Корисник:НемањаКурбалија/Група Б

Ауди Кватро С1 Е2, један од најпопуларнијих рели аутомобила

Овај чланак је о прописима трка

Група Б је скуп правила за Гранд Туринг (ГТ) аутомобиле које се користе у тркама и на релију која је уведена 1982. од стране Медјународне федерације аутомобила (ФИА). Иако су добили дозволу да удју у ГТ класу Светског Шампионата спортских аутомобила заједно са популарним прототиповима Групе C, Група Б се обицно повезује са медјународном рели сценом од 1982 до 1986.. Били су најбоља класа у релију укључујући Светско првенство у релију (ВРЦ), регионална и национална првенства. Правила Групе Б су нам омогућила да видимо неке од најбржих, најмоћнијих и најсофистициранијих рели аутомобила који су икада направљени и њихово доба се неретко назива златном ером релија.[1]Медјутим серија великих несрећа, од којих су неке биле и фаталне били су окривљени због превелике брзине и лоше и несигурне организције за публику[2]. Након смрти Хенрија Тоивонена и његовог сувозача Серхија Креста на Тур Де Корс 1986., ФИА је забранила Групи Б да се такмичи у ВРЦ од следеће сезоне, одустали су од ранијих планова да уведу Групу С и поставили Групу А као највећу класу са ограничењем од 2000 кубика и 300 коњских снага[3].

У наредним годинама бивши аутомобили Групе Б били су коришћени у Европском реликрос шампионату све док нису избачени 1993 године. До 1991. светско првенство спортских аутомобила је прешло са Групе Б и C, са ГТ шампионатима формираним деведесетих година, дајући предноост другим класама као што је Група ГТ. Последњи аутомобили групе Б су хомологовани 1993. године, иако је ФИА донела одредбе за национална првенства и домаће трке све до 2011. године[4][5].

Преглед

уреди

Нове ФИСА Групе

уреди
 
Ротманов Рели тим продрајв вожња Поршеа 911 СЦ РС

1982. године, ФИСА је реструктурирала категорију серијских аутомобила из Апендикс Ј , која се састоји од 3 нове групе. Група Н која представља неизмењене туристицке аутомобиле и група А која представља измењене туристицке аутомобила су замениле групу 1 и групу 2. Ти аутомобили су морали да имају 4 седишта (неки аутомобили са 2+2 конфигурацијом задовољавали овај захтев, с обзиром на то да је минимална величина задњих седишта била довољно мала) и да се прозиводе у великом броју. Захтев за хомологацију је био да се направи 5000 аутомобила у периоду од 12 месеци измедју 1982 и 1992. Од 1993 године захтев је смањем дупло на 2500 аутомобила[6][7].

Група Б је била за гранд туринг (ГТ) аутомобиле са минимално 2 седишта, 1986. године је преименовано у спортски гранд туринг. Она је комбиновала и заменила групу 3 и 4, две гранд туринг групе које су се вец користиле на релију, као и специјалне израде произведене из серијских модела из Групе 5 које су се користиле у кружним тркама[8]. Група 5 никада није била дозвољена у Светском првенству релија за произвођаче.

Хомологација

уреди

Број аутомобила потребних за хомологацију је износило 200 сто је само 4% у односу на друге групе и половина онога сто је било прихваћено у групи 4[9]. Будући да се период хомологације могао продужити производњом 10% од првобитног захтева сваке следеће године, што је у случају групе Б износило 20% у поредјењу са 500 за А и Н, што је учинило да првенства буду доступнија за производјаче аутомобила пре него што се у обзир узму технички детаљи и перформансе. Еволуције су биле укључене у хомологацију без потребе за производње нове почетне серије, омогућавајући производјачима да прилагоде различите аспекте својих такмичарских аутомобила унутар захтева за производњу само 20 еволуираних аутомобила. Ове хомологацијске регулативе резултирале су у изузетно ретким 'хомологацијским специјалима' Групе Б (аутомобили који су произведени само како би задовољили квоту групе, а не за продају), ако су уопште наставили да постоје након презентације ФИА званичницима у првој фази.

 
Ферари 308 ГТБ Група Б (1984.)

У Групи Б су аутомобили могли проћи хомологацију чак и ако нису испуњавали услове за хомологацију у Групи Н и А, јер нису имали 4 седишта или нису били произведени у довољно великом броју (нпр. аутомобили попут, Поршеа 911,ферарија 308 итд.). Даље, захтеви за ниском производњом подстакли су произвођаче да користе ролбар уместо каросерија које се обицно користе у већини серијских путних аутомобила[8].

