Ново Пољанце је моје родно село, о коме нема ни трага више од педесет година. У некој прилици веома давно, када сам на Интернету покушао да одредим његову локацију, био сам поново изненађен. Не само чињеницом да на теренима где је некада било (као централна дреничка општина), нема ни трага од насеља, већ да је Ново Село код Србице преименовано у Ново Пољанце, а некадашње шиптарско Старо Пољанце променило је назив у Пољанце. Тиме су, објективно, створени услови да је трајно нестало без трага. Поред тога, Wикипедија је нуди да се напише страница за то последње шиптарско село. Сео сам и написао страницу за моје некадашње росно село Ново Пољанце. Мислим да сам имао подршку администратора, који ми је том приликом рекао да је то исто учинио за своје нестало село. Овде бих додао један конкретан податак, ако то буде прихваћено. Село се као прво на Косову колективно иселило, а да о томе није било ни речи у средствима информисања. Сам поступак сеобе је трајао неколико месеци, већ према томе како је ко могао да обезбеди привремени боравак. „Моја мајка и најмлађи брат су са стварима на двоја шиптарских запрежних кола, последњи напустили село, каква случајност, на Митровдан 8.11.1966. године. Запутили су се у Глоговац удаљен 15 км, где су претходно резервисали теретни вагон за сеобу. Како вагон није био постављен, преноћили су код председника општине, а сутрадан када су сместили ствари у вагон, отпутовали су путничким возом за Београд. Вагон је стигао тек после недељу дана на железничку станицу Земун.“
У време када нестаје и последњи траг о животу нашег народа на његовим историјским просторима, можда би на самом крају, у поднаслову Погледајте, могло да се додају два наслова о некадашњем селу: Ново Пољанце 1935. године http://novopoljance1935.blogspot.rs/ Ново Пољанце 1941. године http://novopoljance.blogspot.rs/