Википедија

Корисник:ЈеленаМан/песак

Кокреација је иницијатива менаџмента, или облик економске стратегије, која окупља различите стране (на пример, компанију и групу купаца), како би заједнички произвели заједнички вредновани резултат.[1] Ко-креација доноси мешавину идеја од директних купаца или гледалаца (који нису директни корисници производа) што заузврат ствара нове идеје за организацију.

Кокреирана вредност настаје у облику персонализираних, јединствених искустава за купца (вредност у употреби) и текућих прихода, учења и побољшаних тржишних перформанси за фирму (лојалност, односи, преношени утисци клијената). Вредност се ствара заједно са клијентима ако и када корисник може да персонализује своје искуство користећи понуду производа/услуга предузећа - у животном веку његовог коришћења - до нивоа који најбоље извршава његов или њен посао(послове) и који омогућава фирми да оствари већу вредност из своје инвестиције производ/услуга у облику нових знања, већих прихода/профитабилности и/или супериорне вредности/лојалности бренда.[2]

Ученици C. К. Прахалад и Венкат Рамасвами популаризовали су овај концепт у свом Харвард Бусинесс Ревиеw чланку из 2000. године, "Кооптирање Компененција Купаца" [3]. Даље су развили своје аргументе у својој књизи, коју су објавили Харвард Бусинесс Сцхоол Пресс, Будућност конкуренције, где су понудили примере као што су Напстер и Нетфликс који показују да клијенти више неће бити задовољни само одлучивањем између да или не за оно што компанија нуди.[4]

У оквиру својих проучавања Прахалад и Рамасвами,[5] дефинисали су кокреацију као „заједничко стварање вредности од стране компаније и клијента; дозвољавајући клијенту да коконструише искуство са услугом како би одговарао њиховом контексту ”(Прахалад и Рамасвами, 2004, стр. 8).

Мартен Питерс и Стефани Џенсен даље су развили постојеће теорије кокреације и увели термин Потпуна кокреација 2013, [6] створили су јасноћу за организације које су се бориле са имплементацијом кокреације у своје свакодневне операције. Потпуна кокреација се односи на "транспарентан процес стварања вредности у текућој, продуктивној сарадњи са и уз подршку свих релевантних страна, при чему крајњи корисници играју централну улогу" (Џенсен и Питерс, 2017, стр. 15). [7] Она се сматра практичним одговором на претежно академско и холистичко разумевање кокреације. Потпуна кокреација активно укључује крајње кориснике и друге релевантне стране у ;итав развојни процес, од идентификације изазова до имплементације и праћења његовог решења. То је пре свега процедура која се може развити у организациони принцип, а потенцијално чак и сувласништво.

Процес кокреације

Процес кокреације суштински укључује два основна корака:

  1. Допринос: Пружање доприноса од стране јавности фирми
  2. Избор: Избор најперспективнијих и најпривлачнијих прилога/доприноса

Врсте кокреације

У зависности од степена контроле коју фирма/јавност има над активностима доприноса и селекције, кокреација се може широко сврстати у 4 категорије:

  1. Прилагођавање: Јавност контролише активност доприноса док фирма врши контролу над активностима селекције
  2. Подношење: Фирма има потпуну контролу над обе активности
  3. Кодизајнирање: Фирма врши контролу над активностима доприноса, док јавност врши контролу над активностима селекције
  4. Сарадња: Јавност има потпуну контролу над обе активности

Прилагођавање

Прилагођавање је модел корисничке кокреације који укључује прибављање доприноса од јавности од стране фирме, свеобухватно и савесно испитивање доприноса, одабир најперспективнијих и најпредузимљивијих доприноса од стране фирме и на крају имплементацију тих доприноса. На пример, Мала Велика Планета, видео игра са платформом пузли компаније Сони, омогућава играчима да креирају сопствене нивое у игри. Створени нивои се затим могу делити са другим играчима или поднети компанији Сони. Захваљујући овој функцији "Креирај и дели", ова игра има ознаку 'Играј, Створи, Подели'. Најбољи доприноси се укључују у завршну утакмицу и они који су допринели бивају награђени.

Подношење

У случају подношења, фирма контролише активност доприноса постављањем ограничења на основни дизајн, величину доприноса итд. и активност одабира контолише одабиром победничких доприноса. Овај облик кокреације са клијентима се користи у оним случајевима када фирма тражи да прошири истраживања у тој области.