Аутомобили који су већ прошли хомологацију у групама 2,3,4 могли су да се пребаце у групу Б, при чему су много аутоматски пребачени од стрне секретаријата ФИСА-е.[10]

Правила

уреди

Специфична правила

уреди
 
Пежо 205 Т16 Е2 са попречним средишњим мотором који је освојио титулу производјача 1985 и 1986

Чланови 252 и 253 обухватали су ствари као што су ролл бар и и основне делове аутомбила попут ветробрана и ретровизора [9]. Члан 256 покрива посебне прописе за Групу Б са 5 ставова на пола странице и обухвата већину од 7 страница члана 255 (Група А). Прва 2 параграфа члана 256 су дефиниција (Спортс Гранд тоуринг царс) и захтеве за хомологацију.

Одељак „3) ДОЗВОЉЕНЕ ОПРЕМЕ I ИЗМЕНЕ“ наводи „Сви они дозвољени за Групу А... Ови прописи дају основна правила о томе шта је дозвољено модификовати, на који начин се модификује и шта се може уклонити са хомологационих путничких аутомобила.

Ограничења кубикаже,тежине и ширине точкова за групу Б 1982.[10]
Максимална кубикажа Минимална тежина Максимална ширина гуме
1,000цц 580кг 8"
1,300 675 8.5
1,600 750 9
2,000 820 10
2,500 890 11
3,000 960 11
4,000 1,100 12
5,000 1,235 13
Преко 5000 1300 14

(Специфичне ширине гума нису одређене за запремину мотора од 2.500 цц, али спадају у категорију од 3.000 цц.)

Ако аутомобил има компресор (ово укључује турбо пуњаче), онда се капацитет вашег мотора сматра 1,4 пута већим за друга ограничења наведена изнад. А уколико је мотор ротациони или слично, капацитет се сматра "Еквивалентна кубикажа је двоструко већа од запремине одређене између максималне и минималне запремине коморе за сагоревање."Еквивалентни капацитет за турбо моторе је доста компликованија,C= С((3.10 * Т) - 7.63)/0.09625.[10]

Финални изглед

уреди
 
Форд РС200

Било је мало ограничења у погледу технологије,дизајна и дозвољених материјала. На пример, каросерија од плексигласа је коришћена у случају Форда РС200, који није имао комерцијално доступан пандан, иако су аутомобили са силуетом који користе шасију са рол баром и даље били уобичајени чак и када су еквиваленти потрошачких аутомобила масовно производени, на пример у случају Пежо 205 Т16 или Ланчиа Делта С4.[11]

Правила су омогућила произвођачима који су желели да се такмиче у релију са мотором у средини и погоном на задњим точковима (РWД) или погоном на све точкове (4WД), али су њихови серијски модели са погоном на задњим точковима постепено замењени моделима са погоном на предњим точковима (ФWД). Смањењем минималног броја хомологација са 400 у Групи 4 на 200, ФИСА је омогућила произвођачима да дизајнирају специјализоване рели аутомобиле са погоном на задњим точковима или погоном на све точкове без финансијске обавезе производње њихових серијских модела у толиком броју.[12]

Нису постојала ограничења за појачавање притиска турбине, што је резултирало порастом снаге победничких аутомобила са 250 кс у 1981. години, на најмање два аутомобила са снагом од преко 500 кс до 1986. године, што је последња година Групе Б у релију. Мотори са турбо пуњењем нису били толико чести у серијским аутомобилима и уведени су у раним 60 тим годинама 20. века [2], али инжињери су до средине 80тих научили како да извуку изузетне количине снаге из турбо мотора. Неки произвођачи из Групе Б су отишли корак даље, као што је Пеугеот који је, на пример, уградио систем Турбо Лаг инспирисан Формулом 1 у свој мотор, иако је то била нова технологија и не толико ефикасна.[1]Ланчиа је уградила двоструко пуњење у свој Делта С4, додајући и суперпуњач и турбопуњач у свој мотор. Када су биле донете одлуке о правилима за Групу Н, А и Б, ограничења тежине и запремине мотора сматрана су јединим начином контроле брзине. Данас је снага турбо мотора ограничена постављањем ограничивача у усисник, а свака група има другачија ограничења на тежину и на снагу мотора.

У свим групама постојало је 15 класа заснованих на запремини мотора, при чему је примењен фактор еквиваленције од 1,4 за моторе са присилним пуњењем. Свака класа имала је ограничења тежине и величине точкова. Значајне класе за Групу Б биле су класа са кубикажом мотора од 3000 цц (2142,8 цц са турбо или суперпуњачем), минимална тежина од 960 кг (Ауди Кватро, Ланчиа 037); и класа са кубикажом мотора од 2500 цц (1785 цц), минимална тежина од 890 кг (Пежо 205 Т16, Ланчиа Делта С4).

