Блоодборне
Јохннy30б/песак
Девелопер(и)ФромСофтwаре
Издавач(и)Сонy Цомпутер Ентертаинмент
ПлатформеПлаyСтатион 4
Излазак24 март 2015
Жанр(ови)Акциона игра улога
МодификацијеЗа једног или више играча
Режисер(и)Хидетака Миyазаки
Продуцент(и)
  • Масааки Yамагиwа
  • Теруyуки Ториyама
Дизајнер(и)Казухиро Хаматани
Програмер(и)Јун Ито
Композитор(и)

Блоодборне је видео игра жанра - акциона игра улоге коју је произвео ФромСофтwаре и објавио Сонy Цомпутер Ентертаинмент за ПлаyСтатион 4. Званично најављена на Сонy-јевој Елецтрониц Ентертаинмент Еxпо 2014 конференцији, игра је пуштена у продају широм света марта 2015.године. Блоодборне прати карактера играча, Ловца, кроз готски, викторијанског доба, инспирисан град Јарнам(Yхарнам), чији су становници под утицајем абнормалне крвне болсти, где откривају интригантне мистерије града док убијају многе застрашујуће звери, покушавајући да униште извор куге и избегну ноћну мору.

Игра је играна из перспективе трећег лица, играчи контролишу прилагодљивог протагонисту и играње се фокусира на борбу базирану на оружје и истраживање. Играчи се боре против различитих непријатеља, укључујући шефове(босс), користећи предмете као што су мачеви и ватрена оружја и путују кроз причу, истражујући различите локације у игри где врше интеракцију са карактерима без играча(нон-плаyер цхарацтер/НПЦ), скупљајући кључне предмете везане за причу и откривајући многе мистерије света. Блоодборне је започео развој 2012.године под радним називом Пројекат Звер(Пројецт Беаст). Имајући многе сличности са низом Соулс игара од стране исте компаније, Блоодборне је делимично инспирисан књижевним делима аутора Х. Ф. Лавкрафта и Брема Стокера и ахритектонским дизајном одређених локација у стварном свету на местима као што су Румунија и Чешка. Одлука директора игре Хидетаке Мијазакија да створи нову интелектуалну својину(интеллецтуал пропертy/ИП), а не још једну Соулс игру, донета је, јер је Мијазаки хтео да направи нешто "другачије". Истовремено, Сонy је желео да нови ИП буде искључиво за ПлаyСтатион 4.

Блоодборне је био веома очекиван и критички признат убрзо након изласка, са похвалама усмереним на гејмплеј, аудио дизајн, атмосферска окружења, међусобно повезан дизајн света и причу, као и висок ниво тешкоће. Међутим, неке критике биле су усмерене на техничке перформансе игре при објављивању, које су се после ажурирале. Експанзија игре, под називом Стари Ловци(Тхе Олд Хунтерс) је објављена у новембру 2015.године. До краја 2015.године игра је продата у преко 2 милиона примерака широм света. Игра је такође имала неколико других производа, попут игре на табли и серију стрипова од Титан Цомицс-а.

Гејмплеј уреди

 
Гејмплеј слика Блоодборне-овог алфа стања, приказује играча који се бори са једним од шефова игре, Клерик звер. Слично као Соулс игре, Блоодборне ставља значајан нагласак на битке са шефовима.

Блоодборне је акциона игра улоге играна из перспективе трећег лица и садржи сличне елементе као оне из Соулс серијала игара, нарочито Демон'с Соулс и Дарк Соулс.[1] Играч пролази кроз различите локације унутар разорног готског света Јарнама, борећи се против различитих непријатеља, укљуцујуци шефова[2], сакупљајући различите врсте корисних предмета који имају много употреба, врше интеракицју са чудним НПЦ-јевима,[3] отварајући пречице и настављајући кроз главну причу.

На почетку игре, играч прави свог карактера, Ловца. Играч одређује основне детаље Ловца; пол, фризура, име, боја коже, облик тела, глас и боја очију. Играч такође бира почетну класу, познату као "Порекло(Оригин)", која пружа основну биографију за Ловца и поставља почетне атрибуте играча. Порекло дозвољава играчевом Ловцу да има посебан стил игре, који заједно са физичким изгледом даје Ловцу јединствену личност. На пример, једно порекло може описати Ловца као кукавицу и слабића, што би указало на то да играч више воли да избегава конфликт, док друго Порекло може описати Ловца као безобзирну машину  за убијање, што би указало на то да Ловац преферира да учествује у борбама.[4][5] Још један начин на који играч дефинише свог Ловца је бирањем братства коме припада. Ова верска друштва, позната под именом "Савез(Цовенантс)", имају своја мишљења о свету Јарнама.[6][7]

Играч се може вратити у сигурну зону познату под именом "Ловачки сан(Хунтер'с Дреам)", помоћу фењера широм Јарнама. На тај начин се излече повреде, али такође оживе сва чудовишта у свету игре. Фењери служе као чекпоинтови игре; играч ће се вратити на последњи активирани фењер када умре. Удаљен од Јарнама, Ловачки сан пружа неке од основних карактеристика играчу. Играчи могу купити корисне предмете, као што су одећа од Гласника користећи крвави ехо или увид/схватање, левелујући свог карактера помоћу лутке или између осталог надограђују своја оружја у радионици. За разлику од Јарнама и свих других локација у игри, Ловачки сан се сматра потпуно безбедним, јер је то једина локација у игри која нема непријатеље. Међутим, последње две битке са шефовима се одвијају у Ловачком сну.[8][9][10]

Свет Јарнама је велика мапа пуна међусобно повезаних области. Неке области Јарнама нису повезане са главним локацијама и захтевају од играча да се телепортују тамо преко надгробних споменика у Ловачком сну. Играчу је обично представљено више могућности приликом напретка кроз локације; обично постоји главни пут који играч користи за напредак кроз причу. Током путовања главним путем, играч ће се сусрести са стазама које доводе до потпуно различитих локација које су опционе. Сваки пут, евентуално, врати играча назад у централно подручје у којем је започео. То омогућава играчу пречице, корисне након што играч умре или имају потребу да се врате.[11][12]

Борба уреди

Борба је брза и захтева офанзиван приступ како би играч могао да се бори против густих хорди непријатеља. Играчев карактер је агилан и у стању је да избегне нападе тако што кружи око непријатеља док је камера закључана. Нови стил ризика и награда играња наглашен је кроз Блоодборне-ов Рели систем (Систем размене удараца), који омогућава играчу да у кратком интервалу времена опорави делове изгубљеног здравља ударањем непријатеља.[13] Директор Хидетака Мијазаки је објаснио да ово представља вољу играча да настави након успешног напада над непријатељем.[14] Такође је присутна и Нова игра плус модификација; након што играч заврши игру, нова игра ће одмах започети. Нова игра плус је опциона, играч задржава своју опрему, а игра је тежа од предходног играња.[15][16]

