Корисник:Цвијан121/песак

Овај чланак се односи на мотоциклистичку дивизију која је одвојена од Yамаха корпорације. За оригиналну веризују Yамаха, погледајте Yамаха корпорација.

Yамаха Мотор Цомпанy

Тип	Публиц
Симбол	ТYО: 7272
Индустрија	Аутомотиве
Оснивач	Геницхи Каwаками
Подручја	Wорлдwиде
Кључни људи	Хироyуки Yанаги (Цхаирман & Репресентативе Дирецтор) Yосхихиро Хидака (Пресидент & Репресентативе Дирецтор)
Производ(и)	Моторцyцлес, цоммутер вехицлес & сцоотерс, рецреатионал вехицлес, боатс, марине енгинес, сноwмобилес, смалл трацторс, персонал wатерцрафт, елецтрицаллy поwер ассистед бицyцлес, аутомобиле енгинес, унманнед аериал вехицлес, голф цартс, цyцлинг цомпонентс
Запослених	52,664 (ас оф Децембер 31, 2014)
Подружнице	МБК
Вебсајт	глобал.yамаха-мотор.цом

Yамаха Мотор Цо., Лтд. је јапански мултинационални произвођач мотоцикала, морских производа као што су бродови и остали моторни производи. Компанија је основана 1955. године након одвајања од Yамаха корпорације (међутим, Yамаха корпорација и даље поседује највећи део од 9,92% као приватни акционар, према подацима из 2019.) и има седиште у Иwати, Шизуока, Јапан. Компанија спроводи операције развоја, производње и маркетинга путем 109 конзолидованих предузећа, према подацима из 2012. године.

Под вођством Геничија Каwакамија, оснивача компаније и првог председника компаније, Yамаха Мотор се одвојила од произвођача музичких инструмената Yамаха корпорације 1955. године и почела производњу свог првог производа, мотора YА-1 запремине 125ццм. Брзо је дошао до успеха и освојио треће место у својој класи на трци Моунт Фуји.

Производи компаније обухватају мотоцикле, скутере, моторне бицикле, бродове, једрилице, водене скутере, базене, рибарске бродове, четвороточкашке АТВ-ове, офф-роад возила, моторе за го-карт, голф аутомобиле, вишенаменске моторе, електричне генераторе, водене пумпе, моторе за моторне санке, аутомобилске моторе, машине за површинско монтирање, интелигентне машине, индустријске беспилотне хеликоптере. Компанија се такође бави увозом и продајом различитих врста производа, развојем туристичких послова и управљањем забавним и рекреацијским објектима и услугама. Продаја Yамаха мотоцикала је друга највећа на свету, а Yамаха је светски лидер у продаји водених возила.

Историја

Оснивачка компанија

Yамаха корпорација (оригинално позната као Ниппон Гакки Цо.) основана је 1887. године од стране Торакусу Yамахе због производње хармоника и клавира, и постала највећи јапански произвођач музичких инструмената почетком 20. века. Yамаха је била контактирана за производњу дрвених и (касније) металних пропелера за авионе од стране јапанске владе током Другог светског рата. Компанија је имала потешкоће након рата, и почетком 1950-их, председник Геничи Каwаками одлучио је да промени своје неискоришћене ратне погоне за производњу малих мотоцикала за рекреацију.

Почетак: 1955

Дивизија мотоцикала компаније Yамаха је одвојена 1955. године, а основана је 1. јула 1955. у Јапану и била је под вођством Геничија Каwакамија. Први производ Yамаха био је 1255цц, двотактни једноцилиндрични мотор YА-1, који је био копија немачког модела ДКW РТ 125. YА-1 је од самог почетка постигао успех на тркама, освојивши не само класу од 125цц на Моунт Фуји, већ и прва три места на трци Алл Јапан Аутобике Ендуранце исте године. Рани успех у тркама поставили су тон за Yамаха-у, са обзиром да је такмичење у разним врстама мотоциклистичких трка одувек било кључно интересовање компаније, често подстакнуто великим ривалством са Хонда, Сузуки, Каwасаки и другим јапанским произвођачима.