Оригинални Рено 5 Турбо имао је мотор запремине 1,4 литара, па је био у класи од 2000 цц. Касније је Рено благо повећао запремину мотора за Турбо Макси, како би могли да монтирају веће гуме (али уз повећање тежине)[13]. Ферари 288 ГТО и Порше 959 били су у класи од 4000 цц (2857 цц), са минималном тежином од 1100 кг, што би вероватно постала стандардна класа за кружне трке да је Група Б више коришћена тамо.

Класе у групи Б:
уреди
Кубикажа Тежина Ширина гуме

(предње и задње)

Аутомобили
Атмосферци Компресори и турбо пуњачи
4000цц 2857цц 1100кг 12" Ферари 288 ГТО, Порше 959
2500цц 1785 цц 960кг 11" Ауди кватро, Ланчиа 037,МГ Метро 6Р4, Форд РС200
3000цц 2142.8 цц 890кг 11" Пежо 205 Т16, Ланчиа Делта С4
2000цц 1397 цц 820кг 10" Рено 5 Турбо
 
Рено 5 Турбо
 
Порше 959
 
Ферари 288 ГТО

Рели

уреди
 
Ланчиа 037

1982-1983

уреди

Светски шампионат у релију 1982 и 1983

Групама од 1 до 4 је и даље било дозвољено такмичење у WРЦ прве године од доласка нових група[14]. Укључујући и нове аутомобиле групе Б нити један није завршио на подиуму ни на једно од 12 релија те сезоне.

Хану Микола је са својим аудијем је освојио сампионску титулу 1983. Ланчиа је дизајнирала нови аутомобили,Ланчиа 037, по спецификацијама групе Б, али та ланчиа је имала задњи погон. Ауди је био стабилнији на подлогама попут (снега,песка,шљунка) док је ланчиа имала предност на асфалту. Упркос томе ланчиа је успела да освоји титулу производјача, која се тада сматрала престижнијом и то једном трку пре краја.

 
Опел Манта 400

Ланчиу толико није занимао шампионат возача да нису пријавили ниједан аутмобил за последњу трку сезоне,РАЦ Рали, иако је Валтер Рол још увек био у борби за титулу. Ниски захтеви за хомологацију привукло је мноштво производјача да се прикључе групи Б. Опел је заменио своју Аскону за Манту 400. Тојота је направила ауто који се базира на Селици. Као и ланчии 037, оба аутомобила су имала задњи погон. Били су успешни на националном нивоу али не толико на светском, иако је Тојота победила на релију Обале Слоноваче  1983 након што је ангажовала шведског специјалисту за вожњу по пустињама, покојног Бјорна Валдегарда.

1984-1985

уреди
 
Цитроен БX 4ТЦ

Светски шампионат у релију 1984 и 1985

1984. године ауди је победио ланциу и освојио титулу производјача и возача са Стиг Бломквистом, али те сезоне се појавио нови конкурент. Пежо 205 Т16 се придружио групи Б. Он је имао погон на сва 4 точка притом био је и лакши и мањи од аудија. Главни вожач био је Ари Ватанен, док је будући менаџер Фераријевог Ф1 тима и предсеник ФИА-е Жан Тод, надгледао све то. Судар је спречио Пежо да победи на свом првом релију, али било је јасно да ауди има озбиљног конкурента.

 
Метро 6Р4 направљен за ВРЦ 1986.

Ауди је направио мноштво измена као и краћи медјуосовниски размак али то није било довољно да спречи пежо у њиховој доминатној сезони 1985. Није било све тако сјајно јер је Ари Ватанен излетео са пута у Аргентини и задобио тешке повреде јер су му се откинули носачи са седишта током несреће. Тимо Салонен је освојио титулу првака 1985. године са пет победа.Несрећа је била знак да су аутомобили постали веома брзи, неколико нових аутмобила из групе Б је ушло у свет релија 1985:

  • Касније те године ланциа је заменила своју 037ицу са Делтом С4, која је имао турбо и супер пуњач за отпималан извоз снаге
  • Форд се вратио после неколико година паузе са фордом РС200 и Форд Сиерра РС Цосворт (иако су после наставили такмичење у Групи А)
  • Цитроен је ушао са БX 4ТЦ који су се показали превише тешким и незграпним да би били успешни.
  • Ровер је направио свој  Метро 6Р4, који је био препознатљив по свом коцкастом облику и великом спојлеру.