Играч може руковати само са два примарна и два секундарна оружја у исто време. Већина оружја, која се зову Трик оружја, могу се трансформисати у алтернативно стање; свако стање подржава различит приступ борби. На пример, Ловачка секира у почетном стању се користи једном руком и може се користити за брзо уклањање непријатеља у уским подручјима, али када се трансформише у његово секундарно стање, постаје продужено дворучно оружје које је више погодно за уклањање гомиле. Са већином трик оружја, једно стање је обично спорије, веће оружје које наноси већу штету по ударцу, док је друго стање мање, брже, и наноси мању штету по ударцу.[17][18] Главно секундарно оружје играча је ватрено оружје, углавном пиштољ, који може да се користи у традиционалном смислу, и као начин да се ошамути непријатељ. Када се непријатељ ошамути, играч може извести Висцерални напад, који узрокују велику количину оштећења у једном ударцу и могу се такође извести након што играч удари непријатеља у леђа са појачаним нападом. Остала секундарна оружја укључују бакље, топове и дрвени штит, док друга главна оружја укључују чекић, мач, дворучну пушку која служи као оружје и за близину и за даљину, и бич. Играч такође може да користи и предмете као офанзивна оружја, као што су молотовљеви коктели, ножеви за бацање и шљунак.[17][19]

Слично као и у предходним играма Соулс серијала, убијање непријатеља даје играчу ¨Крвави ехо¨, који такође служе као поени искуства играча и валута игре. Уколико играч умре, њихови крвави ехои ће бити изгубљени на месту њихове смрти. Ако успеју да се врате на место смрти, могу их повратити. Међутим, уколико играч умре пре него што се врати на место смрти, неће моћи да поврати своје крваве ехое и они ће бити изгубљени заувек. Понекад, крвави ехои играча могу бити код непријатеља, обично индентификовани по сјајним плавим очима; победивши овог непријатеља ће вратити изгубљене крваве ехое. Ако непријатељ не држи крваве ехое, они ће бити на земљи близу локације смрти играча.[20][21] Увид/схватање је секундарни облик валуте; могу се потрошити за куповину предмета и зависно од нивоа увида/схватања, свет ће се променити на различите начине. Када играч достигне одређен ниво увида/схватања, неки НПЦ-јеви или непријатељи више не могу бити присутни, небо и месец могу да промене боју, играч може почети да чује различите звукове (као што је беба која плаче и мистериозно шаптање), или начин напада непријатеља се може променити.[22] Свет се такође мења док играч пролази кроз главну причу. Увид/схватање се може добити путем проналаска и поражавања шефова, коришћењем предмета који дају увид/схватање, помажући другом играчу помоћу кооперације да победи шефа, и успешно поражавајући другог играча у конкурентном мултиплејеру.[23][24]

Када су непријатељи поражени, испуштају корисне предмете за играче, као што су бочице крви, које се користе као лековити напици или меци од живе, који се користе као главна муниција за ватрена оружја. Играч може такође да жртвује здравље како би створио метке од крви за своје ватрено оружје. Меци од крви наносе већу стету него стандардни меци од живе, и рели систем и даље важи за изгубљено здравље. Играч може пронаћи корисне предмете скривене у окружењу, а могу их испустити и непријатељи. Предмети скривени у окружењу обично захтевају од играча да иде на другачији пут од пута на коме је тренутно. Друге предмете које играч може пронаћи укључују различите облике хладне крви(Цолдблоод), који дају играчу крваве ехое када се конзумирају, Противотрове, који се користе за лечење тровања и Ловачке значке, предмети који омогућавају играчу да купи више предмета у Ловачком сну.[25][26] Оружје играча такође може бити надограђено или модификовано опремањем одређених предмета.[27]

Мултиплејер уреди

Мултиплејер мод је такође присутан у Блоодборне-у, мада функционише другачије од Соулс игара. Активирањем непотрошивог предмета по цени једног увида/схватања, играчи могу позвати друге играче у свој свет да помогну у биткама против шефова или велике групе непријатеља, и кооперацијом наставе кроз области игре. Ово оставља играче отвореним за инвазије, у којима други играч може да нападне свет игре жртве и покуша да их убије, осим ако играч пронађе и порази одређеног непријатеља пре него што се појави непријатељски играч. Позиви других играча су ограничени близином; играчи могу бити позвани само на одређеној раздаљини једни од других како би се спречило да играчи који нису у истој области буду позвани. Играчи могу позвати само друге играче који су око истог нивоа да би спречили да игра буде превише тешка или превише лака за једног од играча. У зависности у ком се савезу налазе играч и позвани играч, они ће имати прилику да буду у сукобу један према другом. Играчи могу позвати НПЦ-а да им помогне и уз помоћ од других играча. Карактери без играча служе као компјутерски контролисан пријатељ играча, који помажу у борби против непријатеља. Играчи могу позвати само поједине карактере без играча које су упознали током свог путовања.[28][29][30] Још један начин на који играчи могу да међусобно комуницирају је помоћу белешки. Играч може оставити савете, рећи читаоцу куда ићи, преварити читаоца намерним пружањем нетачних информација, или оставити бесмислену поруку другима. Играчи могу оценити поруку као "Фино" или "Прљаво", што ће будућим читаоцима указати да ли је белешка корисна или непоуздана.[31][32]

Тамнице путира уреди

Тамнице путира су насумично генерисане тамнице које се разликују у дубини и тежини и могу се реформисати вршењем ритуала са путиром у Ловачком сну. Тамнице путира су опционе и пружају додатни садржај играчу. Играње је слично као код главне приче, у којој садрже различите области и непријатеље које играч мора да превазиђе како би довршио тамницу. Свака тамница путира садржи више шефова које играч мора поразити да би напредовао кроз нивое тамнице. Посебне врсте сандука које нису пронађене у главној причи, скривене су широм тамнице, пружајући играчу материјале да генеришу јос тамница. Једна од главних разлика између главне приче и тамница путира је дизајн света. У главној причи света Јарнама, дизајн је отворен, пространији и представља мешавину затворених и отворених окружења. Тамнице путира су само у затвореном простору, тесни и садрже многе особине типичне тамнице. Разгранати путеви у главној игри су и даље присутни у тамницама путира. Још једна важна разлика су циљеви. У главној причи, играчи путују кроз многе различите локације са различитим циљевима. У тамницама путира, основни циљ играча је проналажење врата, а затим проналажење полуге за отварање врата. Након што је шеф поражен, играч улази у следећу област, која ће бити потпуно другачија и испуњава исти циљ. Циклус се понавља најмање три пута пре него што се читава тамница путира очисти. Тамнице путира, као и главна прича, могу се играти сами или у сарадњи са другим играчима.[33][34][35][36]

