Корисник:Маријадјо/песак
 | Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Педагошком факултету у Врању Универзитета у Нишу. Датум уноса: март — јун 2018. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Liber Glossarum je ogromna zbirka znanja koja se koristila za kompilacije tokom srednjeg veka, kao i opšte referentne radove, koji koriste i savremeni naučnici. To je prva latinska enciklopedija u kojoj su pojmovi poređani po abecednom redu. Alternativno se naziva enciklopedija, rečnik ili azbučni spisak. Najranije kopije Liber glosaruma napisane su u Merovinjskim stilom (енгл. Merovingian script) писма Корбиа и у каролиншком минускулу и из тог разлога се сматра да је тај рад највероватније створен у манастиру у Корбиу или у оближњем манастиру за време Адалхарда (780-814; 821-826)[1]. Адалхард је био рођак Карла Великог и, с обзиром на огромну природу пројекта, вероватно је стварање Либер глоссарума уживало подршку каролиншких владара, укључујући и Карла Великог. Либер Глоссарум је главни извор лексикографа Папијаса, користили су га италијански хуманисти у Фиренци све до седамнаестог века.
Историја
уредиГовори се да је Либер глосарум био део већих напора каролиншких императора, а нарочито Карла Великог, како би реформисао области религије, краљевске управе, монашке организације и језик. Ове реформе биле су усмерене на стварање објективних стандарда у франковским краљевствима. "Каролиншка ренесанса" односи се на "растуће интелектуалног и културног живота" током осмог и деветог века у садашњој Француској[2]. Отприлике 7000 латинских рукописа преживео је из деветог века, док је само 2000 њих преживело период од петог до осмог века. Производња и чување толико рукописа указује на културно и интелектуално цветање тог периода. Ова ренесанса привукла је центре културе и линије развоја који су успостављени у западној Европи током претходних векова. Каролиншка династија подржала је цветање интелектуалног живота са краљевским ресурсима. Каролиншко краљевство је подржавало овај интелектуални раст из два разлога: општее процењивање трагања за знањем и жељу да правилно стандардизује верски живот и молитву.
Организација
уредиСредњевековни научник је, користећи Либер глосарум, могао да потражи значење појединачних речи и пронађе бројне синониме. Такав научник је такође био у могућности да проучава информације о одређеној теми. Већина примерака Либер глосарума организовано је на стотине страница, од којих свака садржи више од 40 редова писаног текста. Свака колумна садржи алфабетске уносе појединачних речи и њихове дефиниције.
Познати манускрипти
уредиПознати примерци Либер глосарума су углавном расути по Француској и Немачкој.[3][4]
Потпуна копија рукописа налази се у Паризу. Један двострани рукописни лист се одржава на колеџу Дартмут (енгл. Dartmouth College).[5]
Види још
уреди
Спољашње везе
уреди- дигитално издање Либер глосарума резултат пријекта ЛИБГЛОСС (2011-2016)
- Принципауx манусцритс
- Финал Репорт Суммарy - ЛИБГЛОСС (Тхе Либер глоссарум. Едитион оф а Царолингиан ецyцлопаедиа)
Референце
уреди- ^ Бисцхофф, Бернард. Латин Палеограпхy. Транслатед бy Даибхи о Цроинин анд Давид Ганз. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. Пг. 106
- ^ МцКиттерицк, Росамонд Тхе Франкисх Кингдомс Ундер тхе Царолингианс, 751-987. Лондон: Лонгман, 1983. Пп. 140-168.
- ^ Хугло, Мицхел. "Лес Артс Либерауx Данс Ле ‘Либер Глоссарум’" ин Сцрипториум. 2001. Но. 1. Пг. 3-33.
- ^ Гоетз, Георг. Дер Либер Глоссарум. Леипзиг: С. Хирзел, 1891.
- ^ Либер Глоссарум. Сингле леаф оф а Царолингиан глоссарy, ца. 825