Кодизајнирање

Кодизајнирање подразумева постављање ограничења од стране фирме на активност доприноса и одабир победничких доприноса од стране оних који дају доприносе. На пример, Локал Моторс користи кодизајнерски модел кокреирања са клијентима како би развијао своја возила. Локал Моторс су 2010. године развили аутомобил под именом Ралли Фигхтер у рекордних 18 месеци, што је око 5 пута брже него што траје процес конвенционалне производње аутомобила. Охрабривањем заједнице од преко 2000 дизајнера да предају своје дизајне док постављају нека ограничења на основни дизајн, шеме боја итд., Локал Моторс ефикасно користе кодизајнерски модел кокреирања са клијентима. Победнички дизајн(Сангхо Ким) је изабран као победнички дизајн од стране дизајнерске заједнице кроз гласање.

Интересантна ситница о Локал Моторсу је да чак нема ни дизајнерски тим. Све пројектовање врши сама јавност.

Једна од водећих марки за производњу мајица у Америци такође користи кодизајнирање.

Сарађивање

Такође познато као отворени извор, сарађивање подразумева објављивање изворног кода производа и његову доступност широј јавности. Објављени изворни код је тада отворен за модификацију према захтевима корисника. Примери као што су Мозила Фајрфокс, Апачи и Линукс су засновани на сарађивању.

Уметност кокреације

Традиционални поглед на компанију говори: (1) потрошач је ван домена ланца вредности; (2) предузеће контролише где, када и како се додаје вредност у ланцу вредности; (3) вредност се ствара у низу активности које предузеће контролише пре тренутка куповине; (4) постоји јединствена тачка размене у којој је вредност остварена преко купца за предузеће. Гледиште усмерено на потрошача каже: (1) потрошач је саставни део система за стварање вредности; (2) потрошач може да утиче на то где, када и како се ствара вредност; (3) потрошач не мора да поштује границе индустрије у потрази за вредношћу; (4) потрошач може конкурисати компанијама за поврат вредности; (5) постоји више тачака размене у којима потрошач и компанија могу кокреирати вредност. У масовној производњи и маркетинг, на пример, аутомобиле, који су усредсређени на потрошача, добављачи обезбеђују сировине, компоненте, подкомпоненте и системе произвођачима, који стварају вредност склапањем ових улаза у возила. Потрошачи активно одлучују које ће возило купити, али компаније одлучују шта ће им бити на располагању. Аутомобили се продају од стране дилера који делују као посредници за произвођаче аутомобила. За компаније које зависе од овог сценарија, стварање вредности се дефинише искључиво остваривањем профита преко крајњих потрошача. Сатурн корпорација, која ословљава себе као „другачија врста аутомобилске компаније“, одбацила је традиционалне начине рада индустрије. 1985. године, када је компанија Џенерал моторс покренула Сатурн, она није само покренула новог произвођача аутомобила, она је створила „заједницу“. Сатурн ради са својим клијентима у процесима дизајна, производње и продаје, и ангажује власнике Сатурн-а да помогну у континуираном иновирању и побољшавању аутомобила. Потрошачи размишљају о месту аутомобила у свом животу - како то одговара њиховом буџету, њиховој жељи за удобношћу, њиховој потреби за душевним миром, њиховом естетиком. Компаније размишљају о својој конкурентској стратегији и свом пословању - инжењерингу, диференцијацији, логистици, ценама и, изнад свега, приходима и добити. Иако се ови погледи на вредности не слажу, они нису непомирљиви. Сатурн је компанија која покушава да споји ова два начина гледања на вредност. На страницама које следе, представљамо оквир - нову парадигму стварања вредности - да предлажемо како компаније могу боље разумети потрошачев поглед на вредност и продуктивно радити са њима како би заједно створиле задовољавајућу вредност за обе стране.[8]

Четири саставна блока интеракције уреди

Прахалад и Рамасвами[9] су предложили да се, да би се применила кокреација, унапред припреме следећи основни захтеви.

