Корисник:Гагиди20/песак

Тровање хемијским једињењима

У организам човека поред патогених микроорганизама и њихових токсина могу доспети и хемијска једињења која у веома малим количинама могу изазвати тровање. Хемијска једињена могу доспети у храну на различите начине за време технолошког процеса производње и прераде намирница. Најчешће доспевају као додаци који побољшавају боју, мирис, изглед и укус производа или спречавају кварења хране. Ове материје називају се адитиви и изазивају тровање само ако се унесу у већим количинама од оних које су дозвољене. Тровање је у све већој мери последица загађености воде, земљишта и ваздуха, као и непрописног складиштења и чувања хране.

Хемијске супстанце најчешћи изазивачи тровања су :

• Цинк
• Олово
• Арсен
• Бакар
• Антимон
• Кадмијум
• Жива
• Пестициди

Тровање цинком

Цинк

Тровање цинком је доста ретко и обично је последица чувања и припремања хране у посуђу од цинка. У посудама од цинка могу се држати само вода и суве намирнице. Цинк лако прелази у животне намирнице богате киселинама као што су воће и поврће. У посудама од цинка нарочито је опасно држати млеко, кисео купус, туршију и глјиве. Симптоми трованаја цинком су слаба грозница, јаке главоболје, повраћање, болови у коленима, болови у трбуху, сладуњав укусу у устима и др.

Трованје бакром

Намирнице богате бакром

До тровања бакром најчешће долази када се храна држи или припрема у недовољно калаисаним судовима од бакра. Конзумирање воћа које је прскано растворима који садрже бакарне соли је један од начина тровања бакром. Плави камен је бакарна со која се највише користи за прскање воћа. У малим количинама бакар неповолјно делује на укус и мирис хране, нарочито млека. Особе које су се отрвоале бакром осећају метални укус у устима, имају болове у стомаку , повраћају садржај који је најчешће зеленкасте боје и имају крваве столице а код тежих случајева може доћи и до губитка свести и парализе дисања.

Тровања оловом

Олово

Постоји више узрока који изазивају тровање оловом. Најчешће до тровања долази када се храна припрема у посуђу од землје са глазуром која садржи олово и у посуђу калаисаним калајем који садржи веће количине олова него што је дозволјено, као и конзумирањем топле воде која протиче кроз оловне цеви. Ова тровања често се веома тешко распознају. Акутна тровања, за разлику од хроничних, веома су ретка. Негативни ефекти на здравље укључују ометање синтезе,хемоглобина, оштећење бубрега, повишен крвни притисак, побачај, поремећај нервног система, смањену плодност и сметње у учењу и проблеме у понашању код деце. Олово може проћи кроз плаценту и може да оштети нервни систем и мозак фетуса у развоју. Код хроничног тровања оловом ствара се сиво-црни руб на деснима и плавкасто-лјубичасте мрлје на слузокожи уста. Могу се јавити изненада болови и грчеви у трбуху, уз повећани крвни притисак, као и нервни поремећаји дрхтање прстију, несаница, грчеви и узнемиреност.

Тровање кадмијумом

Хронична изложеност кадмијуму представља велику опасност по људско здравље док акутно тровање кадмијумом може бити смртоносно. Главни извори кадмијума у ​исхрани су житарице, воће и поврће. Секундарни извори су месо, риба, ракови, шкољке и главоношци. Дуготрајно излагање може довести до оштећења бубрега, јер кадмијум акумулира у бубрезима.Други штетни ефекти по здравље укључују дијареју, болове у стомаку, мучнину, дефекте костију, оштећења имуног система, могућу неплодност, могуће оштећење ДНК и канцерогене ефекте.

Тровање живом

Тровање рибе метилживом

Отровност живе креће уносом живе или њених соли које су слабо биодоступне или удисањем пара живе које се лако апсорбују. Жива као пара се лако шири ка органима, али се гомила у мозгу и бубрезима. Главни извор живе у исхрани је риба, затим воће и поврће. У рибама и љускарима жива је присутна у облику метил живе, док је у већини осталих прехрамбених група присутна у свом неорганском облику. Метил жива се формира од неорганских жива деловањем микроорганизама у морским и слатководним седиментима. ЖИва је веома токсична и може да изазове поремећај нервног система, оштећење мозга, оштећење ДНК и хромозома, алергијскереакције и негативне репродуктивне ефекте, може изазвати контактни дерматитис.

Тровање арсеном

Главни извор арсена у исхрани људи је риба и други морски плодови.Морска средина има велики утицај на садржај арсена, јер морске рибе садрже око 10 пута више арсена од слатководних риба.Арсен је један од најтоксичнијих елемената и присутан је у храни у органским или неорганским облицима, при чему се неоргански сматрају далеко токсичнијим него органски. Неорганске Ас3+ соли су токсичније од Ас5+ соли. Болести изазване прекомерним уносом неорганског арсена укључују оштећења коже, плућа и срца, гастроинтестиналне болести и могуће канцерогене ефекте. Органски арсен не изазива, али излагање високим дозама може изазвати оштећења нерва и проблеме са желуцем. Акутна изложеност неорганском арсену може изазвати мучнину, повраћање, обилну дијареју, аритмију, пад производње еритроцита и леукоцита, пад запремине крви .

Тровање пестицидима

Кружење пестицида у природи

Пестициди су хемијске материје које се користе у заштити биља, за уништавање инсеката и тровање глодара. Токсиколошки су врло активне, посебно када је реч о органо-фосфорним једињењима и препаратима са живом. Тровања пестицидима врло су честа. Главни узрок њиховог доспевања у храну су непажња и непоштовање упустава за употребу. Последице тровање пестицидима су разне и најчешће се испољавају неколико минута након њивог уноса.

Спољашње везе

http://www.tehnologijahrane.com/enciklopedija/trovanja-hranom

http://www.zdravljeza21vek.com/stetnost-teskih-metala-po-zdravlje