Синопсис уреди

Предиспозиција уреди

Блоодборне се одвија у Јарнаму, опустошеном готском граду који је познат по својим медицинским напретком користећи крв као примарни алат.[37] Током година, многи путници путују у град тражећи лек да би излечили своје муке. Играчев карактер у Јарнаму тражи нешто познато као бледа крв(Палеблоод) из непознатих разлога.[37] По доласку у град, откривено је да је Јарнам заражен са ендемичном болешћу која је већину својих грађана претворила у зверска створења. Играч мора ићи по улицама Јарнама током ноћи лова и превладати насилно поремећене становнике и ужасна чудовишта како би зауставио извор куге и избегао ноћну мору.[38][39][40]

Прича уреди

Првих неколико тренутака игре се виде у првом лицу кроз очи Ловца; који види да га оперише старац. Човек објашњава да врши трансфузицију крви и каже Ловцу да су "Дошли на право место" у потрази за бледом крвљу.[37] Он упозорава Ловца да ће ићи на чудно путовање које ће изгледати као лош сан. Ловац се затим онесвести након што га окружи неколико чудних створења. Након што играч направи свог Ловца, игра пређе у стандардни поглед из трећег лица, и Ловац се пробуди на оперативном столу у малој клиници. По изласку из собе, Ловац открива да је у Јарнаму, граду пуном опасних чудовишта и мистерија, и започне њихово путовање.

Убрзо по доласку у Јарнам, играч улази у спектралну област под називом Ловачки сан, који делује као светилиште и радионица.[8] Играч се сусреће са два ентитета: Гехрман, старији човек везан за инвалидска колица који даје савете Ловцима као што је играч; и Лутку која је величине човека, која помаже играчу да се левелује и емотивно се веже за Ловца у току игре. Гехрман информише играча да, како би добили крв коју траже и побегли из сна, морају ловити разна чудовишта која се налазе у Јарнаму и да зауставе извор куге. Како се Ловац пробија дубље у град, почињу да откривају његове мрачне тајне, као и порекло куге која га уништава. Многи становници Јарнама су почели да обожавају древна, елдричка космичка бића позната под називом "Велики"(Греат Онес), након што су научници са Биргенвертх Универзитета открили нешто што се назива "Медијум" у рушевинама древне, високо напредне цивилизације преко којег је сазидан Јарнам. "Велики" су створили лековиту крв по којој је Јарнам познат, која је такође и извор куге.

Током путовања кроз Централни Јарнам, Ловцу је речено од НПЦ-а да оде у катедралу. НПЦ каже Ловцу да тражи Лекарску цркву, јер су они били задужени за службу крви и могу помоћи Ловцу да нађе бледу крв.[41] Након убиства Викара Амелије, која се претворила у звер, Ловац долази у контакт са предметом који му шаље визију, да потражи Биргенвертх Универзитет. Долазећи тамо, Ловац убија Рому,која је род космичким створењима и најближа "Велики"-м. Након њене смрти, Ловац добија приступ вишем степену перцепције, и види краљицу Јарнама, древно биће из мртве цивилизације која је наводно родила Мерго, извор ноћне море. Својом новом перцепцијом, Ловац може отићи у претходно сакривено невидљиво село Јахар'Гул, где се налазе раније невидљиви "Велики" који су били истраживани и обожавани од стране радикалних научника Менсиса који су покушавали да направе новог носиоца за "Великог". Након што су га победили, играч приступа спектралној области названој Менсисова ноћна мора, у којој се играч сусреће са Мергом, који је извор ноћне море, и Мерговим чуваром, познатом као Мергова Дојиља. Тек након убиства Мергове Дојиље, и допуштањем Мерго да умре у продужетку, започиње завршна фаза игре. Када се Ловац врати у Ловачки сан, Гехрман нуди играчу да га ослободи од сна и врати их у прави свет током јутра.[42]

У овом тренутку могућа су три различита завршетка у зависности од поступка играча. Одлучујући да прихвати Гехрманову понуду, добија се завршетак Јарнамов излазак сунца. Гехрман користи косу да убије играча, који се онда пробуди у Јарнаму док излази сунце. У ловачком сну, Лутка се опрошта од Ловца. Одлучујући да одбије Гехрманову понуду, добија се један од два завршетка; други крај, Поштовање жеље, је подразумевани крај за овај случај. Да би сачувао Ловца да не буде заробљен у сну, Гехрман почиње битку са играчем. Након што је Гехрман поражен, мистериозно биће названо "Присуство месеца" стиже и прихвата играча, обавезујући их на сан. Неко време касније, Лутка је виђена како гура играча, који сада седи у Гехрмановим инвалидским колицима, назад у радионицу у Ловачком сну. Лутка напомиње да ће почети нови Лов, што значи да је играч узео Гехрманово место у вођењу других ловаца. Током читаве игре, играч може пронаћи предмете који представљају једну трећину пупчане врпце која се формира када се "Велики" покушава препородити, често користећи људско биће као сурогат. Ако играч искористи три дела пупчане врпце пре него што крене да се бори против Гехрмана, завршетак под називом Почетак детињства је одкључан. Након што је Гехрман поражен, присуство Месеца тежи да везује играча за сан, али му играч пружи отпор и бори се против присуства у последњој битци. Након победе над присуством Месеца, играч се претвори у дете "Великог", а Лутка га узима да га одгаји.

Стари Ловци уреди

Након откривања предмета под називом "Око крвљу пијаног ловца", играч сазнаје за Ловачку ноћну мору, где су први ловци заробљени, пијани крвљу. Током путовања кроз Јарнам, играч наилази на леш чудног Ловца. Када играч претражи леш, њих повуче Мања Амигдала у Ловачку ноћну мору, у којој живе и звери и Ловци који су давно излудели. Играч може упознати Ловца Сајмона, који му говори како ноћна мора служи као затвор за ловце који су подлегли сопственом лудилу и злу, и да ноћна мора скрива опасну тајну. Он тада може помоћи играчу током путовања Ловца. Играч прво стиже у цркву ноћне море, где наилази и убија Лудвига Проклетника, првог од ловаца цркве и оснивача радионице лекарске цркве, који је такође одговоран за стварање Лова, замишљајући га као начин да се подигне морал грађана Јарнама пре него што се Лов одузео ван контроле. Играч може тада да изабере или да каже умирујућем Лудвигу шта је десило са црквом и Јарнамом, или да лаже и да га пусти да умре срећан. Играч такође може убити оснивача Лекарске цркве, Лоренца првог Викара, након проналаска његове људске лобање у опционом сусрету.