Термини Дефиниције Менаџерске импликације
Дијалог Интеракција са корисницима Двосмерна повезаност уместо стратегије једносмерне продаје
Приступ Дозвољава клијенту да приступи подацима Креирање вредности са клијентом; ван традиционалног ланца вредности
Бенефит од ризика За праћење ризика и јазова између купаца и компаније Подела ризика развоја производа са гостима кроз комуникацију (у каснијем раду Рамасвамија,[10] ово се замењује "рефлексивношћу")
Транспарентност Информације међу пословним субјектима су доступне Информативне баријере треба елиминисати у одређеној мери како би се стекло поверење госта

Из копродукције уреди

У својој анализи литературе о "учешћу потрошача у производњи", Нили Бендапуди и Роберт П. Леоне установили су да први академски рад датира из 1979. године.[11]


Од 1990. године, појављују се нове теме: Џон Чепиел предлаже да учешће корисника може довести до већег задовољства купаца.[12] Скот Кели, Џејмс Донели и Стивен Џ. Скинер се баве продуктивношћу, али предлажу и друге начине за сагледавање учешћа корисника: квалитет, радни учинак и емоционалне реакције.[13]

Иако га Бендапули и Леоне нису анализирали, револуционарни чланак Р. Нормана и Р. Рамиреза сугерише да се успешне компаније не фокусирају на себе или чак на индустрију, већ на систем стварања вредности.[14]

Мичел, Варго и Луш препознају утицај Нормана на њихов рад и признају сличност између концепата копродукције и кокреације: "Његова копродукција са корисницима одражава сличан концепт који се налази у ФП6".[15] Аутори сугеришу да је Норман обогатио С-D логику посебно кроз своју идеју "густине" понуде.

У писму упућеном уреднику Харвард бизнис ривју-а као реакција на чланак Пајна, Пеперса и Роџера ("Желите ли заувек да задржите своје клијенте"), Мајкл Шраге тврди да нису сви клијенти слични у својој способности да донесу неки облик знања компанији.[16]

Викшторм види промену улоге потрошача.[17]

Фуат Фират, Долакија и Венактеш су увели концепт кастомеризације (што представља еволуцију у процесу масовног прилагођавања производа купцу) и тврдили су да то омогућава потрошачу да буде „копроизвођач производа и услуга који се нуде”.[18] Међутим, Бендапуди и Леоне (2003) су у свом раду заснованом на практичном искуству дошли до заклучка да „претпоставка све шире кастомеризације због копроизводње може бити одржива само када потрошач има вештину и знања стварања роба и услуга који су њему/њој од користи”.[19]

Како је Звас написао у свом чланку из 2010, у коме се бави таксономијом/категоризацијом и анализом кокреације,[20] термин „кокреација” су првобитно формулисали као стратегију Др Аџит Кембил и његови коаутори у два чланка 1996. и 1999. У чланку „Поновно утврђивање вредносних пропозиција”(1966), Кембил, Гинзберг и Блох описују како кокреација може да се искористи као стартегија да би се трансформисале вредносне пропозиције радећи са клијентима или одговарајућим ресурсима.[21] У чланку „Кокреација:Нови извор вредности”(1999),Кембил, Фризен и Сундарам развијају концепт кокреације као кључног извора вредности који омогућава Интернет и дају објективну анализу ризика које компаније морају узети у обзир приликом примене ове стратегије.[22]

Почетком века, Пралад и Рамасвами (2000) су, радећи на свом претходном раду, учинили идеју кокреације препознатљивом.[23]

Пралад и Рамасвами су 2004. године наставили да развијају своје идеје објављене четири године раније.[24] У исто време, Варго и Лаш (2004) су објавили концепт маркетиншке оријентације у пружању услуга. Процес стварања вредности описан је у Шестом оквирном програму. Насупрот логици доминације роба и услуга аутори тврде да је:„корсиник је увек копроизвођач”. Идеја из Шестог оквирног програма ће касније бити промењена у „корисник је увек кокреатор”.

Пралад је у једном издању магазина „Јоурнал оф Маркетинг” коментарисао Варгову и Лашову идеју из Шестог оквирног програма и закључио да аутори са овом идејом нису далеко отишли.[25]

У истој књизи, Калаигнанам и Вардараџан(2006) се надовезују на Праладове коментаре и детаљно образлажу утицај информационих технологија на копроизводњу. Како су то аутори образложили „развој у области информационих технологија [...]омогућава корисницима да створе вредност сарађујући са компанијом”. Главни допринос аутора овог чланка јесте концептуални модел који се односи на интензитет учешћа клијента у формирању карактеристика производа, карактеристика тржишта и самих корисника, карактеристика компаније. У свом закључку и смерницама за будућа истраживања, аутори обрађују и три значајне теме. Прво, предлажу да се проуче питања везана за понуду и како интензивнија комуникација, учешће корисника и формирање заједница омогућава корисницима да међусобно сарађују, што доводи до нових креација. Друго, они сматрају „центар иновација” значајним, а посебно то што прелазак са умрежавања компанија и на умрежавање корисника може да доведе до повећања способности у стварању иновација. Треће, питају се да ли питања везана за потражњу можда могу да изазову негативне последице на задовољство потрошача. Трећим питањем су се већ позабавили Бендапули и Леоне:„Корисник који сматра да има знање и стручност и одабере да учествује у копроизводњи биће склонији да себи припише и успех и неуспех него корисник који то нема. Корисник који нема знање и стручност, али је присиљен да учествује у копроизводњи [...] може на њу негативно да утиче”.[19]

