Корисник:Професорка Снеза/песак
Тест за трудноћу је метода којом се покушава одредити да ли је жена трудна. Индикатори трудноће могу се наћи у урину и крви, а тест за трудноћу функционише на принципу узорковања неке од тих ствари. Прва откривена међу тим стварима је хумани кориониски гонадотропин (хЦГ). 1930. откривено је да га производи синцициотрофобласт ембрион.
Присутност хЦГ-а је поуздан знак трудноће, али не може се детектовати пре имплантације ембриона у зиду матернице:,[1] због чега се у раним фазама трудноће често јављају лажни негативни тестови. Опстетрицијска ултрасонографија се такође примијењује у доказивању трудноће. Почела се користити у 1960-има, док је први кућни тест за трудноћу осмишљен 1968.[2] Кућни тестови за трудноћу појавили су се на европском и америчком тржишту током 1970-их.
Савремени тестови
уредиТест за трудноћу који у најранијем раздобљу трудноће даје резултате се заснива на откривању раног фактора трудноће (енг. еарлy прегнанцy фацтор, ЕПФ), који се може одредити у крви већ након 48 сати од оплодње.[3] Међутим, ово тестирање је дуготрајно и скупоцено.
Већина хемијских тестова за трудноћу тражи присутност бета подјединице хЦГ-а или хуманог корионског гонадотропина у крви или урину. хЦГ се јавља у крви и урину након имплантације ембриона, која се јавља шест до дванаест дана након оплодње.[1] Квантитативни крвни (серум бета) тестови могу одредити концентрације хЦГ-а ниске до 1 мИУ/мЛ, док је праг уринских тест трака од 10 мИУ/мЛ до 100 мИУ/мЛ, зависно од марке.[4] Праг квалитативног крвног теста најчешће је 25 мИУ/мЛ, тако да има мањи праг осетљивости него многи кућни тестови. Већина кућних тестова за трудноћу заснива се на методама бочног тока [./Https://hr.wikipedia.org/wiki/Imunokromatografija imunokromatografije].
Reference
уреди- ^ а б Wilcox AJ, Baird DD, Weinberg CR (1999). „Time of implantation of the conceptus and loss of pregnancy”. New England Journal of Medicine. 340 (23): 1796—1799. PMID 10362823. doi:10.1056/NEJM199906103402304.
- ^ „Patent US3579306 Diagnostic test device”. Google Patents. USPTO and Google. Приступљено 27. kolovoza 2014. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ Fan XG, Zheng ZQ (1997). „A study of early pregnancy factor activity in preimplantation”. Am. J. Reprod. Immunol. 37 (5): 359—64. PMID 9196793. doi:10.1111/j.1600-0897.1997.tb00244.x.
- ^ Waddell, Rebecca Smith (2006). „FertilityPlus.org”. Home Pregnancy Test hCG Levels and FAQ. Архивирано из оригинала 15. lipnja 2006. г. Приступљено 2006-06-17. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|archive-date=(помоћ)