Светски шампионат у релију 1986

Бранилац титуле Тимо Салонен у сезону 1986-87 улази са Пежо 205 Т16 Ево 2  са Јухом Канкуненом као својим колегом. Аудијев Кватро С1 је имао преко 600кс (450кW) и великим браником налик на виљушкаре. Ланчија Делта С4 је и даље остала у рукама финаца Хенрија Тоивонена I Марку Алена, а форд је био спреман са својим високотехнолошким РС200 са Стигом Бломквистом I Калеом Грунделом. На Португалском релију близу Синтре на етапи "Лагоа Азул" Јоаким Сантос је излетео у публику са својим РС200 прешавши преко узвишења покушавајући да избегне малу групу гледалаца. Тридесет и једна особа особа је повредјена, а три су погинуле. Сви водећи тимови су се одмах повукли из релија и Група Б је била под знаком питања.

 
Ланчиа Делта С4

Почетком маја на Тур де Корс поново се догодила трагедија. Тоивонен је био фаворит за освајање шампионске титуле и био је најбржи. Седам километара од почетка 18. етапе, Тоивонен је при уласку у уску леву кривину излетео са незаштићеног дела стазе и скотрљао низ шумовиту падину. Аутомобил је пао на кров, а резервоари за гориво су се пробили услед ударца. Усијан турбо, каросерија од кевлара и пробијен резервоар за гориво изазвало је пожар. Тоивонен и сувозач Серхио Кресто погинули су на месту[15][16][17].Без сведока несреће било је немогуће утврдити шта је изазвало несрећу, осим да је Тоивонен слетео са пута при великој брзини. Наводи се да је Тоивонен био болестан[18] , други сугеришу на механички квар а неки чак говоре да је само ауто био претежак за вожњу, иако је и Тоивонен као и Ватанен, током каријере пуно излетао са стаза док је водио. До те етапе имао је убедљиву предност у односу на конкуренцију.[18]

Несрећа се догодила само годину дана након што је Атилио Бетега погинуо са својом Ланчиом 037. Несрећа је преписана немилосрдном корзиканском пејзажу (а и мало није имао среће собзиром да је његов сувозач , Маурицио Перисинот, остао неповређен) смрт Тоивонена и Креста, у комбинацији са трагедијом у Португалу и несрећом Ф1 возача Марка Сурера у РС200 која је усмртила сувозача Мишела Видера, натерала је ФИА да одмах забрани све аутомобиле групе Б  за 1987. Ауди је одлучио да се потпуно повуче из група Б након релија на корзици.

Последњи дани Групе Б су били контраверзни. Оба пежоа су дисквалификована са Релија Санрема јер су пали технички преглед јер су им скиртс нису били по правилнику. Пежо је одмах након тога оптужио Италијане да фаворизују Ланцију. Потврду су добили тако што су на следећем евенту, РАЦ Рели, прошли технички преглед у идентичном стању који су обављали британци. ФИСА је затим поништила резултате са релија Санрема једанаест дана након рунде у САД.  Као резултат тога, титула шампиона је прешла са Маркуа Алена из Ланције на Јуха Канкунена из Пежоа.Тимо Салонен је освојио још две рели трке током сезоне 1986. и постао најуспешнији возач ере Групе Б са укупно седам победа.

Такмичења ван ВРЦ-а

уреди
 
Ари Ватаненов Пежо 205 Т16 за Дакар
 
Форд РС200 Е2,Ауди Спорт Кватро, МГ Метро 6Р4 и Пежо 205 Т16 Е2 1989 на Реликрос рунди у Мелку

1987. године је дошао крај развоју аутомобила за групу Б и њиховог појављивања. Упркос томе они нису у потпуности нестали, били су дозвољени у регионалним шампионатима под условом да испуњавају ограничење од 1600цц за возила са погоном на сва четири точка или да су хомологовани пре 1984. године[3]. Будући председник ФИА-е, Мохамед Бен Сулајем, био је један од приватних возача који су учествовали на рундама Блискоисточног рели првенства 1987. у Аудију Кватро А2 и Опел Манта 400[19]. Независни тимови би такође улазили и у Европско првенство, мада ограничене опције дозвољених аутомобила Групе Б нису биле толико конкурентне или распрострањене као новији аутомобили Групе А.[20][21]


Порше 959 је учествовао у шампионату Блиског истока  и победио је на Париз-Дакару 1986. али никад није био у ВРЦ-у. Што се тиче осталих, Пежо је прилагодио Т16 за Дакар. Ари Ватанен је победио на истом 1987,1989. и 1990. Ауди и пежо су такодје учествовали на Пајкс Пик Хилклимб у Колораду. Валтер Рол је 1987. са својим аудијем не само победио на Пајкс пеаку већ је поставио и нови рекорд. Ауди је искористио своје искуство из Групе Б да развије тркачки аутомобил заснован на серијском моделу за Транс-Ам и ИМСА ГТО серије 1988. и 1989. године.