Рана примена уреди

Почетком 2000-тих, консултанти и компаније су применили кокреацију као средство за укључивање клијената у дизајнирање производа. Пример представља „Најк” који је омогућио својим клијентима да онлајн дизајнирају своје патике. На МацWорлд конференцији 2007,Сем Лућенте легендарни гуру дизајна и иновација у компанији „Хјулит-Пакард”,описао је своје просветљење схвативши да дизајнери не могу више сами да дизајнирају производе користећи своју виртуозност и магију. Они више нису укључени у стварање производа и услуга, тврдио је он; они су укључени у кокреацију са клијентима.[26]
Средином 2000-их, кокреација је постала покретачки концепт друштвених медија и маркетиншких техника где су компаније као што је „Конверс” убедиле велики број својих верних купаца да направе рекламни видео за одређени производ. Феномен Wеб 2.0 обухватио је бројне облике маркетиншке кокреације, пошто су друштвене и потрошачке заједнице постале „амбасадори”,„они који шире причу”,„паметна гомила” и „учесници” који мењају производ у зависности од искуства. Други примери кокреације могу се наћи у уметности.[27]

Доба дигитализације: Врсте корисничке кокреације уреди

Према недавном истраживању Ерика Рајндфлајша и његовог бившег студента докторских студија Мета О'Херна, постоје четири типа корисничке кокреације представљене у виду матрице два пута два.

 
Врсте кокреације

Оваква подела заснована је на два кључна корака у процесу корисничког кокреирања. На X-оси налази се допринос, корак који води ка генерисању/предлагању идеја. На Y-оси налази се корак одабира идеја међу предложеним. Свака од ових оса разликују висок и низак ниво корисничке контроле над сваким од ових процеса. На оси доприноса, први квадрант је фиксиран што значи да корисници имају врло мало контроле над процесом доприноса и компанија јесте та која утврђује какву врсту доприноса жели. На оси одабира, под процесом селекције вођеним од стране компаније, она је та која великим делом спроводи активности одабира и бира победничке предлоге, док под процесом селекције вођеним од стране потрошача, фирма се претежно ослања на потрошаче да одаберу победничка решења.


Све ово дефинише следеће врсте корисничке кокреације:

  1. Подношење - овај део има најмање доприноса у смислу предлагања нових идеја од стране корисника и поседује висок степен компанијског утицаја који се огледа у управљању процесом одабира ограниченог броја идеја корисника;
  2. Прилагођавање - јединствена врста кокреације у којој корисник дефинише мноштво идеја за компанију, док су критеријуми селекције дефинисани од стране компаније. У овој фази, фирма је та која обично објављује крајњи производ (нпр. видео игра "Мала велика планета" од стране компаније Сонy). Иако су корисници ти који креирају платформе, компанија има крајњу реч по питању одабира оних које ће бити дистрибуиране;
  3. Сарадња - тражење равнотеже између утицаја компаније и утицаја корисника која доводи до прецизирања коначне идеје. Корисник удружује снаге са компанијом у предлагању и одабиру идеја уз задржавање потпуне слободе у том процесу. Нпр, Епач сервер је алат отвореног кода доступан свим корисницима Веб-а;
  4. Кодизајнирање - кориснички приступ одабиру ограниченог броја идеја које су предложили други корисници. Пример за то јесте било који форум на коме корисници морају изложити идеје везане за унапред дефинисану област, нпр. у корист унапређења веб сајта неке организације итд, при чему је крајња идеја одабирана од стране целе заједнице на форуму, на пример лајковањем или дислајковањем као што то чини компанија Тредлес у којој корисник дизајнира мајицу према својој замисли, док компанија кориснике ограничава тиме да дизајнирају само мајице и да крајњу рећ при одабиру дизајна који ће се наћи на мајици има компанија, али корисници задржавају важан глас у усмеравању компаније на одабир идеја које подржава цела заједница;