Играч наставља даље ка Истраживачкој дворани, где сазнаје од Сајмона да, како би пронашли тајну ноћне море, играч мора да стигне до Астралног торња са сатом и убије Даму Марију, још једног оригиналног ловца и једног од Гехрманових ученика. Након борбе против "Животних неуспеха" у истраживачкој дворани, играч достиже торањ са сатом. Након победе над Маријом, играч открива тајну коју је штитила: рушевине рибарског села које је увучено у ноћну мору, а његови становници претворени у гротескна чудовишта. Током истраживања села, играч може наићи на смртно рањеног Сајмона, који затим играчу даје кључ и његово оружје, и замоли играча да оконча ноћну мору. Играч затим открива да је засеок порекло ноћне море која је резултат проклетства постављена на ученике Биргенвертха и њихове подређене ловце, који су мучили и масакрирали становнике засеока у потрази за неким.

Током играчевог путовања кроз засеок, они открију испран леш великог створења, познатог као "Велики" Кос, кога засеок обожава. Новорођени "Велики", "сироче Коса", изненада излази из трупа леша и напада играча из страха. Након пораза, фантом створења се повлачи на страну испраног леша своје мртве мајке, и након смрти, окончава се ловачка ноћна мора.[43]

Развој уреди

Развој Блоодборне-а започео је кад је завршен развој на "Припреми се да умреш" издању Дарк Соулс-а, који је објављен у августу 2012. Сонy цомпутер ентертаинмент је приступио ФромСофтwаре-у ради сарадње развоја новог наслова, а директор Хидетака Мијазаки је питао о могућности развијања игре за осму генерацију конзола. Концепт Блоодборне-а се развио одатле. Није била веза са предходним насловима ФромСофтwаре-а, иако је Мијазаки признао да "носи ДНК Демон'с Соулс-а и његов специфичан дизајн нивоа".[44] Развој је био паралелан са Дарк Соулс-ом II.[45]

Викторијански готски стил игре делимично је инспирисан романом Дракула[46] и архитектуром локација у Румунији и Чешкој.[47] Мијазаки је такође уживао у низу надреалних хорор прича Ктулу митова од Х. Ф. Лавкрафта и применио сличне теме у игри.[48] Мијазаки је желео да створи игрицу која је постављена у доба као ти романи, али је желео да све буде што детаљније, и сматрао је да је таква игра могућа само на осмој генерацији хардвера. Ова потреба за висококвалитетним хардвером и чињеница да је ПлаyСтатион 4 први пут представљен компанији, био је разлог због ког је игрица била ексклузивна за ПС4, а не за предходну генерацију.[49] Брзина фрејмова програмера за игру је била 30 фрејмова по секунди, због њихових дизајнерских избора направљених за игру.[46]

Детаљи приче су обилнији него у Соулс играма, иако је тим створио већу мистерију у срцу приче како би компензовао то.[50] Метод кроз који се прича приказује и развија за играча, такође се обавља у сличном стилу као у другим игрицама са Мијазакијем као директором, конкретно игрицама из Соулс серијала, с тим што се прича открива кроз описе предмета, интеракцијом са различитим НПЦ-јевима, визуелним приповедањем приче, и из тих информација играч мора изводити закључке и своје тумачење приче.[47] Тим није желео да ниво тешкоће буде већи од својих предходних игара јер су мислили да ће учинити игру "прилично немогућом да је игра било ко". Да би се ово изједначило, тим је створио агресивнији борбени систем који се фокусирао и на акцију и на стратегију. Такође су желели да измене казне за смрт које се користе у Соулс играма јер нису желели да се игра класификује као за тврдокорне играче.[46] Једна од тежих одлука с којима су се суочавали је увођење ватреног оружја. Ватрена оружја би била укључена зато што би се добро уклапала у стил игре и зато што би стога била мање прецизна него модерни модели.[50]

Песме Блоодборне-а је компоновала мешавина јапанских и западних композитора. Звучна трака садржи преко 80 минута оригиналне музика Тсукасе Саитоха, Јуке Китамуре, Нобујоши Сузукија, Рајана Амона, Крис Веласкоа и Мајкла Вандмахера и представља наступ од 65 делова оркестра и хора од 32 члана.[51][52][53][54] Развој снимања песама је трајао око две и по године.[51]

Слике и гејмплеј траилери игре су исцурели на Интернет неколико недеља пре званичног открића, под називом Пројекат Звер.[55] Многи су веровали у то време да се цурење може повезати са Демон'с Соулс-ом.[56] Међутим, Мијазаки је касније изјавио да се Блоодборне никада није подразумевао као Демон'с Соулс II, због Сонy Цомпутер Ентертаинмент-а који је желео нову интелектуалну својину за ПлаyСтатион 4.[57]

Дистрибуција уреди

Блоодборне је најављен на Сонy Цомпутер Ентертаинмент-овој Елецтрониц Ентертаинмент Еxпо 2014 медијској конференцији 9. јуна 2014. године. Приказан је траилер. У јануару 2015. Блоодборне је постала најочекиванија игра за читаоце Гаме Информер-а за 2015 годину.[58][59] Игра је оригинално била планирана за излазак 6. фебруара 2015. године, али је одложена до марта 2015. године. Блоодборне је објављен 24. марта 2015. године у Северној Америци, 25. марта 2015. године у Европи, Аустралији и Новом Зеланду, 26. марта 2015. године у Јапану и 27. марта 2015. године у Великој Британији и Ирској.[60][61]

Са игром је објављено и ограничено колекционарско издање. Укључује СтеелБоок футролу, уметничку књигу са тврдим корицама и дигиталну копију песама игре.[62] Звучна трака је објављена одвојено 21. априла 2015. године.[52][53] "Ноћна мора" издање игре ексклузивно за Европу је садржала физичке предмете као што су перо и мастило, као и сви предмети који се налазе у колекционарском издању. Азијско издање укључује отварач писама обликован по оружју у игри, Киркхаммер. ПлаyСтатион 4 пакет је доступан и у азијским регионима.[63] Песму која је промовисала Блоодборне снимила је група Хит Хоусе са Руби Фридмен-ом за траилер и ТВ спот игре[64] под називом "Уловити те" (Хунт yоу доwн), коју су написали Скот Милер и Вилијам Хант, а снимио Вин Дејвис[65] у Лос Анђелесу и у Wорд оф Моутх студиу у Њу Орлеансу.[66][67][68][69]

Сонy Денмарк се удружила са данском организацијом ГивБлод како би подстакла донације крви кроз програм у којем донатори који су донирали 23. марта 2015. године добили прилику да добију Блоодборне као поклон.[70][71] ЦоолМиниОрНот је објавио званично лиценцирану карташку игру, засновану на видео игриној тамници путира и објављену у новембру 2016. године.[72][73]