Док су неки возили Пајкс Пик неки су возили Еуропеан Раллyцросс од 1987 до 1992.  МГ Метро 6Р4 и Форд РС200 су постали чести учесници у националним шампионатима. Након 1992. аутомобили група Б у рели кросу замењени су прототиповима заснованим на постојећим моделима групе А.

Група С

уреди

Након трагедије 1986. која је довела до укидања групе Б, дошло је и до укидања предложене заменске групе Б: Групе С.

 
Ланчиа ЕЦВ за Групу С.

Правила за Групу С би ограничила снагу мотора аутомобила на 300 КС (225 кW). За хомологацију је било потретбно само десет аутомобила за разлику од 200 колико је требало за групу Б. До гашења групе С имали смо 4 прототипа направљена: Ланчиа ЕЦВ, Тојота МР2 заснована на 222Д, Опел Кадетт Раллyе 4x4 (познат и као Вауxхалл Астра 4С) и Лада Самара С-прото, а у најави су били Ауди (002 Qуаттро) и фордова модификације РС200 по правилима за групу С. Фанови релија нису били срећни укидањем групе С, јер су очекивали да ће бити безбеднија од групе Б и занимљивија од групе А.

ФИА је 1997 године одлучила да оживи групу С само малим преправкама за ВРЦ. ВРЦ аутомобили су били ограничени на 380 КС (280 кW) и за хомологацију су захтевали чак 2500 примерака, али за разлику од Групе С, морали су да деле одредјене делове са својим серијским моделима

Кружне трке

уреди
 
Ферари 288 ГТО Еволуција (1985)

Група Б је била у Светском првенству издржљивости , по новом називу за Светски шампионат спортских аутомобила, иако су били у сенци прототипова групе C. Сезона 1983. је прву значајну листу учесника, као што су Порше 930, БМW М1 и Ферари 308 ГТБ ЛМ. Те године славио је Порше а након тога 2 везане отисле су БМW у руке. 1986. године, група б је повучена из шампионата у замену за аутомобиле регулисане ИМСА стандардима и шампионат је постао познат као Wорлд Спортс-Прототyпе Цхампионсхип исте те године.

 
Ферари Ф40 ЛМ

Порше-ов прототип 961,који је био замишљен за групу б, победио је на 24 сата Ле Мана 1986. године у ГТX класи, али се следеће године слупао и запалио. Феррари 288 ГТО био спреман за трку и продао је довољан број примерака али никад није угледао светлост дана.Феррари 288 ГТО је био намењен за WСПЦ, али грид је био попуњен аутомобилима Групе C (није било аутомобила базираних на серијским спортским аутомобилима у европским тркама, укључујући Ле Манс, све до 1993. године).Ипак, Феррари 288 ГТО је учествовао на малом броју трка у ИМСА ГТО серији 1989. године.

Утицај

уреди

Ера "Група Б" се често сматра сматра једним од најконкурентнијих и најзахтевнијих периода у релију[22]. Комбинација лагане шасије, софистициране аеродинамике и огромне количине коњских снага резултирала је развојем класе аутомобила чије перформансе још нису надмашене у својој категорији, чак ни три деценије касније[23]. У вези са њиховим сумњивим безбедносним рекордом, класа је такође заслужила неугодан надимак међу рели ентузијастима: (Убице Б)[23]. За разлику од овога, многи ентузијасти називају еру Групе Б златним добом релија.[24][25][26][27]

Доста тркачких видео игара садрже аутомобиле Групе Б доступне играчима за вожњу. Видео игра из 2017 Гран Туризмо Спорт има категорију рели аутомобила познату као "Гр. Б", што је очигледно поштовање према Групи Б. Ова посебна категорија садржи претежно измишљене рели аутомобиле засноване на новијим моделима, као што су Мицубиши Лансер Еволуција X и Субару WРX СТИ, иако укључује (Пајкс пик верзију Ауди Кватра)[28]. У каснијем додатку игрице, Гран Турисмо 7, у класу је додат прави аутомобил Групе Б Пежо 205.