Корпоративни менаџмент уреди

Средином двадесетог века, иновације у корисничком ангажовању и сарадњи прошириле су се и полако постале светски економски тренд укључујући заједничко креирање производа и услуга. Написане су бестселер књиге у којима су изнете теорије које су умногоме биле под утицајем кокреације и корисничке сарадње. Главни концепти укључивали су: краудосорсинг, термин који је први пут употребио Џеф Хоу у чланку часописа Wиред[28] из јуна 2006. године, затим отворене иновације које је промовисао Хенри Чесбру[29], професор и извршни директор Гервуд центра за корпоративне иновације при универзитету Беркли, као и Викиномикс: Како масовна сарадња све мења[30], дело написано од стране консултаната Дена Тепскота и Ентонија D. Вилијамса, дело за које се сматра је прославило концепт корпорација које користе масовну сарадњу и опен сорс иновације.

О све бржем развоју кокреација, Ремесуеми и његов ко-аутор Френсис Гујарт написали су: "Кроз интеракцију са хиљадама менаџера у свету који су почели експериментисати са кокреацијом, открили су да компаније граде платформе које повезују, не само компаније и њихове кориснике, већ стварају читаву мрежу добављача, партнера и запослених, у циљу непрестаног развоја нових искустава са појединцима."[31]

Успон корисничке кокреације уреди

О'хем и Рајндфлајш (2010)[32] наводе да се успех корисничке кокреације може приписати трима различитим темама:

  • Информациони несклад између корисничке тражње и произвођачког капацитета
  • Корисничко оснаживање
  • Појава и широка примена дигиталних технологија

Процес уреди

Успешна корисничка кокреација захтева два кључна корака.[32]

Допринос идеја: Компанија мора да убеди своје клијенте да предложе своје идеје (тј. да допринесу). Међутим, примити допринос је јако тешко, јер је већина купаца јако заузета и једва да се одазива на компанијин позив. Корисници нису заинтересовани да учествују и доприносе компанији сем ако им се приђе на неки за њих привлачан начин. Као резултат свега тога, већина покушаја кокреације пропадне управо зато јер компанија није добила доста предлога.

Издвајање одрживих идеја: Након пристиглих идеја, компанија мора издвојити оне најисплативије, одрживе и примењиве. Изазов у селекционом процесу представља то што је већина предлога бескорисна, непрактична или тешка за примену. Компаније морају управљати предлозима веома опрезно током процеса селекције, како не би изгубили корисничке предлоге или ризиковали да кориснике удаље од компаније и тиме проузрокују потпуни престанак корисничког ангажовања у будућности.

Предности кокреације уреди

Услед отвореног дијалога, стално се јављају неистражене идеје. Свако ко предложи идеју осећа како је његова идеја саслушана, што повећава морал корисника.

Изазови уреди

Иако је кокреација сјајна активност да се прикупе јединствене и различите идеје клијената, она такође поставља и многе изазове као што су:

  1. Парето принцип-одабир идеја из мноштва оних које су одбачене. Само 20% од свих понуђених идеја има вредност за некун компанију.
  2. Ризик од губитка на имиџу бренда-ако идеје више истичу негативну страну производа и услуга компаније.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Прахалад, C.К.; Рамасwамy, V. (2004) "Цо-Цреатион Еxпериенцес: Тхе Неxт Працтице ин Валуе Цреатион". Јоурнал оф Интерацтиве Маркетинг. Издање 18, Страна 3.
  2. ^ Wим Рампен - Мy Персонал Дефинитион оф Бусинесс wитх Цустомер Валуе Цо-Цреатион и коментари Цхрис-а Лаwер-а.
  3. ^ Прахалад, C.К.; Рамасwамy, V. (Јануар–Фебруар 2000) "Цо-Оптинг Цустомер Цомпетенце". Харвард Бусинесс Ревиеw.
  4. ^ Прахалад, C.К.; Рамасwамy, Венкат (2004) Тхе Футуре оф Цомпетитион. Харвард Бусинесс Сцхоол Пресс. ISBN 978-1-57851-953-8..
  5. ^ Prahalad, C. K (2004). "The Future of Competition: Co-Creating Unique Value With Customers". Harvard business school press.
  6. ^ Pieters, Maarten; Jansen, Stefanie (2013). "Orde in de chaos: voordelen van complete cocreatie". FrankWatching.
  7. ^ Pieters, Maarten; Jansen, Stefanie (2017). The 7 Principles of Complete Co-creation. Amsterdam: BIS Publishers. p. 15. ISBN 978 90 6369 473 9.
  8. ^ Prahalad, C.K.; Ramaswamy, V. (2009) "Co-Creation Connection".
  9. ^ Prahalad, K. C.; Ramaswamy, V (2004). The Future of Competition: Co-creating Unique Value with Customers. Boston: Harvard Business School Press. ISBN. 
  10. ^ Ramaswamy, Venkat; Ozcan, Kerimcan (2014). „The co-creation paradigm”. Stanford University Press. Приступљено 28. 5. 2017. 
  11. ^ Bendapudi, Neeli; Leone, Robert P. (January 2003). "Psychological Implications of Customer Participation in Co-Production" Journal of Marketing. Vol. 67, No. 1.
  12. ^ Czepiel, John A. (1990), "Service Encounters and Service Relationships: Implications for Research". Journal of Business Research. 20 (1), 13-21.
  13. ^ Kelley, Scott W.; Donnelly Jr., James H.; Skinner, Steven J. (1990), "Customer Participation in Service Production and Delivery". Journal of Retailing. 66 (3), 315–35.
  14. ^ Normann, R.; Ramirez, R. (July–August 1993) "From Value Chain to Value Constellation: Designing Interactive Strategy". Harvard Business Review. pp. 65–77.
  15. ^ Michel, S.; Vargo, S. L.; Lusch, R. F. (2008). "Reconfiguration of the Conceptual Landscape: A Tribute to the Service Logic of Richard Normann". Journal of the Academy of Marketing Science. 36:152–155.
  16. ^ Schrage, M. (July–August 1995). "Customer Relations". Harvard Business Review. pp. 154–156.
  17. ^ Wikström, S. (1996). "Value Creation by Company-Consumer Interaction". Journal of Marketing Management. 12, 359–374.
  18. ^ Firat, A. Fuat; Dholakia, Nikhilesh; Venkatesh, Alladi (1995). "Liberatory Postmodernism and the Reenchantment of Consumption". Journal of Consumer Research, 22 (3), 239–67.
  19. ^ а б Bendapudi, Neeli; Leone, Robert P. (January 2003). "Psychological Implications of Customer Participation in Co-Production" Journal of Marketing. Vol. 67, No. 1.
  20. ^ Zwass, V. (Fall 2010). "Co-Creation: Toward a Taxonomy and an Integrated Research Perspective". International Journal of Electronic Commerce. pp. 11–48. http://www.ijec-web.org/v15n1/p011full.pdf
  21. ^ Камбил, А.; Гинсберг, А.; анд Блоцх, M. Ре-инвентинг валуе пропоситионс. Стерн Wоркинг Папер ИС-96–21, Неw Yорк Университy, 1996. http://kambil.com/wp-content/uploads/PDF/Value_paper.pdf
  22. ^ Камбил, А; Фриесен Г.Б; анд Сундарам А. Цо-цреатион: А Неw Соурце оф Валуе. Аццентуре Оутлоок, 2 (1999) ат http://kambil.com/wp-content/uploads/PDF/accenture/cocreation2.pdf
  23. ^ Прахалад, C.К.; Рамасwамy, V. (Јануарy–Фебруарy 2000) "Цо-Оптинг Цустомер Цомпетенце". Харвард Бусинесс Ревиеw.
  24. ^ Прахалад, C.К.; Рамасwамy, V. (2004) "Цо-Цреатион Еxпериенцес: Тхе Неxт Працтице Ин Валуе Цреатион". Јоурнал оф Интерацтиве Маркетинг. Волуме 18; Нумбер 3.
  25. ^ Прахалад, C.К. (Јануарy 2004). "Тхе Цоцреатион оф Валуе ин 'Инвитед Цомментариес' он 'Еволвинг то а Неw Доминант Логиц фор Маркетинг'". Јоурнал оф Маркетинг. Вол. 68. пп. 18–27.
  26. ^ "Нуссбаум он Десигн". БусинессWеек.
  27. ^ Цханеy, D. (2012). Тхе Мусиц Индустрy ин тхе Дигитал Аге: Цонсумер Партиципатион ин Валуе Цреатион. Интернатионал Јоурнал оф Артс Манагемент, 15(1), 42-52.
  28. ^ Хоwе, Јефф (Јуне 2006). "Тхе Рисе оф Цроwдсоурцинг". Wиред . Ретриевед Марцх 17, 2007.
  29. ^ Цхесброугх, Х.W. (2003). Опен Инноватион: Тхе Неw Императиве фор Цреатинг анд Профитинг фром Тецхнологy. Бостон: Харвард Бусинесс Сцхоол Пресс.
  30. ^ Тапсцотт, Дон; Wиллиамс, Антхонy D. (2006, 2008). Wикиномицс: Хоw Масс Цоллаборатион Цхангес Еверyтхинг. Портфолио.
  31. ^ Рамасwамy, Венкат; Гоуилларт, Францис (2010). Тхе Поwер оф Цо-Цреатион: Буилд Ит wитх Тхем То Боост Гроwтх, Продуцтивитy, анд Профитс. Фрее Пресс.
  32. ^ а б О'херн, M., & Риндфлеисцх, А. (2010). Цустомер цо-цреатион. Ревиеw оф маркетинг ресеарцх, 84-116.