Yамаха је почела да се такмичи и интернационално 1956. године када су учествовали на трци Цаталина Гранд Приx, поново са моделом YА-1, где су заузели шесто место. YА-1 је замењен моделом YА-2 1957. године, још један двотактним мотором од 125цц, али са значајно унапређеним рамом мотора и ослањањем. Модел YД-1 1957. године био је двотактни двоцилиндрични мотоцикл од 250цц, сличан моделу YА-2, али са већим и јачим мотором. Перформансна верзија овог мотоцикла, модел YДС-1, имао је мотор од 250цц, двотактни двоцилиндрични мотор, смештен у рам са двоструком доњом цеви и имао је први петостепени мењач на јапанском мотоциклу. Током овог периода, Yамаха је такође раyвила свој први ванбродски мотор за бродове.

Успех и раст током 1960.

До 1963. године, Yамаха је успехом у тркама и посвећеношћу двотактним моторима постигла прву победу у међународној конкуренцији на Белгиан ГП-у, где су освојили класу од 250цц. Успех у продаји био је још импресивнији, па је Yамаха у овом периоду отворила прву од својих међународних фабрика, почевши са Тајландом 1964. године, а и Холандијом 1968. године. 1965. године је представљен модел од 305цц двотактни двоцилиндраш, који је био главни модел у понуди компаније. Овај модел је имао одвојен резервоар уља који директно убризгавао уље у бензин пре сагоревања (традиционално, возачи су морали претходно помешати уље и бензин пре него што су сипали гориво у резервоар на двотактним моторима). 1967. године је додат нови модел већег обима, двотактни двоцилиндраш од 350цц, модел Р-1.

1968. године је Yамаха пласирала свој први четворотактни мотоцикл, модел XС-1. Yамаха XС-1 је био двоцилиндрични четворотактни мотоцикл од 650цц, већи и јачи модел који је достизао запремину и перформансе популарних британских мотоцикала тог времена, као што су Триумпх Бонневилле и БСА Голд Стар. Yамаха је наставила са производњом и двотактних мотоцикала и четворотактних двоцилиндраша у време када су остали јапански произвођачи све више прелазили на четвороцилиндричне четворотактне моторе, тренд који је предводила Хонда 1969. године са легендарним моделом ЦБ-750 четворотактни четвороцилиндраш.

Почетак ере двотактних мотора: 1970-е

Почетком 1969. године, Yамаха је додала усисавање помоћу вентила са трском (реед-валве) у своје претходно клипно конструисане моделе како би произвела двоцилиндричне моделе РД и једноцилиндричне моделе РС, у различитим запреминама. Постојао је упоран, али неистинит глас о томе да "РД" означава "раце девелопед" (развијено за трке). У ствари, "Р" је означавао моделе са усисавањем помоћу вентила са трском, "D" двоцилиндричне моделе, а "С" једноцилиндричне моделе. Породица РД ће се развијати током 1970-их и 1980-их година, добијајући чврсте точкове, водено хлађење, YПВС и друге нове технологије, све до тренутка када ће имати мало заједничког са оригиналним варијантама (пре него што буду замењени моделом ТЗР). Породица РС је произвођена током много година у великом броју варијанти од стране Yамаха и затим Есцортс Лимитед у Индији, задржавајући своју сличност са претходним моделима. Поред стандардних модела РД и РС, Yамаха је такође производила мање стандарде са рамом од лима и ротационим диск-вентилима, као што је Yамаха ФС1, као и степ-тхроугх V-50 и V-80 моделе. Њен Ендуро траил мотоцикл је замењен моделима ДТ. Тек 1976. године ће Yамаха одговорити другим јапанским брендовима са својим четворотактним мотоциклом са више цилиндара. XС-750 (касније и 850), 750цц троцилиндрични мотоцикл са погоном на карданско вратило, је представљен скоро седам година након Хонда-овог револуционарног мотоцикла. Yамаха-ов први четвороцилиндрични модел, XС-1100, је следио 1978. године, такође са погоном на карданско вратило. Упркос томе што је био тежи и више оријентисан ка туризму у поређењу са конкуренцијом, остварио је импресиван низ победа у тркама издржљивости.

Током 1970-их година су такође представљени неки од првих мотоцикала специјализованих за офф-роад трке и офф-роад рекреацију. Yамаха је била рани иноватор у технологији мотоцикала за вожњу по терену и увела је прво једноструко амортизовано огибљење задњег точка, заштићено као "Моносхоцк", 1973. године. Оно се појавило у производњи на моделу Yамаха YЗ-250 из 1974. године, модел који је још увек у производњи.

Yамаха је наставила са тркама током 1960-их и 1970-их година с растућим успехом у неколико дисциплина. Деценију 1970-их је обележила победа модела XТ500 на првом релију Париз-Дакар 1979. године.