Аутомобили

уреди

Група Б

уреди

Ова листа садржи и незавршене и прототип аутомобили који нису прошли хомологацију

Кола која су пребачена из групе 4
Ауто Класа Н° Датум хомологације Извор
Алфа Ромео ГТВ 2000 Турбоделта Б/12 Б-238 1 Март 1983 [29]
Алпина А310 В6 Б/12 Б-204 1 Фебруар 1982 [30]
Ауди Кватро А1 Б/12 Б-229 1 Јануар 1983 [31]
БМW М1 Б/12 Б-240 1 Март 1983 [32]
Ферари 308 ГТБ Мићелото Б/12 Б-220 1 Октобар 1982 [33]
Ферари 308 ГТБ Мићелото Б/12 Б-236 1 Јануар 1983 [33]
Ферари 308 Кватро валволе Б/12 Б-241 1 Април 1983 [33]
Мицубиши Лансер 2000 Турбо Б/12 Б-230 1 Јануар 1983 [34]
Опел Аскона 400 Б/12 Б-221 1 Новембар 1982
Пежо 504 пикап Б/11 Б-228 1 Децембар 1982 [35]
Порше 924 Карера ГТ Б/12 Б-203 1 Јануар 1982 [36]
Порше 911 Турбо Б/12 Б-208 1 Јануар 1982 [37]
Рено 5 Турбо "Цéвеннес" Б/11 Б-205 1 Јануар 1982 [38]
Талбот Сунбеам Лотус Б/12 Б-227 1 Децембар 1982 [39]
Оргинали за групу Б
Ауто Класа Н° Датум хомологације Извор
Алфа Ромео Алфасуд Спринт 6Ц Прототип
Алфа Ромео СЗ Б/12 Б-297 1 Новембар 1992 [40]
Алпине А610 Б/12 Б-299 1 Април 1993 [41]
Ауди Кватро А1 Б/12 Б-242 1 Мај 1983 [31]
Ауди Кватро А2 Б/12 Б-243 1 Мај 1983 [31]
Ауди Спорт Кватро С1 Б/12 Б-243 1 Мај 1984 [31]
Ауди Спорт Кватро Е2 Б/12 Б-264 1 Јул 1985 [31]
Цитроен БX 4ТЦ Б/12 Б-279 1 Октобар 1986 [42]
Цитроен Виза Трофи Б/9 Б-201 1 Јануар 1982 [42]
Цитроен Виза хроно II Б/10 Б-219 1 Октобар 1982 [42]
Цитроен Визаа 1000 Пистес Б/10 Б-258 1 Март 1984 [42]
Даихатсу Цхараде 926 Турбо Б/9 Б-268 1 Јануар 1985 [43]
Даихатсу Цхараде ДеТомасо 926Р испод 1300цц Прототип [43]
Ферари 288 ГТО Б/12 Б-273 1 Јун 1985 [33]
Ферари 288 ГТО Еволуција Прототип [33]
Ферари Ф40 Б/12 Б-293 1 Децембар 1989 [33]
Форд РС200 Б/12 Б-280 1 Фебруар 1986 [44]
Форд Ескорт РС 1700Т Прототип [44]
ФСО Полонез 2500 Рејсинг Прототип 1 Април 1985
ФСО Полонез 2000 Рели Б/11 Б-261 1 Април 1984
ФСО Полонез 2000 Турбо Испод 2000цц Прототип
Гиоцаттоло Група Б Прототип
Јагуар XЈС Б/12 Б-292 1 Фебруар 1988 [45]
Лада 2105 ВФТС Б/10 Б-222 1 Октобар 1982 [46]
Лада Самара ЕВА Прототип [46]
Ламборџини Кунтач 5000QВ Б/12 Б-291 1 Јануар 1988 [47]
Ланчиа Рели 037 Б/12 Б-210 1 Април 1982 [48]
Ланчиа Делта С4 Б/12 Б-276 1 Новембар 1985 [48]
Мазда РX-7 Б/12 Б-255 1 Фебруар 1984 [49]
Мерцедес-Бенц 190Е Цосворт Прототип [50]
МГ Метро 6Р4 Б/12 Б-277 1 Новембар 1985 [51]
Мицубиши Старион 4WД Прототип
Москвитч-Алеко 2141-КР Прототип [52]
Нисан 240РС Б/12 Б-233 1 Јануар 1983 [53]
Опел Манта 400 Б/12 Б-237 1 Март 1983
Пежо 205 Т16 Б/12 Б-262 1 Април 1984 [54]
Пежо 305 В6 Прототип
Порше 911 СЦ РС Б/12 Б-207 1 Март 1982 [55]
Порше 928С Б/12 Б-209 1 Јануар 1982 [55]
Порше 911 Карера Б/12 Б-282 1 Јун 1986 [55]
Порше 911 Карера 2 Б/12 Б-294 1 Септембар 1990 [56]
Порше 911 Карера 4 Б/12 Б-295 1 Септембар 1990 [57]
Порше 911 Карера РС Б/12 Б-296 1 Март 1992 [58]
Порше 911 Турбо Б/12 Б-298 1 Април 1993 [59]
Порше 944 Турбо Б/12 Б-284 [55]
Порше 959 Прототип [55]
Порше 961 Прототип
Премиер 118НЕ Б/9 Б-290 1 Новембар 1988 [60]
Рено 5 Турбо "Тур де Корс" Б/11 Б-234 1 Јануар 1983
Рено 5 Макси Турбо Б/12 Б-267 1 Децембар 1984
Сеат Фура Хроно 1.6 Б/10 Б-244 1 Мај 1983
Шкода 130 ЛР Б/9 Б-269 1 Јануар 1985 [61]
Субару МП-1 Утилитy Б/11 Б-259 1 Март 1984 [62]
Субару XТ 4WД Турбо Б/12 Б-275 1 Оцтобар 1985 [63]
Талбот Хоризон Прототип [64]
Талбот Самба Рели Б/9 Б-232 1 Јануар 1983 [64]
Тојота Селика Тwин-Цам Турбо Б-12 Б-239 1 Март 1983 [65]
Кола која су рехомологована за групу а
Ауто Класа Н° Датум хомологације Извор
Ауди 80 Кватро А2 Б/12 Б-231 1 Јануар 1983 [31]
Форд Ескорт РС Турбо Б/12 Б-270 1 Април 1985
Форд Сиера РС Косворт Б/12 Б-286 1 Август 1986
Пежо 504 Турбо Инџкшн Б/12 Б-252 1 Новембар 1983
 
