Корисник:Бугослав/Пијесак

Чини ми се да твоје стајалиште није утемељено у изворима. Довољно је узети у обзир АВНОЈ, када су ударени темељи Нове Југославије. I сви повјесничари, хисторичари, историчари и правници ће рећи да је СФРЈ (па тиме и ФНРЈ и ДФЈ) утемељена у Јајцу. Дакле тада креће државност (наравно, међународна признања дошла су касније).

Твој аргумент, да федералне државе (гдјекад федералне демократске, па и само демократске) не могу претходити Демократској Федеративној Југославији није точан. Погледај мало и језично, говори се о федералним државама, али о федеративној Југославији. Види: Управни устрој ЗАВНОХ-а. Можда је у неким републикама било другачије, али то не значи да су се федералне државе могле називати федералним државама тек послије установљавања назива Демократске Федеративне Југославије.

У неким покрајинама и неким будућим републикама развој је можда ишао другачије, а опет можда и није. Вијећници АВНОЈ-а из Хрватске у споразуму с Извршним одбором АВНОЈ-а преузели су иницијативу за формирање ЗАВНОХ-а (писмо од 5. 12. 1942., а прво засједање ЗАВНОХ-а требало је бити 30. 1. 1943.).^[1]

У тренутку кад се АВНОЈ конституира као у законодавно и извршно представничко тијело Југославије, као врховни представник народа, ту је већ ријеч о државности. Погледај када су земаљска антифашистичка вијећа и антифашистичке скупштине донесле сличне одлуке о конституирању тих ЗАВНО и АСНО у законодавна и извршна тијела, те као врховне представнике народа, односно врховне органе државне власти (највише законодавно и извршно народно представничко тијело и врховни орган државне власти демократске Србије као равноправне федералне ...).

Најбоље је видјети основну логику, ако су по твом стајалишту федералне државе искључиво везане уз настанак назива ДФЈ, онда би то значило да је тек ДФЈ држава, а да АВНОЈ није зачетак те државности. Ја ти лијепо кажем, оснивање тих тијела, скупштина и слично је кренуло од "малих" народноослободилачких одбора, понекад су то били НОО-и понекад одбори Народноослободилачке фронте, понекад бивши чланови различитих организација (неке само у покушају) под покровитељством КПЈ, као што су: Фронта народне слободе, Јединствена радничка партија, Странка радног народа, Звеза деловнега људства Словеније се је постопома конституирала на побудо комунистов, ки со в Цељу организирали 3. септембра 1939 сестанек с представники Кмечко-делавскега гибања, Словенске кмечке странке ин других скупин. (Словенска људска фронта — СЛФ — организирани облик Народне фронте у Словенији, настала је средином 1935.), Антиимперијалистична фронта (послије: Освободилна фронта, након тога: Освободилна фронта словенскега народа). Да не говоримо о Јединственој народноослободилачкој фронти и другим опћенародним антифашистичким организацијама као што су НОО-и, АФЖ и УСАОЈ, синдикати итд.

Дакле, све то је постојало и прије АВНОЈ-а и прије Иницијативнога одбора ЗАВНОХ-а (основан 1. 3. 1943., а не 2. 3. 1943.).^[1]

Организација се стварала од дна према врху. Барем у неким дијеловима нове Југославије (као заједнице држава).

Свима је јасно да у чланку о СР Србији пише како је трајала до 28. 9. 1990. Ако је то могуће написати у чланку о СР Србији, не видим разлога зашто би се у чланку о СР Хрватској писало да је постојала до 25. 6. 1991., кад је по свим критеријима постојала до 25. 7. 1990.

Лако се у чланку о СР Хрватској напише одломак Независност у коме би се објаснило да је Република Хрватска још једно вријеме била у саставу СФРЈ, те како је прогласила независност 25. 6. 1991. Ту се онда може додати о Уставу РХ (22. 12. 1990.), а не у уводу чланка о СРХ ― већ у посебном одломку на крају чланка.

Тако се и у чланак о Републици Хрватској може додати одломак у којему би се укратко описало стање до проглашења независности.

