Корисник:Кикановић Сања/песак

Роберт I од Нормандије

Роберт први од Нормандије

За Робертовог претка који је при крштењу узео име "Роберт", видите чланак Ролло. Роберт Величанствени (француски: Роберт ле Магнифиqуе) (22. јун 1000 – 1/3. јул 1035) био је војвода Нормандије од 1027. до своје смрти. У неким изворима се наводи као Роберт I, а у некима као Роберт II, с обзиром да се његов предак и први војвода Ролло крстио као "Роберт". Најпознатији је као отац Wиллиам Освајача. Родио се као други син војводе Рицхарда II и Јудитх, кћери бретонског војводе Цонана I. Пре смрти је његов отац одредио како ће престо наследити његов најстарији син Рицхард III а Роберта је именовао грофом Хиемоиса, забачене пограничне области. Након очеве смрти у августу 1026. Роберт је дигао устанак против свог брата и Фалаисе ставио под опсаду. Убрзо је поражен и заробљен; пуштен је када се Рицхарду заклео на верност. Убрзо након тога је Рицхард умро; с обзиром да није имао деце. Роберт је постао нови војвода. Околности доласка на власт су га учиниле предметом шпекулација да је брата дао отровати. Склоност ширењу власти и територија га је довело у сукоб не само са члановима своје породице, него и са Црквом. Тако му се на мети нашао властити стриц, роуански надбискуп Роберт II који је истовремено служио и као гроф Евреуxа. Њега је протјерао из Нормандије и заплијенио црквена имања, као и имања неколико самостана. Такођер се уплео у грађански рат у Фландрији те 1030. помогао младом Балдуину против његовог оца, грофа Балдуина IV. Када се млади француски краљ Хенри сукобио са својом мајком Цонстанце од Арлеса, Роберт му је пружио уточиште, за што је награђен територијем.

Роберт је свој начин владавине морао мењати када је надбискуп Роберт II успео изазвати дотада незамисливу екскомуницају целе Нормандије. У замену за повлачење едикта је пристао вратити стрица у Роуен. Уз његово посредовање је касније заустављен сукоб са бретонским војводом Аланом III који је настојао проширити своју територију на Робертов рачун.

На Робертовом двору су се налазили његови рођаци, енглески принчеви Едwард и Алфред Аетхелинг. Роберт је одлучио за њихов рачун организирати инвазију Енглеске, како би их довео на пријестоље које је држао Данац Кнут Велики. Љетопис Геста Норманнорум Дуцум наводи како је Кнут, чувши за то, послао Роберту понуду да браћи да половицу енглеске територије у замјену за одустајање од инвазије. Роберт о томе није донео одлуку, а од планова је свеједно морао привремено одустати због лоших временских прилика.

Та је одлука коинцидирала са све интензивнијим миленаристичким расположењем у хришћанском свету, односно уверењем да ће се управо 1033. испунити пророчанство из Књиге Откривења. Њиме је био захваћен и Роберт, који је одлучио учинити све да би се помирио са Црквом и исказао као добар хришћанин. Цркви је вратио све одузете поседе, а сина Гуиллаумеа (Вилима, Wиллиама) - кога је добио са прилежницом Херлевом - је признао као властито детеи именовао наследником. Потом је отпутовао на ходочашће у Јерузалем. Током боравка у Светој земљи се тешко разболио; приликом повратка у Нормандију је умро у тадашњој Никеји. Деценијама касније је његов син организирао пренос његових посмртних остатака натраг у Нормандију, али су изасланици током мисије чули да је и сам Wиллиам умро, те су Робертове остатке покопали у Италији.

Осим сина Гуиллаумеа је имао и незакониту кћер Аделаиде која се удала за неколико француских племића.