Корисник:НедицМ/песак

Инклузија

Инклузија (укључивање) подразумева укључивање деце са сметњама у развоју у редован предшколски и школски систем образовања. То значи да деца са сметњама требају бити прихваћена, уважена и укључена у играње и рад са другима уз адекватну помоћ особља.

Велики број деце и омладине са сметњама и тешкоћама у развоју налази се изван система образовања или се налазе у редовним вртићима и школама (према истраживању УНИЦЕФ-а 7-10% деце је укључено у редовни систем без икакве подршке, а само 1% деце је обухваћен предшколским васпитањем, образовањем и рехабилитацијом у односу на 27% предшколске популације) али без неопходне подршке.

Инклузија
Синоними	укључивање
Илустрација дедета са посебним потребама у колицима
Специјалности	Индивидуални образовни план, Медицина
Симптоми	Деца са ометеношћу, успореним развојем говора, специфичним сметањам у учењу, АДХД, оштећењем вида, оштећењем слуха, моторичким оштећењима, менталним обољењима, проблемима у понашању, повредама мозга, аутизмом
Дијагностички метод	Испитивања на Институту за ментално здравље
Лечење	Образовна подршка, Институт за ментално здравље
Фреквенција	240 милиона

Приступ

Инклузија укључује различите приступе у различитим културама и окружењима. То је приступ који настоји да обезбеди да људи различитих способности видљиво и опипљиво припадају, да су ангажовани и да су активно повезани са циљевима и циљевима ширег друштва.

Универзални дизајн је један од кључних концепата и приступа инклузији особа са инвалидитетом. То укључује пројектовање зграда, производа или окружења на начин који обезбеђује приступачност и употребљивост у највећој могућој мери.

Инклузија у Србији

Инклузивно образовање је уведено у Србији 2009. године, усвајањем новог Закона о основама система образовања и васпитања. Закон о инклузивном образовању налаже да свако има право да похађа образовну установу заједно са децом уредног развоја, као и подршку индивидуалног наставног плана и програма.

Како би се што адекватније и боље подржала инклузија у Србији формирани су пројекти у сарадњи са надлежним државним институцијама који су омогућили добру едукацију, семинаре и приручнике просветним радницима. Након спроведених истраживања, неколико година након уведеног инклузивног образовања у Србији највећи проблем лежи у неспремности и отпору запослених у образовним институцијама према деци са сметњама у развоју. Узрок томе је што особоље и деца немају одговарајуће информације о специфичностима и потенцијалима деце која су део инклузивног образовања.

Од увођења законских реформи 2009. године у Републици Србији остварује се континуирани напредак у спровођењу инклузивног образовања. Значајне измене законског оквира који је релевантан за унапређење инклузивног образовања, започете 2017. године, интензивно су настављене у периоду 2019–2021, пре свега кроз усвајање подзаконских аката на свим нивоима система предуниверзитетског образовања.

Прилагођавање

Како би се што боље прилагодили инклузивном образовању потребно је:

• Стручна усавршавања и обуке запослених у образовним институцијама
• Сарадња са дефектолозима и стручним сарадницима
• Коришћење специјализованих литература и интернет страницама које се уско односе на инклузију
• Уређење наставног простора у виду прилагођавања учионица и соба
• Припрема теме прилагођена врсти сметње детета у циљу бољег и лакшег разумевања и рада на теми
• Просторна прилагодљивост образовне установе у виду свих доступних помагала за приступ , боравак и учење у објекту
• Додатна подршка у виду ИОП-а (инивидуални образовни план)
• Присуство педагога

ИОП

Индивидуални образовни план (ИОП) се израђује за децу која су део инклузивног образовања. Програмом је обухваћена подршка у образовању деци у обрзовној институцији у складу са способностима и могућностима детета. ИОП подразумева да свако дете може се уписати у вртић или школу без обзира на своју различитост од осталих односно сметње које има. Образовна установа не сме одбити да такво дете упише. У групи / одељењу где има деце која су део инклузивног образовања треба да влада свест о томе да су сви они једна заједница и да тако треба да функционишу, да међу њима постоји разлика које требају бити прихваћене са свачије стране и да је то свакодневна реалност како у установама тако и ван истих.