Ако мислиш да треба писати да је СРХ трајала до стјецања независности, онда треба написати да је и СР Србија трајала до примања СРЈ у УН 1. 11. 2000. Зашто до 1. 11. 2000.? Зато јер је до тог датума СРЈ тврдила да је она и даље насљедник СФРЈ (овдје сам сажео малу кронологију). Најмање до 27. 4. 1992. (Устав СРЈ), што нас опет ставља у проблеме јер је СР Црна Гора постојала до 12. 10. 1992. (Устав РЦГ).

Сад још мало о 11. 11. 1944.

Душан Биланџић, Југославија послије Тита : (1980. – 1985.), Загреб : Глобус, 1986., ISBN 86-343-0041-2, дио: Отварање проблема јединства и заједништва Србије у вези с уставним статусом покрајина, стр. 79. COBISS.SR 27366407

Федерална Србија као и остале републике настала је одлукама II засједања АВНОЈ-а. Међутим, њена конституција као сложене државне заједнице је започела касније од осталих федералних држава и трајала је од студеног 1944. до рујна 1945.
— стр. 79.

(...) одлука Прве скупштине народа Војводине, 31. јула 1945. о прикључењу Аутономне Покрајине Војводине федералној Србији;
— стр. 80.

Можемо претпоставити да су 9. нов. 1944. верифицирали мандате и изабрали предсједавајућега, 10. нов. 1944. (провјерено) су прихватили Пословник, вјеројатно су тада утврдили и дневни ред, 11. нов. 1944. су одлучивали и 12. нов. 1944. су закључили рад.

Што се тиче ВАНОСС-а. Донесени су важнији акти (од 9. до 12. 11. 1944., већина 11. 11. 1944.) су:

Декларација Велике антифашистичке народноослободилачке скупштине Србије о одобрењу рада народних преставника Србије на Другом заседању Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије
Одлука Велике антифашистичке народно-ослободилачке скупштине Србије о конституисању Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије као врховног законодавног и извршног органа државне власти демократске Србије
Одлука о одобрењу рада Главног народно-ослободилачког одбора Србије
Одлука о установи Суда за суђење злочина и преступа против српске националне части (11. 11. 1944.)
Одлука Велике антифашистичке народно-ослободилачке скупштине Србије о успостављању Земаљске комисије Србије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача
Одлука Велике антифашистичке народно-ослободилачке скупштине Србије о оснивању Привредне банке Србије
Одлука Председништва АСНОС-а о „Службеном гласнику Србије”
Суд за суђење злочина и преступа против српске националне части изабран од Велике антифашистичке народно-ослободилачке скупштине Србије
Пословник Велике антифашистичке народно-ослободилачке скупштине Србије примљен на седници од 10. новембра 1944. године
Предлог Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије о додељивању звања Народног хероја маршалу Југославије Јосипу Брозу – Титу
Одлука о устројству и пословању народноослободилачких одбора и скупштина демократске Србије

Фердо Чулиновић, Развитак југославенског федерализма, Школска књига, Загреб, 1952., стр. 146., 148. COBISS.SR 57111559

У Београду 11. нов. 1944. одржано је прво засједање »Велике Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије«, које је прогласило остварење нове српске државе као чланице југославенске федерације. (...)
— стр. 146.

Одлуком о одобрењу аката Главног НОО-а Србије легализован је дотадањи рад врховног политичког руководства НОП-а и тог највишег наредбодавног фактора народне власти на подручју ослобођене Србије. С том су легализацијом ови акти добили карактер права.
— стр. 148.

Фердо Чулиновић спомиње 11. 11. 1944. и у осталим својим дјелима, нпр.: Државноправни развитак Југославије, 1963. COBISS.SR 98559 COBISS.SR 262259975 COBISS.SR 50409991 COBISS.SR 39995399

Занимљиви цитати на словенском језику (нисам их обликовао у референције):

Главни народноосвободилни одбор за Србијо је бил установљен сицер же новембра 1941, тода до взпоставитве врховнега органа области в Србији приде шеле 11. новембра 1944.