Даље читање уреди

  • Ерик Рајндфлајш; Мет О'Херн (2008) ."Корисничка кокреација: Типологија и истраживачка агенда" Радни лист 4 издања на "РесеарцхГате"
  • Ендерсон, П.; Розенквист, C. (2007). "Мобилне иновације у здравству: Корисничко укључивање и вредност кокреације". Међународни журнал о мобилним комуникацијама. Књига 5, Бр. 4.
  • О, С.; ет ал. (2007). "Копродукција и верност корисника у финансијским услугама". Продајни журнал. Књига 83, Издање 3. пп. 359–370.
  • Балентајн, D. (2004). "Дијалог и његова улога у развоју специфичног знања о везама". Бизнис и индустријски маркетинг журнал. Књига 19, Издање 2. п. 114.
  • Бекер, Гери (Септембар 1965). "Теорија о додељивању времена". Економски журнал. Књига LXXV, Издање 299. пп. 493–517.
  • Билграм, V.; Брем, А.; Вуат, К.I. (2008). "Кориснички фокусиране иновације у развоју новог производа – Систематска идентификација водећих корисника напрегнутих интерактивних и колаборативних онлајн алата". Међународни журнал менаџмента иновацијама. Књига 12, Бр. 3. пп. 419–458.
  • Дивон, D. (1990). "Маркетинг као производња: развој концепта". Академски журнал маркетиншких наука. Књига 18, Број 4. пп. 337–343.
  • Едвардсон, Б.; Анквист Б.; Џонстон, Р. (2005). "Кокреација корисничке вредности кроз хиперреалност у предкуповној услузи". Журнал о истраживањима услуга. Књига X, Број X, Месец 2003 1-.
  • Фират, Ф.А.; Венкатеш, А. (Децембар 1995) "Либерални постмодернизам и обнављање потрошње". Журнал о истраживањима потрошача. Књига 22, Број 3. пп. 239–267.
  • Фоднес, Дејл; Питегофт, Бери Е.; Сотер, Елиз Трули (1993), "Од корисника до конкурента: Потрошачка коопција у услузи". Журнал о маркетиншким услугама. 7 (3). пп. 18–25.
  • Форстром, Ф. (Септембар 2003). "Концептуално истраживање о 'кокреацијској вредности' у контексту индустријских Купац-Продавац веза, недовршен рад". 19. Годишња ИМП конференција; Септембар 4–6, 2003; Лугано, Швајцарска (Међународна маркетиншка и потрошачка група)
  • Фулер, Ј.; Мулбахер, Х.; Мацлер, К.; Џавецки, Г. (Зима 2009–10). "Корисничко оснаживање кроз Интернет кокреацију". Менаџмент информационих система журнал. Књига 26, Број 3. пп. 71–102.
  • Фулер, Ј. (Зима 2010). "Оплемењивање виртуалне кокреације из перспективе корисника". Калифорнијски менаџмент преглед. Књига 52, Број 2. пп. 98–122.
  • Гронрус, C.; Равалд, А. (2009) "Маркетинг и логика услуга: олакшавање вредности, креирање вредности и кокреација, и њихова маркетинг примена – Радни лист". Ханкен школа економије.
  • Гамесон, Е. (2004) "Повратак веза (РОР - "Ретурн оф релатионсхипс"): Вредност релационог маркетинга и релациони менаџмент у "Бусинесс-то-Бусинесс" контекстима". Бизнис и индустријски маркетинг журнал. 19, 2. п. 136.
  • Холбрук, M.Б. (Јун 1987). "Шта је корисничко истраживање?". Журнал корисничког истраживања. Књига 14, Број 1. пп. 128–132.
  • Линдзи, К. (Јул 28, 2009). "Моћ сарадње". Компјутер недељно. пп. 14–15.
  • Намбисан, С.;Барон, Р. А. (јул 2009). "Виртуелна корисничка окружења: Тестирање модела добровољног учествовања у активностима кокреације вредности" Дневник менаџмента иновације производа. Издање 26, публикација 4. Стр. 388-406