ИОП доноси педагошки колегијум установе на предлог тима за инклузивно образовање, односно тима за пружање додатне подршке детету и ученику.

Подела ИОП-а

• ИОП 1 - прилагођавању начина рада, као и услова у којима се изводи образовно-васпитни рад
• ИОП 2 - прилагођавању и измени садржаја образовно-васпитног рада, исхода и стандарда постигнућа
• ИОП 3 - обогаћивању и проширивању садржаја образовно-васпитног рада за дете и ученика са изузетним способностима

Предшколске установе доносе ИОП1 док основна и средња школа ИОП 1, 2 или 3. Коп ИОП-а је важно анализирати развој детета, његове индивидуалне карактеристике, интересовања и могћности. Педагошки профил детета ће показати његове јаке стране развоја и сегменте у којима му је потребна подршка. Листа приоритета се прави за 3 до 6 месеци унапред , развијају се стратегије и одређују циљеви.

Интерресорна комисија врши процену детета за додатном образовном здравственом и социјалном подршком. Она је реглисана Законом о основама система образовања и васпитања. Комисија је састављена од 4 стална члана, а то су: педијатар, представник центра за социјални рад, дефектолог и психолог. Главна задужења комисије су да прикупи и обради податке о детету , обради документацију и доноси крајње мишљење и закључак о детету.

Деца са ометеношћу

Дете са ометеношћу је пре свега дете које има исте потребе као и свако друго дете односно да буде вољено, прихваћено и сигурно. Ометеност не сме бити основ ни за какав вид дискриминације. Таквом детету треба дати шансу да се развија и живи у границама својих могућности. Не сме се ипак изгубити из вида да дете са ометеношћу није мање развијено дете већ је то другачије развијено дете, особено, јединствено по својој органској и психолошкој структури.

Деца са успореним развојем говора

Деца са успореним развојем говора имају потешкоће при изговору гласова, замењују или додају гласове, имају неразумљив говор или муцају. Деца са успореним развојем језика имају потешкоће у изражавању које карактерише сиромашан речник, кратке, неправилно срочене реченице, проблем са именовањем предмета, особа и појава, праћењем инструкција.

Деца са специфичним сметањам у учењу

Деца са специфичним сметњама у учењу дијагнозу добијај у детињству или адолесценцији, а деле се на поремећај читања, поремећаје математичких способности и поремећаје писменог изражавања. Критеријум за мерење је ИQ тест који се дели у следећим интервалима:

Назив	од	до
Лака интелектуална ометеност	50	69
Умерена интелектуална ометеност	35	49
Тешка интелектууална ометеност	20	34
Дубока интелектуална ометеност	0	20

Деца са АДХД

Деца са поремећајем пажње и хиперактивности имају изражене симптоме непажње, дистрактибилности, импулсивности и хиперактивности. Неке од ових карактеристика присутне су код сваког детета у неком периоду живота или у некој ситуацији. Код деце са АДХД су ови симптоми изражени и неодговарају развојном нивоуу детета.

Деца са оштећењем вида

У зависности од узрока, природе и степена оштећења, деца са оштећењем вида су веома хетерогена група. Често се код ове деце, поред оштећења вида, јављају: педагошка запуштеност, успорен перцептивни развој и лоша оријентација у простору, успорен гностички развој, специфичне тешкоће у учењу, нестабилна пажња...

Деца са оштећењем слуха

Деца са минималним оштећењем слуха се често погрешно дијагностикују као деца са говорно-језичким поремећајима, деца са поремећајима пажње, са лаком интелектуалном ометеношћу или као деца са поремећајима у понашању.

Деца са моторичким оштећењима

У складу са европском и светском литературом, термин телесна инвалидност замењујемо термином моторичко оштећење. Приликом укључивања деце са моторичким оштећењима у редовне школе проблем представљају објективне потешкоће (смањена покретљивост, савлађивање архитектонских баријера, транспорт од куће до школе), манипулативне способности и комуникација.

