Истина бар некад угледа светло дана,па макар то било и после седамдесет година. Сплет трагичних догађаја везаних за смрт Марка Орешковића и низ других догађаја текли су овако. У селу Велико Очијево никад није постојала никаква четницка ни група,а камоли јединица. Све су то биле више мање неорганизоване герилске групе. У то време Перса и Славко Родић били су задужени за Дрварску општину око организовања и учвршчивања партизанских јединица у секторима око Босанског Петровца,Дрвара и Бихаћа. Наређење је било сва непозната лица и која не желе да се легитимишу одмах ликвидирају. Марко Орешковић је крајем октобра 1941. године из Дрвара кренуо за Лику. У селу Велико Очијево требао је да се сретне са Срђом Родић и договори о даљим активностима и организовању партизанских група у том крају. Тог дана Срђо се налазио у селу Велики Стењани код своје сестре Милке. Орешковић долази у кућу Срђе Родића и тамо затиче његову мајку и млађу браћу. Посто га је угостила рекла му је да сачека Срђу ту у њиховој кући. Није имала никакво сазнање ко је незнанац кога је угостила и због чега тражи њеног сина. Међутим Орешковић је кренуо даље пут Лике. На путу га сусрећу Јово Шипка звани Јозип и Душан Шипка. У немогућности да сазнају ко је незнанац,поступају по горе наведеном наређењу. Одводе га до места званог Биљег и тамо га ликвидирају. Враћајући се кући Срђо је чуо пуцње. Узевши капут тамо налази партијску књижицу Орешковића. У оближњој јами остављају мртвог Орешковића. Дошавши кући Срђо је мајци показао капут партијску књижицу рекавши јој да је убијен велики партијски кадар. "За овог човека платиће и моја и Јозипова и Душанова глава"рекао је мајци. Мада су могли да побегну нису хтели,чак и командир одреда који их је заробио хтео је даих пусти. По наређењу Тита организује се суђење у оближњој школи. Судом је председавао Мони Леви. Сва тројица су осуђена на смрт стрељањем. Славко Родић сазнавши шта се све издешавало,смрт Орешковића,суђење и осуда на смрт Срђе,Јове и Душана шаље курира да се стрељање не изврши. Међутим курир је стигао прекасно. Стрељање је извршено на планини Црни врх,за оне који познају тај крај то је потез између Оштреља и Дрвара и гледа на Велико Очијево. Тамо су бачени у јаму где и данас почивају. Грех свога брата и настојећи да га ако бар ништа умањи осетила је Срђина сестра Смиља Родић. Као партизанка ишла је из борбе у борбу,није себе штедела ни мало. Тај исти грех осетила је и породица. У гређанском рату једнако страдају и хероји и издајници,егзекутори и жртве,добри и зли,а пре свега страдају људи. Нико никад није објаснио зашто је Марко Орешковић сам без пратње био на том путу. Коме је сметао ваљда ће некад изаћи на светло дана. Истина је из неких сасвим других побуда скривана. Битно је да бар некад угледа светлост дана и без обзира на све покаже свету шта се стварно десило. Нетреба се отимати ни за кога сви они сада почивају у вечном миру. Једино што постоји само једна истина и сплет несрећних околности под којим су ови млади људи изгубили животе. бy зељо