1980-е године: диверсификација и иновација

До 1980. године комбинација преференција потрошача и еколошких прописа учинила је четворотактне моторе све популарнијим. Сузуки је прекинуо производњу своје серије ГТ двотактних мотора, укључујући водеће са воденим хлађењем опремљених двотактних ГТ-750 са запремином од 750ццм, 1977. године. Каwасаки, који је током 1970-их година имао значајан успех са својим двотактним троцилиндричним моделима од 250цц, 350цц, 400цц, 500цц и 750цц, прекинуо је производњу двотактних мотора за путничке мотоцикле 1980. године. Yамаха се супротставила овом тренду и наставила да усавршава и продаје двотактне моторе за улицу током 1980-их. Ови мотоцикли су били усмерени на перформансе, са воденим хлађењем опремљени двоцилиндрични мотори, дизајнирани да постигну изванредне перформансе користећи предност мање тежине двотактних мотора. Модел РЗ-250 из 1980. године био је претеча ове серије. Модел РЗ-350, највеће запремине, био је популаран мотоцикл високих перформанси током 1980-их и наставио се продавати у неким земљама све до почетка 1990-их.

Током 1980-их година, индустрија мотоцикала постепено је прешла са израде неколико основних, али свестраних модела који су добро функционисали у различитим улогама, на понуду много више специјализованих машина намењених изврсности. То је укључивало тркање и вожњу по асфалту, туристичку вожњу, мотокрос трке, ендуро и рекреативну офф-роад, као и крстарење. Yамаха се проширила са релативно малим бројем УЈМ (Универзални јапански мотоцикли) на почетку деценије, на много већи број понуда у неколико јасно дефинисаних тржишта до краја деценије.

XВ750 из 1981. године имао је ваздушно хлађени В2 четворотактни мотор и стилизацију крузирајућег мотоцикла, и био је један од првих јапанских мотоцикала таквог стила. До краја 1980-их година, Yамаха је понудила десетине крзирајућих мотоцикала у различитим запреминама и конфигурацијама мотора.

РЗВ500 је био један од првих "репли-тркача", скоро идентичан Кеннy Робертс такмичарском ГП мотоциклу, који је имао течно хлађени двотактни мотор запремине 500цц у конфигурацији В4, као и рам са периметром и потпуно обликовану заштиту.

Популарнији и практичнији високоперформансни модел за вожњу по улици је представљен 1985. године, ФЗ750. Био је иновативни модел са четворотактним редним четвороцилиндричним мотором запремине 750цц. Био је први мотоцикл који је имао петовалну главу цилиндра, што је постало познато као карактеристика Yамаха мотоцикала. Такође је имао нагиб цилиндричног блока према напред под углом од 45 степени и рам од челичних кутија у периметру. Производња модела ФЗ је трајала до 1991. године.

Још један мотоцикл усмерен на перформансе био је Yамаха РX-З, представљен 1985. године као двотактни накед спортски мотоцикл, повезан са моделима Yамаха РX-135 и Yамаха РД-135, узимајући њихову шасију и платформу. Оригинално опремљен петостепеним мењачем и предњим диск кочницом са задњим бубњем, био је популаран у Малезији и Сингапуру. Након неколико година на тржишту, мотор је унапређен уградњом шестостепеног мењача, као и новије инструмент табле и прекидача на управљачу, заједно са диском предње кочнице са попречним отворима, док су задње кочнице остале са бубњевима. Дизајн се није мењао све до промена 2004. године, када су задња светла позајмљена од модела Yамаха Y125З, као и нова предња светла. Такође је био опремљен катализатором, што је смањило снагу мотора на 19 коњских снага. Међутим, максимални обртни момент је остао непромењен, али је побољшан ниски обртни момент у поређењу са ранијим моделима. Неки власници старијих РX-З мотоцикала могу имати проблеме при покретању јер мотор може да се угаси када неискусни возач покушава да крене у првој брзини. Међутим, тај проблем је решен у новом моделу. У Малезији, овај мотоцикл је био повезан са уличним тркачима и појавио се у многим малезијским филмовима. Године 2011, након 26 година, производња је прекинута.

