Корисник:АлександарЈо7/песак

60 Вол Стрит

уреди

60 Вол Стрит(бивша зграда ЈП Морган или Немачке банке) је


зграда од 55 спратова, висока 227 метара на Вол Стриту у финансијском округу доњег Менхетна у Њујорку, Сједињених Америчких Држава. Зграду су дизајнирали Кевин Рош и Џон Динкело из Рош-Динкело, а првобитно је изграђен ЈП Морган & Цо. Циљ дизајна зграде је био да се уклопи у околину са постмодерним, грчким препородом и неокласичним изгледом. Од 2021. године, Вол Стрит 60 је у власништву ГИЦ Сингапур-а са Парамоунт групом као

мањински власник.

60 Вол Стрит се простире на 160000 метара квадратних површине. Четвороспратна основа зграде је пројектована са стубовима које подсећају на аритектоснке аркаде, док су горњи спратови обложени стаклом и каменом. Осам спратова испод четвороводног крова садрже углове које подсећају на стубове. У приземљу се налази затворени јавни атријум који повезује улазе у зграду у улици Вол и Пајн, са дрвећем и улазом у метро. Други до четврти спрат су дизајнирани за трговину на берзи, док су други спратови биле канцеларије за Ј.П Морган & Цо, а касније и Немачку банку.

Оно што је сада заменило Вол Стрит 60 је неколико зграда које је заузела Цитиес Сервице. Америцан Интернатионал Гроуп и Њујорк банка су првобитно планирали пословну зграду од 60 спратова на том месту 1979. године, али су ови планови пропали 1982. године. Место је затим купила компанија Парк Тоwер Реалитy Цомпанy, која га је 1985. продала Ј.П. Морган-у. Пројекат је завршен 1989. године, а Ј.П. Морган је заузео целу зграду. Почевши од 2001. године, зграда је служила као америчко седиште Дојче банке након што је зграда Дојче банке тешко оштећена у нападима 11. септембра. Група Парамоунт купила је зграду 2007. године, а ГИЦ је купио већински удео од Парамоунт-а 2017. Власници су најавили реновирање Вол Стрит-а 60 2021. године, након што је Дојче банка објавила намеру да се исели, планови су изазвали протесте заштитника природе, који су се залагали за очување фасаде и дворишта.

Место

уреди

Вол Стрит 60 је налази у финансијском округу доњег Менхетна у Њујорку. Заузима средину градског блока између улица Пајн на северу, Перл на истоку, Вол Стрит на југу и Вилијам на западу. [1]Мало неправилна парцела заузима 4984 метара квадратних са дужином од 90,57 метара на Вол Стрит-у и ширином од 59,63 метара између улица Пајн и Вол Стрит.

Претходне зграде

уреди

Непосредно пре него што је је Рош-Динкело изградио садашњу зграду, локација је садржала седам зграда од броја 52 до 70 Вол Стрит-а. Неколико од ових објекта, заједно са суседном улицом Пајн на броју 70, је средином 20. века садржало део седишта нафтне компаније Цитиес Сервице.

Најзападнија зграда на локацији била је пословна зграда од око 33 спарта на броју 52 у улици Вол Стрит.

Првобитна зграда са адресом 60 Вол Стрит била је пословна зграда међународне банкарске корпорације. Зграда је била висока 105 метара.

Архитектура

уреди

60 Вол Стрит, позната као зграда ЈП Морган или Немачке банке, дизајнирали су Кевин Рош и Џон Динкело из Рош-Динкело.[2] Зграда се простире на 160000 метара квадратних. Зграда има 55 спратова и висока је 227 метара.

Карактерстике

уреди

Вол Стрит 60 има 140000 метара квадратних простора који се може закупити.

