Корисник:Етноантрополог/песак
Весна Ђ. Марјановић
Биографски подаци
Рођена 18. 07. 1954. године у Земуну. Етнолог/антрополог, музејски саветник, ванредни професор и професор струковних студија. Основне и магистарске студије завршила је на Филозофском факултету у Београду, на катедри за етнологију и антропологију. Тема магистарског рада је Традиционалне дечје игре у Војводини од половине 19. века до данас. Докторирала је 2006. г. са темом Маскирање у ритуалима становништва Србије на Филозофском факулету Универзитета у Београду. Од 2008. г. бавила се педагошким радом. У звању професор струковних студија ВШССОВ у Кикинди, на смеру Струковни васпитач за традиционалне игре од 2008. до 2019.г. предавала је етнологију, антропологију фолклора, историју игре на основним студијама и кореографисани фолклор на специјалистичким студијама на модулу Методика културе покрета и музике. Пензионисана је 1.октобра 2019. године.
У зимском семестру шк. 2009/2010. године у звању доцента предавала је етнологију на Академији уметности у Новом Саду на студијском програму Етномузикологија. Од 2009. до 2017. г. предавала је етнологију и на Новој академији уметности ЕУ у Београду, на одсецима Глума и режија и Визуелна уметност у звању ванредног професора.
Радила је је у Музеју Војводине у Новом Саду од 1979. до 2000. г., у Етнографском музеју у Београду од 2000. до 2015. године. Од 2003. до 2014. била је уредник Гласника етнографског музеја у Београду, уредник посебних издања ЕМ до 2014.г. , од 2012. до данас члан је међународне редакције часописа Етннолошка истраживања, Етнографски музеј у Загребу. Члан је издавачког савета Рада Музеја Војводине, Нови Сад, Уређивачког одбора и Редакције Зборника Музеја у Смедереву. Уредник и редактор етнолошких одредница у Српској енциклопедији, САНУ, Матица српска. Сарадник је у лексиконима националних паркова Тара, Копаоник и Ђердап (изд. Службени Гласник, Бгд 2015).
Као шеф научно стручних пројеката извела је пројекте од националног значаја: Традиционално народно стваралаштво у едукацији и социјализацији деце предшколског и нижег школског уззраста и деце маргиналних група (2018-2019), Од архаичних обредних поворки до савремених карневала у Банату (2017-2018)Крсна слава (2011-2014) ради уписа на националну листу НКН-а, а потом за номинацију предлога Р Србије на репрезентативну нематеријалног наслеђа човечанства код УНЕСКО-а (2014), Традиција, модернизам и постмодернизам у култури становништва Шумадије (2013-2015), Култура становништва у НП Тара (2013-2016), Етнолошка истраживања културе становништва општине Пирот (2003-2006). Учествовала је у два међународна пројекта: Јанковиц Цастле: хисториц сите, генератинг сустаинабле девелопмент оф тхе Равни Котари регион (2011-2014 г.) („Кула Јанковића: споменик културе, покретач одрживог развоја Равних котара“) ЕУ – Пројект: ЕУРОПЕАИД/131266/C/АЦТ/ МУЛТИ, испред Етнографског музеја у Београду са Филозофским факултетом Свеучилишта у Загребу, и у пројекту „Словенски карневали“ у организацији Форума словенских култура из Љубљане, Словенија. Била је сарадник на пројектима Одељења за друштвене науке МС (обичаји становништва Шајкашке, Словаци у Војводини).
Аутор је осам студијских изложби и у коауторству две међународне (Фемеро, Вендеја 2010. и Париз 2014).
Објавила је преко 90 стручних и научних чланака у стручним и научним часописима у земљи и иностранству.
Од 1993. до 2000. г. била је члан међународне еврпске мреже за етнографске и друштвено историјске музеје (НЕТ са седиштем у Бриселу, Белгија). Члан је Одељења и Одбора за друштвене науке Матице српске. Члан је међународних асоцијација ИнАСЕА, СИЕФ и националне УФС. Члан је Програмског савета Вуковог сабора.
Била је на специјализацији у Интернационалном музеју маски и карневала у Беншу, Белгији 1991. г. На стручним усавршавањима била је у Словачкој, Чешкој, Украјини, Немачкој, Румунији. Учесник је на домаћим и међународним стручним и научним конференцијама (Финска, Аустрија, Немачка, Белгија, Шпанија, Бугарска, Румунија, Турска и др.).
Научно поље рада
Бави се проучавањем традиционалне народне културе, њеним трансформацијама и применама традиције у савременом друштву Србије и Балкана. Ужа специјалност су обичаји и народна религија становништва Балкана. Учествовала је у бројним теренским индивидуалним проучавањима културе становништва у насељима Војводине и шире Србије, пратећи обичаје у мултикултурној и мултиверској средини. Маску, маскирање и ритуале истраживала је у републикама бивше СФРЈ и суседним државама (у Румунији, Бугарској, Мађарској). Сарађивала је и на пројектима од међународног значаја (Бугарска – Регионални историјски музеј у Пернику – зимске коледарске маскиране поворке – 2001 - 2004. године; Карневали у валонском делу Белгије, 1991, 1995, 1997. ; истраживања Обичаји с маскама, годишњи обичаји у румунском делу Баната, околина Темишвара, Румунија. Бави се и визуелном антропологијом, културом етничких мањина у Србији. Стручни сарадник је на документарним филмовима у продукцији РТС о обичајима: Божић у Каонику, Благословен онај који долази у име Господње, ускршњи обичаји у околини Чачка, Празник у Стапару (Велика Госпојина), Празник у Тршићу, 2010. и др. У ТВ Нови Сад радила је као стручни консултант и дала допринос у реализацији више етнолошких филмова. За филмове Беле покладе у Крушчици (1995) и Света Петка (1998), добила је награде (Прохорски анђео) на међународном фестивалу етнолошког филма, Београд, у категорији за истрживачки допринос етнолога.
Библиографија (избор):
Марјановић, В. (1995) Вашари и светковине у Србији, Бор.;
Марјановић, В. (2005) Традиционалне дечје игре у Војводини, Матица српска, Нови Сад,
Марјановић, В. (2008, 2015) Маске, маскирање и ритуали у Србији, Чигоја штампа, ЕМ, Београд;
Марјановић, В. (2012) Представе о вампиру, у В.Марјановић, Д. Стојиљковић, Живи покојник, Службени гласник, Београд.
Марјановић, В. (2015) Предговор, у Српске славе и празници, (2015)Београд: Вулкан издаваштво;
Марјановић, В. (2011) На крају и на почетку карневал, Етнографски музеј, Београд;
Марјановић, В. (2013) И Бог и преци, православље и народна религија, Етнографски музеј, Београд,
Марјановић, В. (2010) Обичаји везани за рођење детета у насељима општине Пирот, ГЕМ, Београд
Марјановић В., Игра као концепт инверзне реалности у обредима Србије, зборник, Традиц. Ест. Култура, Ниш 2011.74,
Марјановић, В. (2018) Аматерско стваралаштво у Војводини на примеру народне културе у светлу колективног изражавања, у Статус и преспективе аматеризма у културу Војводине, Зборник радова, Нови Сад:Завод за културу Војводине;
Марјановић, В. (2019) Традиционално народно стваралаштво и деца предшколског узраста,Зборник, Традиционално народно ставаралаштво у едукацији и социјализацији деце предшколског и нижег школског узраста и деце маргиналних група, Кикинда: ВШССОВ у Кикинди.