1990-е: Мотоцикли високих перформанси и оснивање новог бренда

1998. године Yамаха је пласирала на тржиште четвороцилиндрични путнички мотоцикл са запремином од 1000цц, назван YЗФ 'Р1'. Овај модел је представио нови дизајн мењача који је скратио укупну дужину мотора/кућишта мењача, што је омогућило компактнију јединицу. Ово је, омогућило да се мотор постави даље напред у раму, с циљем побољшања управљивости у раму са кратком осовинском удаљеношћу.

1995. године Yамаха је објавила оснивање бренда Стар Моторцyцлес, новог имена бренда за своју серију крузирајућих мотоцикала на америчком тржишту. На другим тржиштима, Стар мотоцикли се и даље продају под Yамаха брендом. Ово је био покушај да се створи бренд идентитета који је ближе усклађен с сегментом крузирања, једним од највећих и најпрофитабилнијих на америчком тржишту.

2000-е: Проширење и консолидација

Године 2007, Yамаха је основала своју операцију у Филипинима и дистрибуира Yамаха мотоцикле под корпоративним именом Yамаха Мотор Пхилиппинес, Инц. То је једна од више од 20 подстаница широм света које послују на свим континентима. Yамаха је у октобру 2017. године купила произвођача малих мотора Субару Индустриал Поwер Продуцтс од компаније Субару. Субару-ови мотори су покретали косилице, генераторе и пумпе за воду, а од тада су преименовани у Yамаха бренд.

Истакнути детаљи мотоциклистичких трка

У мотоциклистичким тркама, Yамаха је освојила 39 светских првенстава, укључујући седам у МотоГП-у и 10 у претходној категорији 500цц двотактних мотоцикала, као и два у Светском Супербике-у. Такође, Yамаха је забележила 210 победа на Трци Исле оф Ман ТТ и води листу победа на Сидецар ТТ-у са 40 победа. Међу прошлим возачима Yамаха-е су Јарно Сааринен, Гиацомо Агостини, Боб Ханнах, Хеикки Миккола, Бруце Анстеy, Кеннy Робертс, Еддие Лаwсон, Wаyне Раинеy, Јеремy МцГратх, Стефан Мерриман, Даве Молyнеуx, Иан Хутцхинсон, Пхил Реад, Цхад Реед, Бен Спиес, Јорге Лорензо и девет пута светски првак Валентино Росси. Yамаха YЗ450Ф је освојила првенство АМА Суперцросс два пута заредом, 2008. године са Цхадом Реедом и 2009. године са Јамесом Стеwартом. Yамаха је била прва која је произвела мотоцросс мотоцикл са моносхоцк задњим амортизером (1975. за моделе 250 и 400, 1976. за модел 125) и једна од првих која је имала мотоцросс мотоцикл са воденим хлађењем(1977. на фабричким моделима, 1981. на серијским моделима). Yамаха YЗ400Ф, први мотоцросс четворотактни такмичарски мотоцикл, освојио је 1998. године америчко национално првенство са фабричким возачем Доугом Хенрyем.

Од 1962. године, Yамаха је производила тркачке Гранд Приx мотоцикле за друмску трку које су могли купити сви лиценцирани тркачи. Године 1970, приватни тимови који нису били фабрички тимови доминирали су у Светском првенству у класи 250цц са Британцем Роднеyјем Гоулдом који је освојио титулу на Yамахи ТД2.

Yамаха такође спонзорише неколико професионалних возача АТВ-а у разним дисциплинама тркања, као што су трке цросс и мотокрос. Yамаха је постигла успех у цросс тркама са моделом YФЗ450, који је вожен од стране Билла Балланцеа, освојивши 9 узастопних титула од 2000. године. Други познати возач Yамаха АТВ-а, Траци Цеццо, освојила је 7 титула са моделом YФЗ450, прву 2000. године. У АТВ мотокросу, Yамаха је имала успеха са Дустином Нелсоном и Патом Броwном, обојица возе модел YФЗ450. Најбоља сезона Пата Броwна била је 3. место 2007. године, док је Нелсон освојио две титуле првака у Yамаха/ИТП Qуадцросс-у, једну 2006. године, а другу 2008. године.

Године 2021, Yамаха је освојила неколико такмичења, као што су Британско Супербике првенство са Тарраном Мацкензиејем, МотоАмерица са Јакеом Гагнеом, МФЈ Супербике са Катсуyуки Накасугом, WорлдССП са Доминиqуеом Аегертером и још нека друга такмичења.