Атријум

уреди

У приземљу се налази затворени јавни атријум од 219 метара квадратних [3].[4][5] Простор је уређен са сезонским заседима. Када је зграда пројектована, Рош је одбацио идеју да атријум буде на отвореном. Сличан атријум је планиран 1969. године за неизграђену зграду у коме би се налазила Банка федералних резерви Њујорка.[6]

Атријум је углавном украшен белим материјалима, укључујући мермерне плочице у облику цигле.[7] Кроз центар атријума пролази пешачки пролаз. На западној страни простора налазе се камене скулптуре са изливницима и жардињерама испод. На источмој страни се налазе излози, са тоалетима и канцеларијским улазом.

[8]Зидови су од гранита са узорком од тесана са зеленим гранитом и белим мермером.

Историја

уреди

Цитиес Сервице је завршио суседну парцелу у улици Пајн 70 1932. године и заузео је до 1975. године[9] након чега је ту зграду купила Америцан Интернатионал Гроуп-а. Након што су локације на Вол Стрит-у од 54 до 70 срушене 1974. године,[10] празна парцела се сматрала локацијом за Америчку и Њујоршку берзу.

Планирање

уреди

Парк Тоwер Реалитy

уреди

До почетка 1985. године локација је била потпуно празна. Парк Тоwер Реалитy је за кашњење окривио процес градске дозволе за градњу. Септембра те године, ЈП Морган & Цо. је објавио да ће купити и у потпуности заузети пословну зграду, са Парк Тоwер-ом као инвеститором. За разлику од Њујоршке банке пре тога, ЈП Морган је добио велику пореску олакшицу за ту зграду. ЈП Морган је навео да ће изградња почети у року од 6 месеци од закупа. За изградњу је предвиђено 550 милиона долара.

Конструкција и ЈП Морган

уреди

Да би задовољио своје потребе, ЈП Морган је дизајнирао своје канцеларије по мери са напредном рачунарском и комуникационом опремом.[11] Банка је додала трпезарије како би запослени могли да добију бесплатне ручкове. [12]Спољашни облик и атријум зграде није мењан, тако да није била потребна додатна ревизија од стране градске владе.

У мају 1988. године ЈП Морган је добио 400 милиона долара за финансирање пројекта од Даи-ицхи Лифе-а. До почетка 1989. ЈП Морган је планирао да пресели до 3500 запослених у Вол Стрит 60, иако је 3500 додатних запослених требало да ради на другом месту. Те године је седиште ЈП Моргана званично премештено са броја 23 на 60.

Дојче Банка

уреди

ЈП Морган је продао 60 Вол Стрит Немачкој(Деутсцх Банк) у априлу 2001. године за 600 милиона долара. Дојче банка је у ту зграду преселила око 5500 запослених након напада 11. септембра који је погодио Дојче банку у улици Либертy 130. ЈП Морган се преселио у Парк авенију.

Дојч банка је неколико година била једини закупац када је у октобру 2006. године дала зграду на продају на

{{{име_зграде}}}
Информације
Статус предложена

продају. Банка је планирала да закупи целу зграду на још 15 година по уговору о продају и повратном закупу. До краја 2006. године, банка је наводно пронашла купца за 1,2 милијарде долара. Купац, Пармоунт Гроуп, завршио је куповину са преко 1,2 милијарде долара. У том тренутку је била рекордна продаја за пословни простор.

Реновирање 2020-их

уреди

У мају 2018. године Дојче банка је објавила да ће напустити 60 Вол Стрит и прећи у Тиме Wарнер Центар у Колумбијском округу у року од три године.[13][14] Власник зграде је ангажовао ЦБРЕ Групу да пронађе нове закупце за потпуно празан пословни простор. Парамоунт група је средином 2021. године најавила реновирање зграде у вредности од 250 милиона долара. Реновирање је требало да почне средином 2022. године и укључивало је поновно облагање нижих спратова фасаде и редизајн атријума.

Запослени у банци су премештени до јула 2021.[15][16] Након што су планови реновирања објављени , средином 2022. године група за очување Доцомомо Интернатионал затражила је да ЛПЦ размотри да фасаду Вол Стрита 60 и унутрашњости атријума одради као град Њујорк.