Преузет садржај уреди

Експанзија, под називом Стари Ловци, је објављена 24. новембра 2015. године. Одвија се у свету у којем су ловци из прошлости заробљени и нуде се нова оружја, одеће и предмети.[74][75]

Пријем уреди

Блоодборне је добио универзално признање од критичара, према рецензијском агрегатору (ревиеw аггрегатор) Метацритиц-у.[76] Даниел Так из Гаме Информер-а похвалио је узнемирујућу атмосферу игре и естетски визуелни садржај, за који је рекао да је "доживео ужас". Такође је похвалио изазовни гејмплеј, који је упоредио са Соулс серијалом, као и интимно реализовану причу, високу вредност поновног играња, промишљену, награђујућу брзу борбу, ретко приповедање приче и задовољавајуће прилагођавање оружја. Био је импресиониран и добро направљеним биткама са шефовима, јединственим дизајном непријатеља и песмама. Такође је похвалио и мултиплејер за продужење дуговечности игре, и игру која омогућава играчима да уче и адаптирају се кроз читаву игру. Он је резимирао преглед тако што је рекао: "Док овај нови ИП није далеко од успостављене Соулс франшизе, то је магичан, чудесан рад који дивно усади терор и тријумф у оне који су довољно храбри да се пробијају у њега".[77]

Едге је написао да је то "заслепљујуће мрачно дело, ужасног хорора који цементира Мијазакија као једног од најбољих свих времена."[78] Елецтрониц Гаминг Монтхлy је написао: "Иако је изграђен на истом језгру као и Соулс игре, Блоодборне означава највећи одлазак из статуса кво до сада. Бројне промене, многе у служби бржег и агресивнијег играња, можда нису за свакога, али ако прихватите ту смену, можда ћете имати новог фаворита од ФромСофтwаре-а."[79] Кевин ВанОрд из ГамеСпот-а похвалио је Лавкрафт хорор тему приче, енергичне битке са шефовима, прецизну борбу која чини сусрете са непријатељима забавном, као и јединствену уметност и различита окружења. Такође је похвалио и звучни дизајн непријатеља, тешкоћу коју је упоредио са Дарк Соулс-ом II и оружје приказаним у игри које дозвољава трансформације током битке. Што се тиче преживљавачког хорор дела игре, он је изјавио да је игра успешна у томе да узнемири играча. Међусобно повезани дизајн света игре такође је похваљен пошто чини да открића буду награђена.[80] Бен Грифин који пише за ГамесРадар, је похвалио детаљно окружење игре, готски визуелни стил, богате борбе, свеже изазове, насумичне тамнице путира за продужење игре и награђивани систем за надоградњу карактера. Такође је похвалио игру за пружање осећаја напредовања и мотивацију играчима да заврше игру, као и наратив за "преплитање са географијом Јарнама". Међутим, он је критиковао класични систем игре који није дивергентан, као и специјализацију, јер тврди да "недостатак магије, чуда, пироманције, стреличарства, тешких, средњих и лаких опција онемогућава експериментисање." Такође је критиковао игру да увек присиљава играче да надограђују и складиште оружје само у одређеним деловима игре.[81]

Крис Картер, који пише за Деструцтоид, назвао је игру "најстабилнијом Соулс игром до сада", похвалио је истакнутост игре на борилачким тренуцима и сировим вештинама, као и занимљивим карактерима, споредним мисијама и интеракцијама. Он је критиковао мање инспиративну поставку игре и дизајн окружења, ограничен конкурентни мултиплејер, ниску вредност понављања игре, као и повремено блокиране области у игри, за коју је изјавио да се "осећају уже и напорније да се поново одиграју" него предходне игре ФромСофтwаре-а. Он је резимирао рецензију тако што је рекао: "Блоодборне је занимљива мешавина свега што је ФромСофтwаре научио кроз своју дугогодишњу развојну каријеру. Фромсофтwаре су и даље једни од ретких програмера који вас терају да радите за ваше задовољство, а Блоодборне је проклето задовољавајући."[82] ИГН-ов Брандин Тирел је написао да је Блоодборне "невероватно, задивљујуће и исцрпљујуће ходочашће кроз сјајан свет који намеће осећај приближавања дна спуштања у лудило. Иако дуго учитавање и повремено сецкање имају утицај на игру, заправо је интензивно изазовна и награђујућа игра. Даје осећај невероватне моћи у откривању мистерија игре и у побеђивању, упркос њеној потражњи за твојим месом."[83]

Гаме Револутион-ов Ник Тан је био негативнији од већине, критикујући рестриктивне опреме и непоуздано ватрено оружје. Такође је нагласио да је игрица имала проблеме са камером. Он је резимирао рецензију тако што је рекао: "Иако није префињен и у слободнијој форми, као неки од његових претходника, наставља дугогодишњу Соулс традицију која даје кредибилитет за изазовне игре и наизглед заснован задатак побеђивати немилосрдна, малформисана чудовишта је оправдано похвално због такве могућности."[84] Полyгон-ов Мајкл МекВертор сматрао је да је прича "интригантна", рекавши да су пушке различите за разлику од других игара које је играо, јер Висцерални напади дају играчу "један од најбољих осећаја у било којој игри", похвалио је тежину игре за пружање задовољавајућих сусрета, и сматрао да криптичне мистерије раде добар посао охрабрујући играче да напредују кроз игру. Такође је похвалио околине игре, непријатеље и оружја, јер је мислио да су добро дизајнирани и понудили су играчу слободу и разноврсност. Главне критике МекВертора биле су у вези времена да се учита игра и техничким проблемима. Утврдио је да је игрица знатно погоршана кад се играла са другим играчем, рекавши да брзина фрејмова "прима ударац". Такође је сматрао неке механике и предмете збуњујућим и није волео то што је било много узастопних екрана за учитавање игре.[85] Неw Yорк Даилy Неwс је изјавио да је то "савршен брак, мешајући механике које изгледају лако научити уз играње и изазов који захтева мајсторство и генијалност".[86] Тхе Гуардиан јој је такође дао пун рејтинг од пет звездица, наводећи да "елеганција, прецизност, хумор и изазов чине Блоодборне неодољивим."[87] Тхе Телеграпх је написао да је то "дигитално издање пута око света на страним континентима, где се иза сваког угла пружају равноправна узбуђења и узнемирености".[88]

Једна од више критикованих тачака игре била су дуга времена учитавања, које је ФромСофтwаре признао као проблем.[89] Два "печа" која су решавала разне проблеме, укључујући смањивање времена учитавања, објављена су неколико недеља након што је игра изашла.[90][91]