  • Намбисан, С.; Барон, Р.А. (Јул 2009). "Виртуално корисничко окружење: Тестирање модела добровољног учествовања у активностима кокреирања вредности". Журнал менаџмента иновацијама у производњи. Књига 26, Издање 4. пп. 388–406.
  • Орданини, А.; Пасини, П. (2008). "Услуга копроизводње и вредност кокреације: Случај услужно-оријентисане архитектуре (СОА)". Европски менаџмент журнал. 26, пп. 289–297.
  • Пејн, А.; Холт., С. (2001). "Дијагностицирање корисничке вредности: Интегрисање процеса вредности релационог маркетинга". Британски менаџмент журнал. Књига 12. пп. 159–182.
  • Пејн, А.Ф.; Сторбацка, К.; Фроу, П.; Нокс, С. (2009). "Кокреација брендова: Дијагностицирање и дизајнирање релационог искуства". Журнал бизнис истраживања. 62. пп. 379–389.
  • Потс, Ј.; ет ал. (Оцтобер 2008) "Корисничка кокреација и распоређена креативност" Индустрија и иновације. Књига 15, НБрој 5. пп. 459–474.
  • Прелад, C.К.; Ремасвами, V. (2004) "Искуства кокреације: Нова пракса у креирању вредности". Журнал интерактивног маркетинга. Књига 18, Број 3.
  • Прелад, C.К.; Ремасвами, V. (2009) "Веза кокреације".
  • Ремасвами, V. (2009) "Управљање трансформацијом до кокреирања вредности. Стратегија и лидерство. Књига 37, Број 2. пп. 32–37.
  • Росира, C.; Брито, C. (2009) "Вредност кокреације са добављачима, ФЕП радни листови, н°342".
  • Ша, D.; Раст, Р.; Парасурман, А.; Стелин, Р.; Деј, Г. (Новембар 2006). "Пут до централне позиције корисника". Журнал истраживања услуга. 9, 2.
  • Симонсон, А.; Шмит, Б. (1997). Маркетинг естетика – идентитет и слика. Њујорк: Слободне новине.
  • Спорер, Ј.; Магио, П.П. (2008). "Појава науке о услугама: Ка систематичним иновацијама услуга у циљу унапређења кокреације вредности".
  • Танев, С.; Сепä, M.; Чувањек, А. (2013). "Вредност кокреације". Најбоље од ТИМ прегледа. Књига 3. "Талент Фирст Нетwорк".
  • Тинан, C.; МекКени, С.; Чуон, C. (2009). "Кокреација вредности луксузних брендова". Журнал бизнис истраживања. дои:10.1016/ј.јбусрес.2009.10.012.
  • Вандермерв, С. (Лето 1993). "Скок у циклус корисничких активности – нова улога корисничких услуга у 1990-им". Колумбијски журнал светског бизниса. пп. 46–65.
  • Вајганд, Х. (2009). "Сукоб вредности – Моделирање и анализа кокреације вредности – Радни лист".
  • Вајннд, Ј.; Ренгасвеми, А. (2000). "Кастомизација: Нова револуција у масовној кастомизацији – Институт маркетиншких наука радни лист Бр. 00-108". Кембриџ, Масачусетс: Институт маркетиншких наука
  • вонг, V. (2010). "Кокреација: није још једна фокус група". "Бусинесс wеек". Април 28, 2010.
  • Занг, З.; Ронгкју, C. (2008). "Испитивање механизма кокреације вредности са корисницима". Међународни журнал економије производње. 116. пп. 242–250.
  • Звас, V. (Јесен 2010). "Кокреација: Ка таксономији и перспективи интегрисаног истраживања". Међународни журнал електронске продаје. пп. 11–48. http://www.ijec-web.org/v15n1/p011full.pdf

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:JelenaMan/песак&oldid=22813731”