Корисник:Безнервирања/песак

Арапски вук (Цанис лупус арабс) је подврста сивог вука који се некада распростирао на целом Арапском пол, а данас само у маленим изолираним подручјима у јужном Израелу, југозападном Ираку, Оману, Јемену, Јордану, Саудијској Арабији и непотврђено у неким дијеловима Синајског полуотока у Египту. Те је стога уписан на ИУЦН-ов црвени попис критично угрожених врста (ЦР).[1]

Арапски вук је мањи вук прилагођен пустињској клими, висине око 66 цм и тежине од око 18 кг. Уши су им веће у односу на тијело од других врста вукова, како би се лакше расхлађивали. Још једна разлика и је и начин лова, наиме арапски вукови не живе у чопорима, него лове у скупинама од 2-4 јединке, те никада не завијају. Још једна јединствена одлика су спојена два средња прста на шапама (одлика за коју се сматрало да је својствена само афричким дивљим псима), а од индијског вука се разликује свијетлијим крзном и мањом величином. Арапски вукови имају кратку длаку и танко крзно љети, а дуге длаке на леђима остају дуге тијеком цијеле године. Вјеројатно још једна прилагодба против сунчева зрачења.[2]

Арапски вук се храни зечевима, глодавцима, копитарима, и било којим стрвинама које нађу, али ће напасти и мање домаће животиње до величине козе. Због тога их сељаци често устријељују, лове у замке и трују. [3]

Референца уреди

  1. ^ Баррy Лопез, Оф wолвес анд мен, 1978., стр. 320. ISBN 0-7432-4936-4.
  2. ^ „ИТИС Стандард Репорт Паге: Цанис лупус арабс”. www.итис.гов. Приступљено 2019-11-30. 
  3. ^ Давид Мацдоналд, Тхе Велвет Цлаw, 1992., стр. 256. ISBN 0-563-20844-9.