Тим Yамаха за МотоГП у 2022. години састоји се од Фабиа Qуартарара и Франца Морбиделлија, док се у Светском Супербике-у налазе Топрак Разгатлıоğлу и Андреа Лоцателли. Тим Yамахиног Супербике Светског првенства од 2016. године представља Цресцент Рацинг.

Формула један 

Yамаха је производила моторе за Формулу 1 од 1989. до 1997. године (са прекидом у 1990. години). Првобитно су били намењени тиму Закспеед, затим су се користили у Брабхам БТ60Y моделу 1991. године, Јордан 192 моделу 1992. године, у тиму Тyррелл од 1993. до 1996. године, и у тиму Арроwс А18 1997. године. Мотори Yамаха никада нису освојили трку (Дамон Хилл је готово успео на трци за Велику награду Мађарске 1997. године). Возачи попут Дамона Хилла, Укyо Катаyаме, Марка Блундела и Мике Салоа остварили су неке прихватљиве резултате, при чему је Блунделл постигао изненађујуће треће место на трци за Велику награду Шпаније 1994. године, а Хилл друго место на поменутој трци за Велику награду Мађарске 1997. године. Део успеха се сматра резултатом сарадње између Yамахе и организације за моторе Јохн Јудд, која је имала за циљ стварање бољих и поузданијих мотора. Међутим, постављена су питања да ли су Yамаха мотори коришћени од 1993. до 1997. године заправо Јудд мотори са Yамахиним брендингом.

1994. година се сматра најуспешнијом годином за Yамаху у смислу освојених бодова. Осим постоља које је Блунделл остварио у Шпанији, Yамахин мотор у Тyррелловом болиду је остварио четири пета места и једно шесто место током сезоне. Међутим, због непоузданости мотора током година, сматрало се да су обично несигурни и да нису посебно снажни. Yамахин мотор никада није остварио најбржи круг или поле поситион, упркос присуству на стази скоро деценију.

Након завршетка сезоне Формуле 1 1997. године, Yамаха је одлучила повући се из спорта. Могући разлог за то био је неслагање са тимом Арроwс у вези са идентификацијом мотора за 1998. годину. Yамаха је желела да њени инжењери раде на мотору, док је Арроwс желео да њихови инжењери раде на мотору, али да се и даље брендира као Yамаха мотор.

Производи

Yамаха Мотор је високо диверсификована компанија која производи производе за велики број индустрија и сегмента потрошачког тржишта:

• Мотоцикли: спортски мотоцикли, Стар Цруисер, теренски мотоцикли, путни тркачи и мотокрос тркачи. Погледајте такође: Листа Yамаха мотоцикала.

• Сви теренских возила.

Погледајте такође: Категорија: Yамаха АТВ-ови.

• Снежне санке.

• Коморетна возила, укључујући скутере.

• Бродови: моторне чамце, једрилице (нпр. Yамаха 26, једрилица произведена 1970-их), радне чамце и цустом чамце.

• Марински мотори: ванбродски мотори, електрични марински мотори, мариниски дизел мотори и водени погони

• Лични водени мотоцикли - погледајте WавеРуннер.

• Електрични бицикли.

• Аутомобилски мотори.

• Индустријски беспилотни хеликоптери.

• Голф кола.

• Електрични производи: генератори, вишенаменски мотори, водене пумпе и уређаји за чистачи снега.

• Базени, водени тобогани и опрема за базене.

• Интелигентне машине, укључујући компактне индустријске роботе.

• Електричне инвалидске колица и јединице за електрични погон инвалидских колица.

• Yамаха делови и додаци, одећа, кациге за бицикле и моторно уље

• Индустријски роботи и машине за површинско монтирање

Аутомобилски мотори

Yамаха је произвела моторе за возила других произвођача, почевши од развоја и производње мотора за Тоyота 2000ГТ (1967). Глава мотора из Тоyота 4А-ГЕ мотора развијена је од стране Yамахиног инжењерског тима и произведена у Тоyотиној фабрици Схимаyама заједно са моторима 4А и 2А.

Године 1984. извршни директори Yамаха Мотор Цорпоратион потписали су уговор с Форд Мотор Цомпанy за развој, производњу и испоруку компактних 60° 3,0-литарских ДОХЦ В6 мотора за попречну уградњу у Форд Таурус СХО модел за период од 1989. до 1995. Од 1993. до 1995. године, СХО мотор је произвођен у верзијама од 3,0 и 3,2 литра. Yамаха је у сарадњи с Фордом дизајнирала 3,4-литарски ДОХЦ В8 мотор за модел СХО 1996–99. Форд и Yамаха су такође развили 4-цилиндричне моторе под називом Зетец-СЕ који су се користили у неколико Фордових возила као што је мали спортски аутомобил Форд Пума.