Улазни хол

уреди

Када се зграда планирала, Пол Голдбергер је за Њујорк тајмс написао да је 60 Вол Стрита међу неколико

модернистичких зграда истовремено развијених са "снажном тенденцијом коришћења историјске форме". [17] Голдбергер је критиковао Рошеов дизајн као "хол превише стиснут", али је рекао да је, "тешко замислити много бољу шему од г. Рошеа". [18][19] Картер Вајзмен из њујоршког магазина изразио је још мање поверења у дизајн, рекавши да је Рошеов дизајн "класичне колумне".[20] [21]Голдбергер и Вајсмен су сматрали 60 Вол Стрита и савремени Парк Авенија Торањ, који је дизајнирао исти пројектант, као не-класичне структуре усред њихових градских блокова.

Када је завршен 60 Вол стрит, Вол Стрит журнал наводи да је 60 Вол Стрит "дречава спољашњост" у супротности са типично "конзервативном Моргановом сликом", од којих је ова друга била примерена у каменој спољашњости 23 Вол стрита.  Голдбергер је наговестио да је зграда у стању да "оживи историјску форму савременим значењем". Голдбергер је остао при ставу да је 60 Вол Стрит прошверцовано између 40 Вол Стрита и 70 Пајн  које је оценио да су "два најславнија небодера из последњег златног доба доњег обриса Менхетна".

Голдбергер је упоредио атријум са "центром тржног центра без продавница", називајући дизајн "нескладним и лажно слатким".[22]  Џеролд Кејден је критиковао оригинални дизајн атријума, рекавши да систем боје и осветљења преноси осећај "антисептичке мрље" и да "Ако ништа друго, простор има призвук њујоршке станице подземне железнице са белим плочицама или позорнице постављене за енглески врт".  Међутим, када је најављено реновирање 2021. године многи су протестовали, а Голдбергер је говорио у прилог одржавању лобија.  У интервјуу за Тајмс 2022. године, Голдбергер је рекао: "Како је време одмицало, схватам да је то један од ретких значајних ентеријера" у Њујорку дизајниран 80-их година.

