорт на мору и унутрашње пловне путеве:

Инкотерм 2010 Продавац Преносилац Лука/терминал На броду Лука/терминал Купац
енг.ФОБ Продавац Продавац Продавац Продавац Купац Купац
енг.ФАС Продавац Продавац Продавац Купац Купац Купац
енг.ЦФР Продавац Продавац Продавац Продавац Купац Купац
енг.ЦИФ Продавац Продавац Продавац Продавац Купац Купац

Правила за било који тип транспорта

Инкотермс 2010 Продавац Преносилац Лука Брод Лука Терминал Именовано место Купац
енг.ЕXW Продавац Купац Купац Купац Купац Купац Купац Купац
енг.ФЦА Продавац Продавац Купац Купац Купац Купац Купац Купац
енг.ЦПТ Продавац Продавац Купац Купац Купац Купац Купац Купац
енг.ЦИП Продавац Продавац Осигурање Осигурање Осигурање Осигурање Осигурање Купац
енг.ДАТ Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Купац Купац
енг.ДАП Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Купац
енг.ДДП Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац Продавац

Претходни услови из Инкотермса 2000 уклоњени из Инкотермса 2010 уреди

Иако ови услови не постоје у тренутној верзији Инкотермса, могуће је да се они могу видети у уговорима о куповном налогу. У овом случају се мора повести рачуна да би се осигурало да се обе стране договоре око својих обавеза.

енг.ДАФ – Испоручено на граници (наведено место испоруке) уреди

Овај услов може да се користи када се роба преноси железницом и друмом. Продавац плаћа пренос до именованог места испоруке на граници. Купац организује царињење и плаћа превоз од границе до његове фабрике. Пролазак ризика се дешава на граници.

енг.ДЕС – Испоручено са брода уреди

Када се роба испоручује са брода, пролазак ризика се не јавља док брод не стигне у наведену одредишну луку и роба буде доступна за истовар купцу. Продавац плаћа исте трошкове за терет и осигурање као што би и под енг.ЦИФ условом. За разлику од енг.ЦФР и енг.ЦИФ услова, продавац је пристао да сноси не само трошкове, већ и ризик и власништво до доласка брода у наведену луку. Трошкови истовара робе и било којих царина, пореза итд. су за купца. Често се користи у испоруци расутих роба, као што су угаљ, житарице, суве хемикалије, где продавац или поседује или је закупио сопствени брод.

енг.ДЕQ – Испоручено са кеја (наведено место испоруке) уреди

Ово је слично енг.ДЕС-у, али пролазак ризика се не јавља док се роба не истовари у луци испуштања.

енг.ДДУ – Испоручена неплаћена царина (наведено место одредишта) уреди

Овај услов значи да продавац испоручује робу купцу на наведеном месту одредишта у уговору о продаји. Ово је трансакција у међународној трговини где је продавац одговоран за безбедну доставу робе до наведеног одредишта, плаћајући све трошкове преноса и царињења али не и порез. Продавац сноси ризике и трошкове везане за преношење робе до места испоруке, где купац постаје одговоран за плаћање пореза и царине.

Инкотермс 2020 уреди

Очекује се да се нови Инкотерми појаве у последњем кварталу 2019, спремни да ступе на снагу 1. јануара 2020.[19] ИЦЦ-ова група за израду нацрта Инкотермса 2020 садржи адвокате, трговце и представнике компанија из целог света, углавном из Европе, али такође и из Кине и Аустралије.[20][19]

Референце уреди

  1. ^ а б Висхнy, Паул Х. (1981). Гуиде то интернатионал цоммерце лаw. Ст. Паул, МН: Wест Гроуп. ИСБН 978-0-07-067513-1. 
  2. ^ „ИЦЦ Гуиде то Инцотермс® 2010”. ИЦЦ. Архивирано из оригинала 08. 03. 2014. г. Приступљено 14. 03. 2014. 
  3. ^ „Инцотермс® 1953” (ПДФ). УНЦИТРАЛ. Архивирано из оригинала (ПДФ) 01. 07. 2015. г. Приступљено 13. 10. 2016. 
  4. ^ „Инцотермс® 2010”. ИЦЦ. Архивирано из оригинала 13. 03. 2014. г. Приступљено 14. 03. 2014. 
  5. ^ „Инцотермс® 2000”. ИЦЦ. Архивирано из оригинала 13. 03. 2014. г. Приступљено 14. 03. 2014. 
  6. ^ „Фром тхе интродуцтион оф Инцотермс 2010”. ИЦЦ. Приступљено 16. 05. 2011. 
  7. ^ Инцотермс® 2010 Енглисх Едитион
  8. ^ Бриеф он Цустомс Валуатион Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2018) Directorate General of Valuation
  9. ^ „Valuation”. sars.gov.za. Архивирано из оригинала 26. 04. 2018. г. Приступљено 08. 05. 2019. 
  10. ^ Mayer, Ray August ; with revisions by Don; Bixby, Michael (2013). International business law : text, cases, and readings (6th ed., international изд.). Harlow [etc.]: Pearson. ISBN 978-0-273-76861-6. 
  11. ^ „Customs Information Paper (11) 89” (PDF). HMRC. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 12. 2016. г. Приступљено 13. 12. 2016. 
  12. ^ „Evidence of export”. Strong & Herd. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 13. 12. 2016. 
  13. ^ „Incoterms® rules 2010 - ICC - International Chamber of Commerce”. iccwbo.org. 
  14. ^ „Exporting FAQs - Expor.gov - export.gov”. www.export.gov. 
  15. ^ „Delivered Duty Paid - Incoterms Explained”. incotermsexplained.com. 
  16. ^ „UN/LOCODE Code List by Country - Trade - UNECE”. www.unece.org. 
  17. ^ International Business Law 6th Edition. ISBN 978-0-13-271897-4. 
  18. ^ Griffin, Day (2003). The law of international trade (3. изд.). London [u.a.]: Butterworths. ISBN 978-0-406-92183-3. 
  19. ^ а б Llamazares, O., Incoterms 2020: Main Changes, accessed 25 February 2018
  20. ^ ICC, Incoterms rules history, accessed 3 June 2018

Spoljašnje veze уреди

 
Инкотермс на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Инкотермс&oldid=27735062”