Продаја уреди

Игра је продала 152.567 физичких малопродајних копија у првој седмици издавања у Јапану,[92] и рангирано на првом месту у Јапанским програмима за продају софтвера за ту одређену недељу.[93] Блоодборне је дебитовао на другом месту у британском малопродајном графикону, иза Баттлефиелд Хардлине-а за 22.500 јединица.[94] У Северној Америци, Блоодборне је други најпродаванији софтвер у марту, упркос томе што је објављен крајем месеца.[95] До априла 2015. године, игра је продала више од милион примерака,[96] а до септембра 2015. године, игра је продата у више од два милиона примерака.[97] Убрзо након објављивања, Сонy је изјавио да је продаја игре превазишла њихова очекивања.[98]

Похвале уреди

Блоодборне је награђен као игра године за 2015. годину од многих сајтова за оцењивање видео игрица, укључујући ГамеТраилерс,[99] Еурогамер,[100] Деструцтоид[101] и Едге,[102] заједно са наградом "ПлаyСтатион 4 игра године" од стране ИГН-а.[103] Блоодборне је номинован за осам награда за златни џојстик, укључујући игру године, ПлаyСтатион игра године, најбољу оригиналну игру, најбољу игру за више играча, најбољу причу, најбољи визуелни дизајн, најбољи аудио и најбољи тренутак играња. 2017 године,[104] Гаме Информер је рангирао Блоодборне на 11. месту њихових топ 100 РПГ-јева свих времена.

Списак награда и номинација
Награда Категорија Резултат
Голден Јоyстицк Аwардс 2015[105] Најбоља оригинална игра Освојио
Најбоља прича Номинован
Најбољи визуелни дизајн Номинован
Најбољи аудио Номинован
Најбоља игра за више играча Номинован
Најбољи тренутак играња Номинован
Игра године Номинован
ПлаyСтатион игра године Освојио
Тхе Гаме Аwардс 2015[106] Игра године Номинован
Најбоља игра улога Номинован
Најбоље уметничко усмерење Номинован
Гаме Девелоперс Цхоице Аwардс 2016[107] Игра године Номинован
Најбољи дизајн Номинован
Најбоља визуелна уметност Номинован
12тх Бритисх Ацадемy Гамес Аwардс[108] Дизајн игре Освојио
НАВГТР Аwардс[109] Игра, Оригинална акција Освојио
Оригинални драмски резултат, Нови ИП Освојио
Уређивање звука Номинован
Уметничко усмерење, Фантазија Номинован
Дизајн игре, Нови ИП Номинован
Инжењеринг игре Номинован
Игра године Номинован

