Корисник:СмиљанА/песак

Примарна грађа корена

Примарна градја корена.

Корен је орган неограниченог растења који обавља више функција. Основне функције корена су усвајање и провођење воде и минералних материја из земљишта и причвршћивање биљке за подлогу. На врху корена налази се коренова капа (калиптра) која штити нежне меристемске ћелије вегетационе купе корена од механичких повреда. У зони раста, ћелије се деле, на њу се наставља зона издуживања где се ћелије настале деобама увећавају, издужују и диференцирају у трајна ткива корена. На зону издуживања наставља се зона коренових длака или зона апсорпције. На попречном пресеку корена у зони коренових длака разликују се три зоне: ризодермис,примарна кора и централни цилиндар. На површини корена налази се апсорбционо ткиво корена ризодермис.Примарна кора корена знатно је развијенија од централног цилиндра по чему се разликује грађа корена од грђе стабла. Примарну кору чине ризодермис,примарна кора и централни цилиндар.

Ризодемис

Ризодермис споља покрива младе делове корена. То је у ствари примарно покорично ткиво које топографски одговара епидемису листа и стабла,али се од епидермиса разликује,јер ризодермис представља апсорпционо ткиво, пре свега, по томе:

a)što su spoljnji zidovi ćelija rizodermisa tanki,
b)što nema kutikulu,
c)što u rizodermisu nema stoma.

Na rizodermisu se medjutim razvijaju korenove dlake. One predstavlju izraštaje ćelija rizodermisa,kojima se u znatnoj meri povećava apsorpciona površina korena.

Примарна кора

Примарна кора је изградјена од основних ткива(паренхима). Први слој примарне коре,који се налази непосредно испод ризодермиса,често је диференциран као посебно ткиво, означено као егзодермис. Значај егзодермиса је у томе што за време изумирања коренових длака и ризодермиса његове ћелије оплутњавају,егзодермис преузима заштитну улогу и добија карактер кожног ткива. Испод егзодермиса налази се основна маса примарне коре од ћелија које су ћесто распоређене у правилним радијалним низовима. Међу њима се налази доста интерцелулар. Нароћито много интерцелулара има код биљака чији се коренови развијају у земљиштима сиромашним кисеоником. У ћелијама овог ткива, које се због положаја понекад назива мезодермис, често се налазе скробна зрна. У мезодермису обично има идиобласта, смолних резервоара и канала. Код скривеносеменица у паренхиму коре корена по правилу нема механичких и сличних ткива. Последњи слој примарне коре који чини границу према централном цилиндру, означен је као ендодермис, и увек је добро развијен. Он је од великог значаја за проводјење воде и водених раствора у хоризонталном правцу од коренских длака до проводног система. На зидовима неких ћелија ендодермиса налазе се посебна Каспаријева задебљања, односно задебљања радијалних ћелијских зидова.

Централни цилиндар

Централни цилиндар почиње слојем паренхимских ћелија,означеним као перицикл. Перицикл се састоји од живих паренхимских ћелија,са танким целулозним зидовима. Једнослојан перицикл је у многих дикотила и неких монокотила, а вишеслојни код голосеменица. На зачетку бочног корена образује се омотач,који доприноси пробијању младог боћног корена кроз ткива коре. Овај омотач при пробијању коре корена дејствује не само механички,већ и хемијски,јер лучи ферменте који растварају зидове ћелија коре. Проводни систем корена је у облику радијалног Проводни снопићи. Број ксилема и флоема у радијалном проводном снопићу може бити различит. У полиархним снопићима коренова неких палми број ксилема односно флоема може износити и више од сто. У млађим кореновима је мањи, а у старијим већи. дикотиледоне биљке имају мањи број ксилема и флоема у снопићу, док су радијални снопићи у кореновима монокотиледоних биљака по правилу полиархни. У корену нема сржи, већ се у централном делу налази ксилем. Код извесних монокотила у центру корена се налазе паренхимске ћелије, које по положају и функцији одговарају сржи.

Апсорпција и проводјење воде

Апсорпцију воде корен не обавља целом својом површином, већ само у зони коренових длака. Број коренових длака је врло велики и мозе достићи неколико милијарди по једној биљци. Остали делови корена, изван зоне коренових длака, покривени су плутом и слузе за проводјење воде. Апсорбована вода креће се од коренових длака према централном цилиндру, где се налазе судови. Овај кратак пут вода прелази кроз живе ћелије корена. Кретање воде у овом правцу објашњава се разликама у величини сисајуће силе ћелија. У правцу од периферије корена према централном цилиндру сисајућа сила ћелија расте. Према томе, на овом делу пута вода се креће осмотским силама. Сила којом корен потискије воду у надземне органе назива се коренов притисак. Други део воденог тока односи се на проводјење воде кроз проводни систем, односно кроз трахеје и трехеиде. Брзина проводјења воде у великој мери зависи од градје проводних елемената. Вода се брже креће кроз трахеје. Од великог је значаја и величина пречника судова:што су трахеје уже проводјење воде је спорије.

Примање минералних материја

За усвајање минералних елемената од огромног је значаја процес дисања, при чему се ослобадја енерија, која омогућује образовање неопходне количине јона за размену. Према савременим схватањима, прва етапа усвајања јона је апсорпција, која има карактер размене. Јони апсорбовани површинама биоколоида протоплазме могу образовати лабилна једињења с макромолекулима беланчевина и других једињења. Способост цитоплазме да везује јоне зависи од интензитета образовања беланчевина. У лазак јона у ћелију зависи од реакције средине, ако је неутралана или алкална реакција брже улазе катјони, а ако је кисела-ањони. Велики утицај на примање минералних материја показује аерација земљишта, од које зависи дисање коренова. Од спољњих фактора значајан је још и водни режим емљишта.

Референце

http://www.bionet-skola.com/w/Koren https://www.google.rs/search?q=primarna+gradja+korena&biw=1366&bih=673&tbm=isch&tbo=u&source=univ&sa=X&sqi=2&ved=0ahUKEwinvK7EsJXRAhUJlSwKHXQ4ANsQsAQIRA#imgrc=_ Практикум из пољопривредне ботанике са радном свеском, аутори: Драгана Ранчич, Светлана Аћић, Ивам Шоштарић. Ботаника 9. издање, аутори: Момчило Којић, Софија Пекић, Зора Дајић.