Такрат се је в Београду сестала Велика антифашистична народноосвободилна скупшчина Србије, сестављена из делегатов с целотнега обмочја Србије. Та скупшчина је изволила Протифашистичне скупшчине народне освободитве Србије (АСНОС) кот врховно законодајно ин извршилно представнишко тело Србије (АСНОС је настал из прејшњега главнога народноосвободилнога одбора за Србијо).

Хкрати з заседањем ВАНОС Србије се је 14. новембра 1944 сестала в Београду туди скупшчина Енотне народноосвободилне фронте Србије (Јединствени народноослободилачки фронт Србије), ки се је сестала потем, ко со же били извољени обчински ....

Перо Морача, Историја Савеза комуниста Југославије : (кратак преглед), Београд : Рад, 1966., стр. 186. COBISS.SR 98264583

Прво засједање Антифашистичке скупштине Србије одржано је 11. новембра у Београду. На овом засједању прихваћене су одлуке Авноја и образовани врховни, законодавни и извршни органи федералне Србије.
— стр. 186.

Јован V. Стефановић, Уставно право ФНР Југославије и компаративно, Књ. 1., Загреб : Школска књига, 1956., стр. 222. COBISS.SR 24744960

Јован Стефановић, Уставно право Југославије и компаративно право, Књ. 1., Загреб : Школска књига, 1965., стр. 289. COBISS.SR 146445319

Велика антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије (на којој је било овјеровљено 989 мандата, а присутно је било 885 делегата) донијела је неколико одлука од уставноправног значења за Федералну Србију (...)
— стр. 289.

Једино је у тој Скупштини један изасланик Војводине, који се ту налазио као гост, изјавио: да се народ Војводине на разним скупштинама и конференцијама изјаснио за аутономну Војводину у оквиру једне федералне јединице.
— стр. 289.

Иван Кристан, Дружбена уредитев СФРЈ : самоуправна социалистична демокрација, 2. дополњена изд., Марибор : Обзорја, 1980., стр. 28. COBISS.SR 16326919

V лету 1944 со подобне склепе спрејели туди други југословански народи. Процес формирања југослованске федерације је бил материалноправно кончан с склепом Велике протифашистичне народноосвободилне скупшчине Србије 11. новембра 1944.
— стр. 28.

Иван Беуц, Повијест институција државне власти у Хрватској : (1527. – 1945.), Загреб : Архив Хрватске, 1969., стр. 467., стр. 473. COBISS.SR 256920839

Већ од првих дана ослободилачке борбе КПЈ је примјенила принципе о конституирању совјетске државе. Совјетска је настала у доба револуције уједињењем и конституирањем совјета у државну власт. Из масовних организација ослободилачке борбе конституирали су се одбори Народно-ослободилачког фронта који су касније добили назив народно-ослободилачки одбори. Одбори Народно-ослободилачког фронта преузимали су у ослободјеним територијама власт па су тако поред тога што су били органи Народноослободилачког фронта били и органи народне власти. Такав развој је био нужан, јер је требало уништити стари апарат власти, изградити нови, који одговара постављеним циљевима, у којем ће бити омогућено руководство КП и у којем ће се окупити што шире масе које су биле разочаране радом старих партија а у Хрватској посебно дјеловањем и идејним основицама усташког покрета. У Хрватској су се одбори Народноослободилачког фронта оснивали најприје на неослобођеном територију, у градовима гдје су вршили различите политичке и диверзантске акције, сабирали оружје и храну, мобилизирали борце, па су били првенствено органи Народноослободилачког фронта као масовне организације у борби за ослобођење.
— стр. 467. и 468.