Референце уреди

  1. ^ Рамсаy, Рандолпх (10. 06. 2014). „Е3 2014: Тхе Симиларитиес анд Дифференцес Бетwеен Блоодборне анд Дарк Соулс”. ГамеСпот (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  2. ^ „Блоодборне босс гуиде”. https://www.facebook.com/gamesradarplus/ (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  3. ^ „Bloodborne guide: NPC sidequests - VG247”. VG247 (на језику: енглески). 23. 03. 2015. Приступљено 20. 05. 2018. 
  4. ^ „Bloodborne: best starting class and how to create your character - VG247”. VG247 (на језику: енглески). 07. 03. 2018. Приступљено 20. 05. 2018. 
  5. ^ Sliva, Marty (04. 02. 2015). „Bloodborne: Exploring its Vast Character Creator - IGN First”. IGN (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  6. ^ „Bloodborne guide: finding and joining a covenant - VG247”. VG247 (на језику: енглески). 23. 03. 2015. Приступљено 20. 05. 2018. 
  7. ^ „Welcome to Bloodborne: Here's what I wish I'd known from the start”. Polygon. Приступљено 20. 05. 2018. 
  8. ^ а б „https://docs.playstation.com/reader/#/documents/bloodborne-ps4?chapter=6&page=1”. docs.playstation.com. Приступљено 20. 05. 2018.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  9. ^ „Bloodborne guide: get to know the Hunter's Dream hub - VG247”. VG247 (на језику: енглески). 13. 03. 2015. Приступљено 20. 05. 2018. 
  10. ^ „Bloodborne Guide - Hunter's Dream Walkthrough - VideoGamer.com”. VideoGamer.com (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  11. ^ „Here’s a Full Map of Bloodborne’s World | Hardcore Gamer”. www.hardcoregamer.com (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  12. ^ „This is the full map of Bloodborne - VG247”. VG247 (на језику: енглески). 29. 04. 2015. Приступљено 20. 05. 2018. 
  13. ^ „Bloodborne guide: combat basics and advanced tricks - VG247”. VG247 (на језику: енглески). 13. 03. 2015. Приступљено 20. 05. 2018. 
  14. ^ „Bloodborne gets new health regen system”. Digital Spy (на језику: енглески). 13. 08. 2014. Приступљено 20. 05. 2018. 
  15. ^ Crossley, Rob (13. 03. 2015). „Bloodborne 'New Game Plus' Mode Proving Too Difficult for its Creators”. GameSpot (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  16. ^ „Bloodborne New Game+ Tips - Get the Burial Blade, Make an Arcane Build”. Prima Games (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  17. ^ а б „The Best Weapons in Bloodborne - First Playthrough”. Prima Games (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  18. ^ „Weapons | Bloodborne | PS4 Games | PlayStation”. PlayStation (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  19. ^ „Bloodborne guide: list in progress of all weapons - VG247”. VG247 (на језику: енглески). 13. 03. 2015. Приступљено 20. 05. 2018. 
  20. ^ Concepcion, Miguel (23. 03. 2015). „15 Tips for Bloodborne Beginners”. GameSpot (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  21. ^ „Bloodborne FAQ: Everything You Need to Know - Burial Blade, Blood Echoes”. Prima Games (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  22. ^ „Bloodborne: this is what happens when you have 40 Insight - VG247”. VG247 (на језику: енглески). 27. 03. 2015. Приступљено 20. 05. 2018. 
  23. ^ „Bloodborne guide: how to get Insight - VG247”. VG247 (на језику: енглески). 16. 03. 2015. Приступљено 20. 05. 2018. 
  24. ^ „9 expert level tips and tricks for Bloodborne”. https://www.facebook.com/gamesradarplus/ (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  25. ^ „Bloodborne: beginners hints, tips and secrets - VG247”. VG247 (на језику: енглески). 06. 03. 2018. Приступљено 20. 05. 2018. 
  26. ^ „Bloodborne guide: controls and gameplay explanation - VG247”. VG247 (на језику: енглески). 13. 03. 2015. Приступљено 20. 05. 2018. 
  27. ^ „Bloodborne guide: how to upgrade and customise your weapons - VG247”. VG247 (на језику: енглески). 21. 03. 2015. Приступљено 20. 05. 2018. 
  28. ^ „Bloodborne guide: how multiplayer works - VG247”. VG247 (на језику: енглески). 10. 03. 2015. Приступљено 20. 05. 2018. 
  29. ^ „How Bloodborne's multiplayer works”. Polygon. Приступљено 20. 05. 2018. 
  30. ^ Klepek, Patrick. „A Helpful Guide To Bloodborne's Confusing Multiplayer Options”. Kotaku (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  31. ^ „Bloodborne guide: how Messengers and Notes work - VG247”. VG247 (на језику: енглески). 17. 03. 2015. Приступљено 20. 05. 2018. 
  32. ^ Hamilton, Kirk. „Tips For Playing Bloodborne (Updated!)”. Kotaku (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  33. ^ „Bloodborne guide: what are Chalice Dungeons? - VG247”. VG247 (на језику: енглески). 13. 03. 2015. Приступљено 20. 05. 2018. 
  34. ^ VanOrd, Kevin (13. 03. 2015). „Taming the Beasts Lurking in Bloodborne's Chalice Dungeons”. GameSpot (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  35. ^ „Bloodborne director expands on the game's Chalice Dungeon, character customization”. Polygon. Приступљено 20. 05. 2018. 
  36. ^ Bloodborne - Chalice Dungeons Explained - IGN Video (на језику: енглески), Приступљено 20. 05. 2018 
  37. ^ а б в FromSoftware (24. 3. 2015). Bloodborne. PlayStation 4. SCE Japan Studio. „Blood Minister: Oh, yes... Paleblood... Well, you've come to the right place. Yharnam is the home of blood ministration. You need only unravel its mystery. [...] First, you will need a contract. 
  38. ^ „https://docs.playstation.com/reader/#/documents/bloodborne-ps4?chapter=1&page=1”. docs.playstation.com. Приступљено 20. 05. 2018.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  39. ^ „World | Bloodborne | PS4 Games | PlayStation”. PlayStation (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  40. ^ „Bloodborne is From Software's darkest game yet”. Eurogamer.net (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  41. ^ FromSoftware (24. 3. 2015). Bloodborne. PlayStation 4. SCE Japan Studio. Level/area: Central Yharnam. „Gilbert: "Paleblood", you say? Hmm... Never heard of it. But if it's blood you're interested in, you should try the Healing Church. The Church controls all knowledge of blood ministration, and all varieties of blood. [...] Normally, they wouldn't let you near the place, but...the hunt is on tonight. This might be your chance... 
  42. ^ FromSoftware (24. 3. 2015). Bloodborne. PlayStation 4. SCE Japan Studio. Level/area: Hunter's Dream. „Gehrman: You will die, forget the dream, and awake under the morning sun. You will be freed...from this terrible hunter's dream... / Decision: Submit Your Life (or) Refuse 
  43. ^ FromSoftware (24. 3. 2015). Bloodborne. PlayStation 4. SCE Japan Studio. Scene: Epilogue The Old Hunters. „Blood Minister: Ah, sweet child of Kos, returned to the ocean. A bottomless curse, a bottomless sea, accepting all that there is and can be. 
  44. ^ Sliva, Marty (05. 02. 2015). „Inside the Mind of Bloodborne and Dark Souls’ Creator - IGN First”. IGN (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  45. ^ Inc., Aetas. „新しいハードで新しいゲームを――PS4専用タイトル「Bloodborne(ブラッドボーン)」とはどんなゲームなのか。ディレクター・宮崎英高氏インタビュー”. 4Gamer.net (на језику: јапански). Приступљено 20. 05. 2018. 
  46. ^ а б в „Bloodborne Interview With Masaaki Yamagiwa Talks Frame-Rate, Messengers and More”. PlayStation LifeStyle (на језику: енглески). 29. 10. 2014. Приступљено 20. 05. 2018. 
  47. ^ а б Parkin, Simon (31. 03. 2015). „Bloodborne creator Hidetaka Miyazaki: ‘I didn’t have a dream. I wasn’t ambitious'. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  48. ^ „[Bloodborne] Exclusive Interview with Jun Yoshino!” (на језику: енглески). 05. 03. 2015. Приступљено 20. 05. 2018. 
