Корисник:Милосмиxа/песак
 | Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Високој школи електротехнике и рачунарства струковних студија у Београду. Датум уноса: март—мај 2016. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Бубњеви (енгл. Друмс) су вероватно најстарији, као и један од основних музичких инструмената. Колико год били једноставни, доста дуг период је потребан да би се добро научило свирати бубњеве, сто се може рећи и за правилно снимање бубњева у музичком студију. Препоручује се да се то ради у правом и добро опремљеном студију, али то није увек могућност. Истина је да се снимање може одрадити и код куће у свом студију уз помоћ неког искуснијег чак и ако сте ограничени по питању опреме.[1]
Снимање бубњева уреди
Постоји много техника помоћу којих се могу снимати бубњеви, а понекад све што је потребно је да се добро позиционирају један или два микрофона како би они ухватили све употребљиве звукове које је бубањ произвео. Наравно, постоји и доста проблема на које се може наићи када се бубњеви снимају у кућном студију. Један од проблема је тај што праве веома јаку буку, зато је потребно да се бубњеви и просторија у којој се снима што боље изолују како не би сметали никоме.
Други поблем је то што обично се обично нема довољан број микрофона, док је трећи проблем звук у соби у којој се снима, са мањом, мртвијом и тамнијом собом је много лакше радити него супротно. Мора се поседовати доста опреме, више чинела, неколико различитих добоша, алтернативне главе бубњева, палице, различите микрофоне, итд.
Питања којима се треба бавити пре снимања бубњева:
- Бубањ / Чинела избор
- Бубњар / Тајминг и динамика
- Микрофонски Избор / Постављање
Ако се бубњеви први пут снимају у кућном студију, могу се чути разне ствари, попут звоњења и неких других звукова, то је зато што је простор једноставно превише светао или пространо звучан. Ако се чују такве ствари, потребно је да се покрију све велике равне површине, посебно стакла и огледала. Физички постављање сета бубњева зависи од расположивог простора, али ако постоји опција, најбоље је да се бубњеви поставе на пар различитих места по соби па на крају да се упореде резултати које је место најбоље. Врло вероватно ће се једно место истицати на ком ће бубњеви најлепше звучати у односу на остала места. Када је пронађена одговарајућа позиција бубња, потребно је да бубњар изврши фино подешавање бубњева пре него што се почне са постављањем микрофона.[2]
Снимање бубњева са једним микрофоном уреди
Избор микрофона је јако битан мада, ако је на располагању само један микрофон за озвучавање целог бубња нема се пуно избора, међутим, то некада може бити и добра ствар. Не постоји никаква шанса за фазни померај између микрофона јер се ради само са једним. Најбоље је микрофон постављати на више места па упоредити где бубањ најбоље звучи, сигурно ће се неко место издвојити као најбоље, па се микрофон постави на исто. Најбоље је имати асистента који ће помагати тако што ће померати микрофон око бубњева док бубњар свира у потрази за што бољим звуком. Можете се много научити доста о томе како бубњеви звуче слушајући како се један микрофон креће око бубњева.
За снимање бубња само са једним микрофоном, микрофон стоји на четири метра изнад земље. Најчешће се користе кондезаторски микрофони, попут микрофона Лавсон Л47 (енгл. Лаwсон L-47). У пракси, позиција микрофона која се најчешће бира је позиција тик нешто више изнад бубњаревог десног рамена, уперен на доле у област ударања. Бубњарева глава се може искористити да блокира хајхет (енгл. хи-хат) чинеле уколико се чују прегласно. У зависности од тога колико простора има, микрофон се може подићи у висину и тако добити удаљенији звук. Померањем микрофона горе и доле може се драстично мењати тон бубња, и тражити место са најбољим односом између бубњева и чинела.[3]
Снимање бубњева са два микрофона уреди
Када се располаже са два микрофона имамо два избора за озвучавање бубња. Први избор је десно раме (РС) позиција, плус један микрофон на кику (енгл. кицк) или евентуално на добошу. Други избор је да се оба микрофона поставе као оверхеди (енгл. оверхеад).
Снимање бубњева са три микрофона уреди
Када се располаже са три микрофона такође имамо два избора за озвучавање бубња. Први избор је десно раме (РС) позиција, плус један микрофон на кику и један на добошу. Други избор је да се оба микрофона поставе као оверхеди, а један микрофон на кик.
Снимање бубњева са четири микрофона уреди
Са четири микрофона може се имати стерео оверхед плус блиски микрофони за кик и добош. Два микрофона за оверхед не морају бити потпуно исти модел, али би требало да буду што сличнији. Са два микрофона за оверхед, постоји много избора микрофонских конфигурација, укључујући АБ (распоређени пар), КСИ (коинцидентан), ОРТФ (близу коинцидентног), МС итд.