Деца са менталним обољењима

Потенцијални узроци менталних обољења код деце могу бити физичког, психолошког или социјалног порекла. Ментално обољење је медицинско стање које ремети размишљање, осећања, расположење и социјалне односе детета.

Деца са проблемима у понашању

Дете са проблемом у понашању је оно дете чије понашање доводи до самоповређивања или повређивања других, које проузрокује штету по околину, онемогућава стицање нових вештина или социјално изолује дете.

Деца са повредама мозга

Повреде мозга могу настати директним или индиректним дејством сила повређивања на њега. Најчешћи узроци повреде мозга код деце су пад, ударац главе чврстим предметом или повреде мозга у саобраћајним несрећама.

Деца са аутизмом

Под первазивним поремећајима развоја подразумева се: дечји аутизам, атипични аутизам, Ретов синдром, други дезинтегративни поремећај детињства, хиперкинетички поремећај удружен са менталном ретардацијом и стереотипним покретима, Аспергеров синдром, други первазивни развојни поремећај и первазивни развојни поремећај-неспецификован.

Пројекат инклузивног предшколског образовања и васпитања

Министарство просвете реализује Пројекат инклузивног предшколског васпитања и образовања уз помоћ зајма Светске банке. Циљ Пројекта је унапређивање доступности, квалитета и праведности предшколског васпитања и образовања за свако дете од рођења до 6,5 година, нарочито за децу из социјално и економски угрожених друштвених група.Добити од пројекта имају деца предшколског узраста и њихове породице, предшколске установе, локалне заједнице (јединице локалне самоуправе, здравствене службе, центри за социјални рад итд.), институције државне управе у чијој надлежности је предшколско васпитање и образовање, итд.

Као главне компоненте кроз које се реализује пројекат наводе се: унапређивање доступности образовања, напређивање квалитета инклузивног предшколског васпитања и образовања и подршка деци.

Помоћ родитељима

Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Канцеларија УНИЦЕФ-а за Србију подржали су пројекат „Инфо-линија за родитеље – подршка инклузивном образовању“ организације Иницијатива за инклузију ВеликиМали која преко десет година врши услуге професионалног и бесплатног саветовања родитеља, посебно родитеља деце/ученика са сметњама у развоју.

Резултати мониторинга и евалуације инклузивног образовања указују да су родитељи недовољно информисани и имају велике дилеме и нејасноће у тумачењу закона и подзаконских аката у процесу остваривања права на образовање своје деце. Увођење инфо-линије треба да допринесе повећаном и квалитетном укључивању родитеља у образовно-васпитни процес и развоју инклузивног образовања. Инфо-линија ће бити активна радним данима од 12:00 до 19:00 часова.

Статистика

Србија има 7.186.862 становника, од чега 17.6% чине деца, али број деце са сметњама у развоју и инвалидитетом није познат. Регистар деце са сметњама у развоју који у овом тренутку развија Институт за јавно здравље „Батут” пружиће прецизне податке.

Са чије стране су деца са посебним потребама највише изложена вређањ, омаловажавањ или узнемиравању:

• непознате особе - 28%
• вршњаци из школе/вртића - 17%
• запослени у образовним установама - 7%
• здравствени радници - 8%
• пружаоци услуга јавног превоза - 8%

Подаци завода за статистику кажу да 29% деце буду одбијена приликом покушаја коришћења јавних услуга.

На значајан ниво негативних ставова указују и резултати истраживања МИЦС 4, који показују да трећина испитаника (32%) сматра да деца са менталним I интелектуалним сметњама имају негативан утицај на другу децу у породици, а исто сматра I четвртина грађана (23%) када је реч о деци са физичким I сензорним сметњама. Ипак, више од 90% грађана сматра да деца са сметњама у развоју и инвалидитетом могу успети у животу уколико имају адекватну подршку.

Спољашње везе

• Инклузивно образовање на сајту Уницеф (језик: српски)
• Друштвена инклузија на сајту Уницеф (језик: српски)
• Национални извештај о инклузији у Србији на сајту Уницеф (језик: српски)