Корисник:Данијела Трајковић/песак

Епоксидне смоле (енгл. епоxy ресинс; еп- + оксид) су хемијски инертни полимери с најмање две епоксидне групе који се повезивањем ланчаних молекула могу превести у високомолекулске полимерне материјале (епоксидни полимери).

Добивање

Производе се поликондензацијом дихидроксифенилпропана (бифенол А) и епиклорхидрина у два степена.

Уз вишак епиклорхидрина прво настају вискозне течности или пластика, које затим умрежавањем отврдњују у дуромер и попримају употребна својства.

Као умрежавала служе амини, феноли, алкохоли и масне киселине.

Ако се реакција проводи у стехиометријском размеру реактаната, настају линеарни полимери са особинама пластомера (феноксидне смоле), који се такође могу умрежавати.

Умрежене епоксидне смоле велике су топлинске и хемијске постојаности, отпорне према води и органским отапалима и велике адхезивности за већину материјала.

Употреба

Због својих својстава, претежито служе као љепила и средства за заштиту површине. Највећа им је примена у антикорозивној заштити и превлачењу метала у аутомобилској и електроиндустрији, у прехрамбеној индустрији за унутрашњу заштиту лимене амбалаже, у хемијској индустрији за заштиту резервоара, цевовода, и уређаја изложених морској води.

Ламинати од епоксидних смола и влакнастих материјала служе као конструкцијски материјали у ваздухопловству и као подлога за електричне штампарске машине.

Извор

• Технички лексикон, Лексикографски завод Мирослав Крлежа; главни уредник: Звонимир Јакобовић. Тискање довршено 21. просинца 2007.г., Националне и свеучилишне књижнице у Загребу под бројем 653717. ISBN 978-953-268-004-1, str. 204.