Од 2005. до 2010. Yамаха је производила 4,4-литарски В8 мотор за Волво. Б8444С мотори су се користили у моделима XЦ90 и С80, а такође су прилагођени на 5,0-литарску конфигурацију за Волвоову укљученост у В8 Суперцарс с моделом С60. Британски произвођач спортских аутомобила Нобле такође користи би-турбо верзију Волво В8 мотора у свом моделу М600.

Сви спортски цилиндрични блокови на Тоyота/Леxус моторима су дизајнирани и/или изграђени од стране Yамаха-е. Неки примери су мотор 1ЛР-ГУЕ који се налази у моделима Леxус ЛФА 2010–2012, мотор 2УР-ГСЕ који се налази у Леxус ИСФ, мотор 3С-ГТЕ који се налази у Тоyота МР2 и Тоyота Целица ГТ4/Алл-Трац, мотор 2ЗЗ-ГЕ који се налази у моделима Тоyота Целица ГТ-С 1999–2006 и Лотус Елисе Сериес 2, и Тоyота 4ГР-ФСЕ мотор који се налази у моделу Леxус ИС250.

Yамаха такође прилагођава моторе за произвођаче као што је Тоyота, па су Yамахини логотипи присутни на Тоyота С моторима.

Yамаха је такође покушала да произведе суперспортски аутомобил током деведесетих, под именом Yамаха ОX99-11. Циљ је био да аутомобил користи Yамаха Формулу 1 мотор као погонски агрегат и да има технологију Формуле 1. Иако њихови мотори нису победили на ниједној Великој награди, до 1991. године тим је произвео нови мотор, ОX99, и контактирао немачку компанију да дизајнира почетну верзију аутомобила. Yамаха није била задовољна резултатом јер је био превише сличан спортским аутомобилима тог времена, па је контактирала ИАД да настави рад на пројекту. Почетком 1992. године, нешто мање од 12 месеци након почетка рада на пројекту, ИАД је представио почетну верзију аутомобила. Дизајн аутомобила је урадио Такуyа Yура и првобитно је био конципиран као једносед; међутим, Yамаха је затражила двоседно возило, а предложен је тандемски распоред седења који је био у складу с Yамахиним експертизом у мотоциклима. То је резултирало радикалним и помало изузетним дизајном инспирисаним аутомобилима из групе C тог времена, са карактеристикама попут закључавања кокпита. Такође је делио исти шасију као и Формула 1 аутомобил, како би потрошачком тржишту пружио искуство чисте Формуле 1. На крају, неслагања с ИАД-ом око буџета навели су Yамаху да пренесе пројект на своју компанију Yпсилон Тецхнологy, којој је дато шест месеци да заврши пројект, иначе ће бити обустављен. Додатно отежано економском кризом у Јапану, Yамаха је веровала да неће бити потражње за аутомобилом, па је пројект био отказан 1994. године након многих кашњења, са само 3 прототипа у постојању.

Концепт аутомобили

Почевши од 2013. године, Yамаха је представила серију концептуалних аутомобила развијених у сарадњи с Гордон Мурраy Десигн користећи иСтреам дизајнерски процес компаније. Први концепт, назван МОТИВ, представљен је на 43. Токијском салону аутомобила 2013. године. МОТИВ је био компактни градски аутомобил дизајниран да може примити бензинске моторе, електромоторе, хибридне системе и продуживаче аутономије.

Други концепт, Спортс Риде Цонцепт, представљен је на 44. Токијском салону аутомобила 2015. године. Концепт је био лагани двоседни спортски аутомобил који је црпео инспирацију из мотоцикала компаније.

Трећи концепт, Цросс Хуб Цонцепт, представљен је на 45. Токијском салону аутомобила 2017. године. Цросс Хуб је био купе-утилитy возило с дијамантским распоредом седења које му је омогућавало да превезе два мотоцикла у товарном простору, задржавајући компактне димензије за градске услове коришћења.

Yамаха је потврдила на 46. Токијском салону аутомобила 2019. године да аутомобили више нису у плановима компаније.

Спољашњи линкови

• https://global.yamaha-motor.com/
• https://curlie.org/Recreation/Motorcycles/Makes_and_Models/Yamaha