Уосталом, види и

Иван Бауер, Миодраг Гајинов, Регистар важећих савезних прописа : од 1945. до 31. децембра 1978., Београд : Новинско-издавачка установа Службени лист СФРЈ, 1979., стр. 7. – 9. COBISS.SR 21770508 COBISS.SR 28804359

По свему судећи, конституирање држава-чланица федерације ишло је овим редом:

СНОС 19. 2. 1944.
ЗАВНОХ 9. 5. 1944.
ЗАВНОБиХ 1. 7. 1944. (одлука); почетак Другог засједања 30. 6. 1944.
ЦАСНО 14. 7. 1944. (Одлука ЦАСНО о претварању ЗАВНО-а Црне Горе и Боке у Црногорску антифашистичку скупштину народног ослобођења и конституисању ове у највише законодавно и извршно тијело Црне Горе)
АСНОМ 2. 8. 1944. (Решение на Антифашиското собрание на народното ослободуене на Македонија како врховно законодателно и исполнително народно преставително тело и највисок орган на државната власт на демократска Македонија), и
АСНОС 11. 11. 1944.

О одлукама које је донио ЗАВНОХ и гдје се спомиње Федерална Држава Хрватска и све то прије било каквих споразума који су резултирали Привременом владом Демократске Федеративне Југославије.

Трећи период је раздобље послије Трећег засједања ЗАВНОХ-а 8. V. 1944. до његова престанка након ослобођења читаве земље, када се 28. XI. 1946. састаје Уставотворна скупштина Хрватске. (стр. 10.)

Доносе се ове ЗАВНОХ-ове одлуке: види на овом УРЛ.

Одлука о устројству и пословању народноослободилачких одбора и скупштина у Федералној Држави Хрватској, 9. свибња 1944.
- Почиње чланком 1. који каже: У Хрватској, као федералној држави у саставу Демократске Федеративне Југославије, сва власт припада народу преко његових изабраних заступника' (...)
Декларација о основним правима народа и грађана Демократске Хрватске, 9. свибња 1944.
- чланак 2. који каже: Сви грађани Федералне државе Хрватске једнаки су и равноправни без обзира на народност, расу и вјероисповијест.
Одлука о ЗАВНОХ-у као врховном законодавном и извршном народном представничком тијелу и највишем органу државне власти Демократске Хрватске, 9. свибња 1944.
- чланак 2.: Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске врши сва права која припадају Федералној Држави Хрватској, уколико та права не спадају у надлежност његовог Предсједништва или Народне владе Хрватске.

Довољно је погледати које је акте потврдила Уставотворна скупштина Федералне народне републике Југославије, 1. 12. 1945.

Па се каже:

Члан 136, став 2
Одлуке, закони и уредбе потврђене одлуком Уставотворне скупштине од 1 децембра 1945 године остају у важности док се о њима не донесе коначна одлука.
— Устав ФНРЈ, 1946.

Занимљиви извори

Фердо Чулиновић, Развитак ЗАВНОХ-а, Хисторијски зборник (Загреб : Повијесно друштро Хрватске), год. II (1949.), бр. 1 – 4., стр. 7. – 45.

Дакле, Иницијативни одбор ЗАВНОХ-а имао је поред организовања оснутка ЗАВНОХ-а још напосе и задаћу да руководи пословима народне власти у Хрватској. Сасвим је дакле основано, када се и Иницијативни одбор ЗАВНОХ-а сматра клицом будућега врховног руководства народне власти.
— стр. 18.

уредили: Фердо Чулиновић, Вјекослав Братулић, Винко Антић, Прикључење Истре федералној држави Хрватској у Демократској Федеративној Југославији : 1943. – 1968., Ријека : Сјеверојадрански институт Југославенске академије знаности и умјетности, 1968. COBISS.SR 129373191

Биљешке

^ ^а ^б Ходимир Сиротковић (гл. редакт.), Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске : зборник докумената ― 1943., [Св. 1.], Институт за хисторију радничког покрета Хрватске, Загреб, 1964., стр. 17., 19., 43. и 44.

Ево, толико од мене за сад. Молим те Пинки да прочиташ ове изворе. Ако се с тим изворима не слажеш, онда пронађи изворе који поткрјепљују твоје тврдње. Лијеп поздрав.

[IHRPH-1] а ^б Ходимир Сиротковић (гл. редакт.), Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске : зборник докумената ― 1943., [Св. 1.], Институт за хисторију радничког покрета Хрватске, Загреб, 1964., стр. 17., 19., 43. и 44.

[1]