Позиција микрофона
Најбоље место за монтирање микрофона изблиза је неколико центиметара изнад главе бубња и уз саму ивицу када се посматра одозго. Обично се микрофон циља према центру бубња, јер је то положај мембране у 3Д простору који највише доприноси звуку добоша када је микрофон тако близу. Померањем целог микрофона горе доле, или унутра и напоље ће произвести више драматчину промену него једноставно циљање микрофона.
Подешавања оверхед микрофона уреди
Најчесће монтирање оверхед микорофона је распоређивање пара кардиоид кондензаторских микрофона који су окренути на доле, око 6-8 стопа изнад земље (2-4 стопе изнад бубњева и чинела). Постављају се широко колико је потребно да се ухвати цео комплет бубњева. Такође заједничка је ОРТФ или X-Y конфигурација.
Постоје два општа различита приступа оверхед микрофона за бубњеве , обухватање целог комплета или обухватање само чинела. Са првим приступом иде се на најбољи, укупан звук бубња, док се са другим само обухватају чинеле и обично се филтрирају много ниске фреквенције. Ако се располаже са мало микрофона уз комплет бубњева, вероватно ће морати да се употреби приступ обухватања целог комплета бубњева са оверхед микрофонима. Често је најбоље да се почне само са оверхеад микрофонима, можда се баш тада добије најбољи звук целог комплета бубњева.[4]
Коинцидентни Пар (X-Y) - РОДЕ НТ-5С уреди
Са овим приступом се постављају два микрофона заједно што је ближе могуће један другом, али циљ ове поставке је да буду укрштени 90 степени у односу један на други.
Размакнути Пар (ОРТФ) - РОДЕ НТ-5С уреди
ОРТФ омогућава да се комбинују размакнути пар и X-Y пар. Може се добити пристојна моно компатибилност, али и шира стерео слика. У односу на X-Y, једина предност је да се може користити стерео бар да би се упалила оба микрофона на постољу. Ово штеди простор и чини подешавање лаким, микрофони могу да се пре-конфигуришу на стерео бару пре него што се поставе на постоље.
Размакнути Пар (А-Б) - АКГ Ц3000 уреди
Овај заједнички приступ може да се користи углавном за чинеле али и за комплетан бубањ. Постоји 3:1 правило за више микрофона, а оно гласи: за сваку јединицу удаљености извора звука од микрофона, два микрофона треба да буду раздвојена за три такве удаљености. Ако су микрофони једну стопу изнад чинела, они треба да буду удаљени три стопе једни од других. Главни разлог за ово правило је да се помогне у моно компатибилности.
ГЈ Приступ - ЛАWСОН L-47 уреди
Ово је четврти приступ за микрофоне који користи микрофон близу удараљке добоша, и два оверхеда у не стандардној конфигурацији. Први микрофон је центриран директно преко добоша, између три и четири стопе далеко. Други микрофон је нациљан преко бубњева из земљане том области, и мора да има исто растојање од добоша. Могу се ставити и два микрофона лево/десно.
Рецордерманов Приступ - РОДЕ НТ-5С уреди
Назван је по имену инжењера који је први предложио овакав приступ, сличан је Глин Дзонсовом (енгл. Глyн Јохнс)приступу по томе што се почиње са микрофоном директно преко бубња, али одступа од тог приступа код другог оверхед микрофона, постављајући га у “десно раме“ позицију. Ово се посматра као наставак првог микрофона преко десног рамена. Добро подешавање се постиже мерењем растојања сваког микрофона од обе удараљке и добоша, чинећи да сваки микрофон подједнако буде удаљен од сваког бубња.[5]
Блумлеин Пар - РОYЕР 122 РИББОН уреди
Назван је по Алану Блумлеину (енгл. Алан Блумлеин) “Блумлеин пар” се конфигурише помоћу две “Фигуре 8” микрофона који су постављени на 90 степени у односу једни на друге и постављени што ближе једни другима. Овај приступ звучи сјајно за собне микрофоне.
Међурастојање - ЛАWСОН L-47С уреди
Техника међурастојање је највише интригантна микрофон конфигурација ове групе. У овом приступу, користи се један кардиоид и једну “Фигуре 8” (би-постављање) микрофона за снимање, али мора се користити MC декодер да би се правилно репродуковали стерео ефекти. Декодер омогућава контролу средине и стране микрофона, и омогућава “ширење” стерео слике. Ова техника (заједно са X-Y и Блумлеин) има велику моно компатибилност. То је зато што са MC декодером, да би се добило моно, треба само да се спусти страна микрофона.