Референце

уреди

Цитати

уреди
  1. ^ Неw Yорк Цитy Департмент оф Цитy Планнинг (на језику: енглески), 2023-04-28, Приступљено 2023-05-21 
  2. ^ „60 Wалл Стреет - Тхе Скyсцрапер Центер”. www.скyсцраперцентер.цом. Приступљено 2023-05-21. 
  3. ^ „Тхе Скyсцрапер Мусеум: ТХЕ РИСЕ ОФ WАЛЛ СТРЕЕТ WАЛКТХРОУГХ”. олд.скyсцрапер.орг. Приступљено 2023-05-21. 
  4. ^ „Тхе Скyсцрапер Мусеум: ТХЕ РИСЕ ОФ WАЛЛ СТРЕЕТ WАЛКТХРОУГХ”. олд.скyсцрапер.орг. Приступљено 2023-05-21. 
  5. ^ 60 Wалл Стреет (на језику: енглески), 2023-04-04, Приступљено 2023-05-21 
  6. ^ https://en.wikipedia.org/wiki/60_Wall_Street#CITEREFPelkonen201160 Wалл Стреет (на језику: енглески), 2023-04-04, Приступљено 2023-05-21 
  7. ^ Каyден, Јеролд С.; Планнинг, Тхе Неw Yорк Цитy Департмент оф Цитy; Yорк, Тхе Муниципал Арт Социетy оф Неw (2000-11-10). Привателy Оwнед Публиц Спаце: Тхе Неw Yорк Цитy Еxпериенце (на језику: енглески). Јохн Wилеy & Сонс. ИСБН 978-0-471-36257-9. 
  8. ^ Каyден, Јеролд С.; Планнинг, Тхе Неw Yорк Цитy Департмент оф Цитy; Yорк, Тхе Муниципал Арт Социетy оф Неw (2000-11-10). Привателy Оwнед Публиц Спаце: Тхе Неw Yорк Цитy Еxпериенце (на језику: енглески). Јохн Wилеy & Сонс. ИСБН 978-0-471-36257-9. 
  9. ^ „А Скywалк Демолисхед Ин Wалл Ст. Разинг План”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). 1975-05-13. ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-21. 
  10. ^ Хорслеy, Цартер Б. (1979-09-23). „Девелопмент Ацтивитy Астир Ин тхе Финанциал Дистрицт”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-21. 
  11. ^ МцЦаин, Марк (1987-04-12). „Цоммерциал Пропертy: Тхе Спаце Сqуеезе; Ит'с а Маттер оф Баланцинг Еxпенсе анд Еффициенцy”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-21. 
  12. ^ Луецк, Тхомас Ј. (1990-05-20). „ИН ТХЕ НАТИОН; Цорпоратионс Деманд Флеxибилитy ин Неw Оффицес”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-21. 
  13. ^ „Деутсцхе Банк Јоинс Wалл Стреет Еxодус фор Виеw оф Централ Парк”. Блоомберг.цом (на језику: енглески). 2018-05-04. Приступљено 2023-05-21. 
  14. ^ Моррис, Кеико; Грант, Петер (2018-05-04). „Деутсцхе Банк то Леаве Wалл Стреет фор Мидтоwн Манхаттан”. Wалл Стреет Јоурнал (на језику: енглески). ИССН 0099-9660. Приступљено 2023-05-21. 
  15. ^ „Емптy Wалл Стреет тоwер спотлигхтс $5 биллион НYЦ оффице проблем”. Тхе Сеаттле Тимес (на језику: енглески). 2021-07-23. Приступљено 2023-05-21. 
  16. ^ Хицкман, Матт (2021-05-18). „60 Wалл Стреет’с еццентриц Кевин Роцхе анд Јохн Динкелоо-десигнед атриум wилл бе гуттед ин $250 миллион рефресх”. Тхе Арцхитецт’с Неwспапер (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  17. ^ Голдбергер, Паул (1984-07-08). „АРЦХИТЕЦТУРЕ ВИЕW; РОМАНТИЦ МОДЕРНИСМ ИС НОW АТ ТХЕ ЦУТТИНГ ЕДГЕ ОФ ДЕСИГН”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-21. 
  18. ^ Стерн, Роберт А. M. (2006). Неw Yорк 2000 : арцхитецтуре анд урбанисм бетwеен тхе Бицентенниал анд тхе Милленниум. Интернет Арцхиве. Неw Yорк : Монацелли Пресс. ИСБН 978-1-58093-177-9. 
  19. ^ Голдбергер, Паул (1984-06-17). „АРЦХИТЕЦТУРАЛ ВИЕW; МАНХАТТАН'С НЕW СКYСЦРАПЕРС ПАY ХОМАГЕ ТО ТХЕ 20'С”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-21. 
  20. ^ Стерн, Роберт А. M. (2006). Неw Yорк 2000 : арцхитецтуре анд урбанисм бетwеен тхе Бицентенниал анд тхе Милленниум. Интернет Арцхиве. Неw Yорк : Монацелли Пресс. ИСБН 978-1-58093-177-9. 
  21. ^ ЛЛЦ, Неw Yорк Медиа (1985-03-11). Неw Yорк Магазине (на језику: енглески). Неw Yорк Медиа, ЛЛЦ. 
  22. ^ Голдбергер, Паул (1990-03-04). „АРЦХИТЕЦТУРЕ ВИЕW; А ТОWЕР ЦОМПЕТЕС WИТХ WАЛЛ СТРЕЕТ'С ЛАСТ ГОЛДЕН АГЕ”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-21.