  49. ^ Maiberg, Emanuel (27. 09. 2014). „Bloodborne Was Only Possible on PS4, Dev Says”. GameSpot (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  50. ^ а б „Bloodborne Interview With Masaaki Yamagiwa Talks Frame-Rate, Messengers and More”. PlayStation LifeStyle (на језику: енглески). 29. 10. 2014. Приступљено 20. 05. 2018. 
  51. ^ а б Staff. „Video: Deconstructing the Gothic horror music of Bloodborne” (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  52. ^ а б „Bloodborne's haunting soundtrack gets a separate release April 21”. Polygon. Приступљено 20. 05. 2018. 
  53. ^ а б „Bloodborne soundtrack coming April 21 - VG247”. VG247 (на језику: енглески). 06. 04. 2015. Приступљено 20. 05. 2018. 
  54. ^ „PlayStation.Blog”. PlayStation.Blog (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  55. ^ Kain, Erik. „'Bloodborne' Is Project Beast, From The Creators Of 'Dark Souls'. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  56. ^ „If Project Beast is Demon's Souls 2, here's what must happen - VG247”. VG247 (на језику: енглески). 30. 05. 2014. Приступљено 20. 05. 2018. 
  57. ^ „Bloodborne not connected to Demon's Souls”. Digital Spy (на језику: енглески). 12. 06. 2014. Приступљено 20. 05. 2018. 
  58. ^ „Our Readers' Top Five Most Anticipated Games Of 2015”. Game Informer (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  59. ^ Kain, Erik. „Predicting The Biggest Video Game Hits Of 2015: 'Bloodborne'. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  60. ^ „Bloodborne delayed to March 2015 - Gematsu”. Gematsu (на језику: енглески). 12. 11. 2014. Приступљено 20. 05. 2018. 
  61. ^ „Bloodborne surpasses 1-million unit sales | Trade Media”. Trade Media (на језику: енглески). 14. 04. 2015. Приступљено 20. 05. 2018. 
  62. ^ „Bloodborne collector’s editions and pre-order extras revealed”. PlayStation.Blog.Europe (на језику: енглески). 11. 12. 2014. Приступљено 20. 05. 2018. 
  63. ^ „Asia Exclusive Preorder Edition & Bundle: It’s Hammertime.”. Fextralife (на језику: енглески). 15. 02. 2015. Приступљено 20. 05. 2018. 
  64. ^ „The Hit House”. The Hit House (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  65. ^ „Total Access Recording Studios”. www.facebook.com (на језику: српски). Приступљено 20. 05. 2018. 
  66. ^ „Bloodborne”. PlayStation (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  67. ^ PlayStation (02. 03. 2015), Bloodborne - Official TV Commercial: The Hunt Begins | PS4, Приступљено 20. 05. 2018 
  68. ^ The Hit House - "Hunt You Down" (Bloodborne - Official TV Commercial: The Hunt Begins | Sony PS4) (на језику: енглески), Приступљено 20. 05. 2018 
  69. ^ Bloodborne - Cut You Down Trailer | The Hunt Begins | PS4 (на језику: српски), Приступљено 20. 05. 2018 
  70. ^ „PlayStation Denmark To Give Copies Of Bloodborne Away To Blood Donors - Siliconera”. Siliconera (на језику: енглески). 21. 03. 2015. Приступљено 20. 05. 2018. 
  71. ^ „Donate blood, get a free copy of Bloodborne in Denmark”. Polygon. Приступљено 20. 05. 2018. 
  72. ^ Paget, Mat (17. 03. 2016). „Bloodborne Card Game in the Works”. GameSpot (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  73. ^ „Bloodborne: The Card Game is actually pretty great”. Ars Technica (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  74. ^ „Bloodborne 'The Old Hunters' expansion announced - Gematsu”. Gematsu (на језику: енглески). 15. 09. 2015. Приступљено 20. 05. 2018. 
  75. ^ „Bloodborne: The Old Hunters – An Interview with Yasuhiro Kitao”. Fextralife (на језику: енглески). 18. 09. 2015. Приступљено 20. 05. 2018. 
  76. ^ „Bloodborne”. Metacritic. Приступљено 20. 05. 2018. 
  77. ^ „Bloodborne Review – A Macabre Masterpiece”. Game Informer (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  78. ^ "Bloodborne". Edge. Future plc (279): 112-114. May 2015.
  79. ^ „Bloodborne review”. EGMNOW.com (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  80. ^ VanOrd, Kevin (23. 03. 2015). „Bloodborne Review”. GameSpot (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  81. ^ „Bloodborne review”. https://www.facebook.com/gamesradarplus/ (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018.  Спољашња веза у |wорк= (помоћ)
  82. ^ „Ревиеw: Блоодборне”. деструцтоид. Приступљено 20. 05. 2018. 
  83. ^ Тyррел, Брандин (23. 03. 2015). „Блоодборне Ревиеw”. ИГН (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  84. ^ „Блоодборне Ревиеw - ГамеРеволутион”. ГамеРеволутион (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  85. ^ „Блоодборне ревиеw: сцарлет леттер”. Полyгон (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  86. ^ Самуел, Ебенезер. „Видео Гаме Ревиеw: Деатх бецомес Блоодборне, фром дирецтор Хидетака Миyазаки - НY Даилy Неwс”. нyдаилyнеwс.цом (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  87. ^ Паркин, Симон (24. 03. 2015). „Блоодборне ревиеw – елегант, прецисе анд ирресистибле”. тхе Гуардиан (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  88. ^ Робертсон, Јохн (24. 03. 2015). „Блоодборне ревиеw” (на језику: енглески). ИССН 0307-1235. Приступљено 20. 05. 2018. 
  89. ^ Макуцх, Еддие (24. 03. 2015). „Блоодборне Дев "Еxплоринг" Патцх то Редуце Лоад Тимес, Фиx Бугс”. ГамеСпот (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  90. ^ „Блоодборне патцх фиxес гаме-црусхинг анд итем дуплицатион бугс”. Полyгон. Приступљено 20. 05. 2018. 
  91. ^ Јапан, Сонy Интерацтиве Ентертаинмент. „アップデート(1.03)を配信しました。 Ан упдате ис аваилабле. | Блоодборне ブラッドボーン | プレイステーション”. プレイステーション (на језику: јапански). Приступљено 20. 05. 2018. 
  92. ^ „Јапанесе Салес Цхарт: Блоодборне Дебутс Биг, ПС4 Цонтинуес то Руле Хардwаре”. ПлаyСтатион ЛифеСтyле (на језику: енглески). 01. 04. 2015. Приступљено 20. 05. 2018. 
  93. ^ „Медиа Цреате Салес: 3/23/15 – 3/29/15 - Гематсу”. Гематсу (на језику: енглески). 01. 04. 2015. Приступљено 20. 05. 2018. 
  94. ^ Макуцх, Еддие (30. 03. 2015). „Баттлефиелд Беатс Блоодборне ин УК Салес Цхартс”. ГамеСпот (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  95. ^ „Марцх 2015 НПД: ПС4 беатс Xбоx Оне; Баттлефиелд, Блоодборне леад слуггисх Марцх гаме салес”. ВентуреБеат (на језику: енглески). 16. 04. 2015. Приступљено 20. 05. 2018. 
  96. ^ „Блоодборне хас солд-тхроугх оне миллион унитс синце лаунцх - ВГ247”. ВГ247 (на језику: енглески). 14. 04. 2015. Приступљено 20. 05. 2018. 
  97. ^ Макуцх, Еддие (15. 09. 2015). „ПС4'с Блоодборне Селлс 2 Миллион”. ГамеСпот (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  98. ^ Маиберг, Емануел (16. 05. 2015). „Блоодборне Салес Сурприсед Сонy”. ГамеСпот (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  99. ^ „ГамеТраилерс”. YоуТубе (на језику: српски). Приступљено 20. 05. 2018. 
  100. ^ „Еурогамер'с Гаме оф тхе Yеар 2015”. Еурогамер.нет (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  101. ^ „Деструцтоид'с аwард фор Овералл Бест Гаме оф 2015 гоес то...”. деструцтоид. Приступљено 20. 05. 2018. 
  102. ^ „ЕДГЕ Иссуе 289 Ревиеwс Анд Енд Оф Yеар Аwардс | Мy Нинтендо Неwс”. Мy Нинтендо Неwс (на језику: енглески). 13. 01. 2016. Приступљено 20. 05. 2018. 
  103. ^ Wхy Блоодборне ис тхе ПС4 Гаме оф тхе Yеар - ИГН Видео (на језику: енглески), Приступљено 20. 05. 2018 
  104. ^ „Голден Јоyстицк Аwардс вотинг ноw опен”. Дигитал Спy (на језику: енглески). 01. 09. 2015. Приступљено 20. 05. 2018. 
  105. ^ „Голден Јоyстицк Аwардс вотинг ноw опен”. Дигитал Спy (на језику: енглески). 01. 09. 2015. Приступљено 20. 05. 2018. 
  106. ^ „Номинеес | Тхе Гаме Аwардс 2015”. 14. 11. 2015. Приступљено 20. 05. 2018. 
  107. ^ „Тхе Wитцхер 3 такес топ призе ат тхе 2016 Гаме Девелоперс Цхоице Аwардс” (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  108. ^ „Гамес ин 2015 | БАФТА Аwардс”. аwардс.бафта.орг (на језику: енглески). Приступљено 20. 05. 2018. 
  109. ^ „НАВГТР Аwардс (2015)”. 

Спољашне везе уреди

Званични сајт