Опел Кадет Рели 4x4 који је возио Бритон Велх за Реликрос
 
Мишел Мутон и њен Ауди Кватро

Група С

уреди


Значајни возачи

уреди
  1. ^ а б „Тхе цорнер тхат киллед Гроуп Б - ББЦ Топ Геар”. wеб.арцхиве.орг. 2013-06-07. Приступљено 2024-05-20. 
  2. ^ а б Магазинес, Хеарст. Популар Мецханицс (на језику: енглески). Хеарст Магазинес. 
  3. ^ а б Сцхенецтадy Газетте (на језику: енглески). Сцхенецтадy Газетте. 
  4. ^ „ФИА Хисториц Датабасе”. хисторицдб.фиа.цом. Приступљено 2024-05-20. 
  5. ^ „Wаyбацк Мацхине” (ПДФ). wеб.арцхиве.орг. Приступљено 2024-05-20. 
  6. ^ „Аппендиx Ј” (ПДФ). 
  7. ^ „Аппендиx Ј 1993” (ПДФ). 
  8. ^ а б „Тхе анатомy оф а Гроуп Б раллy цар”. 
  9. ^ а б „Аппендиx Ј 1986” (ПДФ). 
  10. ^ а б в „Аппединx Ј 1982” (ПДФ). 
  11. ^ „Гроуп Б'с 5 Wеапонс Оф Wондермент”. www.гоодwоод.цом. Приступљено 2024-05-20. 
  12. ^ Цлассиц Царс (на језику: енглески), 2024-01-14, Приступљено 2024-05-20 
  13. ^ „Ла 5 Турбо да цорса”. wеб.арцхиве.орг. 2013-01-29. Приступљено 2024-05-20. 
  14. ^ „јуwра.цом  |  Руле цхангес 1982”. јуwра.цом. Приступљено 2024-05-20. 
  15. ^ „Хенри Тоивонен Биограпхy”. www.тхруxтон.ф9.цо.ук. Приступљено 2024-05-20. 
  16. ^ „Цорнер-киллед-гроуп-б”. 
  17. ^ Оагана, Алеx (2012-11-21). „Гроуп Б Раллy Царс: Тхе Киллер Б'с”. аутоеволутион (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  18. ^ а б „Тоивонен - Цресто, аппунтаменто цол дестино | Цлассиц Традер Магазине”. wеб.арцхиве.орг. 2019-07-25. Приступљено 2024-05-20. 
  19. ^ Схацки. „Сеасон 1987 раллy - еWРЦ-ресултс”. еWРЦ-ресултс.цом (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  20. ^ Схацки. „Финал ресултс Раллyе дес Гарригуес - Лангуедоц-Роуссиллон 1988”. еWРЦ-ресултс.цом (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  21. ^ Схацки. „Финал ресултс Раллyе дес Гарригуес - Лангуедоц-Роуссиллон 1988”. еWРЦ-ресултс.цом (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  22. ^ Схацки. „Финал ресултс Раллyе дес Гарригуес - Лангуедоц-Роуссиллон 1988”. еWРЦ-ресултс.цом (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  23. ^ а б „Цроwнинг Тхе Кинг Оф 1986: Ауди Qуаттро С1 вс Форд РС200 вс Ланциа Делта С4 вс Пеугеот 205 ТИ6”. Јалопник (на језику: енглески). 2007-06-26. Приступљено 2024-05-20. 
  24. ^ Доналдсон, Јое (2018-02-07). „Ембраце тхе Голден Аге оф Раллyинг Wитх Тхис Пеугеот 205 Т16 Гроуп Б Хомологатион”. ГТПланет (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  25. ^ „Гроуп Б Раллy Цар Ауцтион | Цоол Материал”. цоолматериал.цом (на језику: енглески). 2017-06-15. Приступљено 2024-05-20. 
  26. ^ „Тхе анатомy оф а Гроуп Б раллy цар - хисторy анд тецх оф раллyинг'с голден ера”. ево (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  27. ^ ДЦXМаг.цом (2016-11-30). „Тхе Голден Аге оф Раллy”. Дие Цаст X (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  28. ^ Роррисон, Брендан (2017-10-06). „Гран Турисмо Спорт'с Цар Цлассес Еxплаинед”. ГТПланет (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  29. ^ „алфа_ромео_турбоделта” (ПДФ). 
  30. ^ „ФИА Хисториц Датабасе”. хисторицдб.фиа.цом. Приступљено 2024-05-20. 
  31. ^ а б в г д ђ Гроуп Б (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  32. ^ Гроуп Б (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  33. ^ а б в г д ђ „Феррари”. 
  34. ^ „митсубисхи”. 
  35. ^ Гроуп Б (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  36. ^ Гроуп Б (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  37. ^ Гроуп Б (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  38. ^ Гроуп Б (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  39. ^ Гроуп Б (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  40. ^ „ФИА Хисториц Датабасе”. хисторицдб.фиа.цом. Приступљено 2024-06-02. 
  41. ^ Гроуп Б (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  42. ^ а б в г Гроуп Б (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  43. ^ а б Гроуп Б (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  44. ^ а б Гроуп Б (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  45. ^ Гроуп Б (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  46. ^ а б „Лада”. 
  47. ^ Гроуп Б (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  48. ^ а б Гроуп Б (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  49. ^ Гроуп Б (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  50. ^ Гроуп Б (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  51. ^ Гроуп Б (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  52. ^ Гроуп Б (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  53. ^ Гроуп Б (на језику: енглески), 2024-05-08, Приступљено 2024-05-20 
  54. ^ „Гроуп Б Раллy - Пеугеот”. wеб.арцхиве.орг. 2012-06-15. Приступљено 2024-06-02. 
  55. ^ а б в г д „Гроуп Б Раллy - Порсцхе”. wеб.арцхиве.орг. 2010-01-21. Приступљено 2024-06-02. 
  56. ^ „ФИА Хисториц Датабасе”. хисторицдб.фиа.цом. Приступљено 2024-06-02. 
  57. ^ „ФИА Хисториц Датабасе”. хисторицдб.фиа.цом. Приступљено 2024-06-02. 
  58. ^ „ФИА Хисториц Датабасе”. хисторицдб.фиа.цом. Приступљено 2024-06-02. 
  59. ^ „ФИА Хисториц Датабасе”. хисторицдб.фиа.цом. Приступљено 2024-06-02. 
  60. ^ „ФИА Хисториц Датабасе”. хисторицдб.фиа.цом. Приступљено 2024-06-02. 
  61. ^ „Гроуп Б Раллy - Скода”. wеб.арцхиве.орг. 2012-07-07. Приступљено 2024-06-02. 
  62. ^ „Субару МП-1 Утилитy (Гроуп Б)”. Раллy Гроуп Б Схрине (на језику: енглески). 2016-02-09. Приступљено 2024-06-02. 
  63. ^ „WаyБацк Мацхине” (ПДФ). 
  64. ^ а б „Гроуп Б Раллy - Талбот”. wеб.арцхиве.орг. 2012-07-06. Приступљено 2024-06-02. 
  65. ^ „Гроуп Б Раллy - Тоyота”. wеб.арцхиве.орг. 2012-07-07. Приступљено 2024-06-02.