Кохабитација
Кохабитација је појам који се односи на договор две особе које нису у сродничким односима да живе заједно, често као део емотивне или сексуалне везе. У политици, стање власти до кога долази када председник и премијер нису из исте политичке странке или опције. Кохабитација може допринети политичкој стабилности и контроли само уколико две стране сарађују, а често може бити узрок политичких тензија нарочито у друштвима у кризи.
У ширем смислу, термин кохабитације може да означава било који број људи који живе заједно. „Кохабитирати”, у ширем смислу, значи „коегзистирати”.[1] Порекло термина потиче из средине 16. века, од латинске речи cohabitare, од co- „заједно” + habitare „пребивати”.[1]
Социјалне промене које доводе до повећања заступљености кохабитације
уредиУ данашње време је кохабитација уобичајена појава међу људима у западном свету.
У Европи, скандинавске земље су биле прве да преузму вођство у овом тренду, мада су многе земље од тада следиле тренд.[3] Медитеранска Европа је традиционално била врло конзервативна, јер религија има велики утицај. До средине 1990-их, нивои кохабитације у овом региону остали су ниски, али од тада се повећавају.[4]
Током протеклих деценија, у западним земљама дошло је до повећања броја невенчаних парова који живе заједно. Историјски гледано, многе западне земље су биле под утицајем хришћанских доктрина о сексу, које се противи ванбрачној кохабитацији. Како су се мењале социјалне норме, становништво је постајало све мање доследно таквим нормама и неке хришћанске деноминације у данашње време сматрају кохабитацију прекурзором брака.[5] Папа Фрања је венчао кохабитирајући пар који је имао децу,[6] док су бивши надбискуп кентерберијски Рован Вилијамс[7] и надбискуп од Јорка Џон Сентаму изразили толерантне ставове у погледу кохабитације.[8]
Последњих деценија високе стопе заступљености жена у радној снази, и широка доступности високо ефикасних дугоделујућих реверзибилних контрацептива,[9] довеле су до тога да жене доносе индивидуалне одлуке у погледу своје репродуктивности уз умањено ослањање на мушке партнере у погледу финансијске стабилности. Све ове промене погодовале су животним аранжманима који су алтернатива браку.[10]
У средњој и источној Европи, током касних 1980-их и почетком 1990-их, дошло је до великих политичких промена, попут пада комунистичких влада. Та су друштва ушла у нову еру повећане социјалне слободе, мање ригидних правила и мање ауторитарних влада. Они су успоставили блиске интеракције са Западном Европом, и знатан број тих земаља је постао део Европске уније. Као резултат тога, обрасци породичног живота почели су да се мењају: стопа брака је опадала, и брак је бивао одложен за касније животно доба. Повећала су заступљеност кохабитације и порођаја неудатих мајки. У појединим земљама је пораст био врло брз.[11]
Деинституционализација брака се односи на слабљење друштвених и правних норми које регулишу понашање људи у погледу брака.[12] Раст заступљености кохабитације део је и других великих друштвених промена као што су: већа стопа развода, старији узраст у првом браку и рађању деце, и више ванбрачних порођаја. Фактори попут секуларизације, повећаног учешћа жена у радној снази, промена значења брака, смањења ризика, индивидуализма, и промене гледишта на сексуалност наводе се као доприноси овим друштвеним променама.[13] Дошло је и до промене модерне сексуалне етике, са фокусом на сагласност, а не на брачни статус (тј. декриминализација прељубе и блудности; криминализација брачног силовања), одражавајући нове концепте о улози и сврси сексуалне интеракције и нове концептуализације женске сексуалности и самодетерминације.[14] Било је приговора против законске и социјалне регулације женске сексуалности; с тим да се такви прописи често виде као кршење женских права.[15] Поред тога, неке особе сматрају да је брак непотребан или застарео, што доводи до тога да парови не озваничавају своју везу.[16] На пример, у једној Европској студији вредности (EVS) из 2008. године, проценат испитаника који су се сложили са тврдњом да је „брак застарела институција” био 37,5% у Луксембургу, 35,4% у Француској, 34,3% у Белгији, 31,2% у Шпанији, 30,5% у Аустрији, 29,2% у Немачкој, 27,7% у Швајцарској, 27,2% у Бугарској, 27,0% у Холандији, 25,0% у Словенији.[17]
Европска унија је прихватила чињеницу да се многи парови одлучују да живе заједно без формализације свог односа. Директива из 2004. године забрањује чланицама ЕУ да ускраћују улазак или боравиште партнера „са којима грађанин Уније има трајан однос, уредно потврђен.”[18]
Могући разлог за либералније и мање традиционалне гледиште на кохабитацију био би и низак однос полова. Низак однос полова би значио да има много више жена него мушкараца, што резултира различитим друштвеним вредностима и прихватљивим облицима опхођења.[19]
Референце
уреди- ^ а б „Дефинитион оф цохабит”. оxфорддицтионариес.цом. Архивирано из оригинала 09. 08. 2014. г. Приступљено 12. 08. 2020.
- ^ „Цхангинг Паттернс оф Нонмаритал Цхилдбеаринг ин тхе Унитед Статес”. ЦДЦ/Натионал Центер фор Хеалтх Статистицс. 13. 5. 2009. Приступљено 24. 9. 2011.
- ^ „Тхе реализатион оф марриаге планс амонг цохабитинг цоуплес ин Сцандинавиа”. Принцетон Университy. Архивирано из оригинала 22. 09. 2020. г. Приступљено 11. 2. 2019.
- ^ Тереса Цастро Мартин. „Цохабитатион ин Спаин: Но лонгер а маргинал патх то фамилy форматион”. Приступљено 22. 8. 2015.
- ^ Таyлор, Ина (2005). Религион анд Лифе wитх Цхристианитy. Хеинеманн. стр. 45. ИСБН 9780435302283. „Соме Протестант гроупс, алтхоугх преферринг сеx то еxист еxцлусивелy ин а марриед релатионсхип, ундерстанд тимес хаве цхангед. Тхесе Цхристианс аре препаред то аццепт цохабитатион иф ит ис а прелуде то марриаге.”
- ^ „Попе Францис бреакс табоо бy маррyинг цохабитинг цоуплес, цондуцтс масс wеддинг церемонy”. АБЦ Неwс. Аустралиан Броадцастинг Цорпоратион. 15. 9. 2014.
- ^ „Тхе но-сеx 'мyтх'”. ББЦ Неwс (1). Лондон, Унитед Кингдом: ББЦ. Броадцастинг Хоусе. 3. 10. 2002. Приступљено 11. 2. 2019. „Ан абсолуте децларатион тхат еверy сеxуал партнерсхип муст цонформ то тхе паттерн оф цоммитмент ор елсе хаве тхе натуре оф син анд нотхинг елсе ис унреал анд силлy.”
- ^ Росс, Тим; Wyнне-Јонес, Јонатхан; Раyнер, Гордон (29. 4. 2011). „Роyал wеддинг: Арцхбисхоп бацкс Wиллиам анд Кате'с децисион то ливе тогетхер бефоре марриаге”. Тхе Телеграпх. Лондон. Приступљено 3. 8. 2013.
- ^ Меган M. Сwеенеy; Тереса Цастро-Мартин; Мелинда Миллс (2015). „Тхе репродуцтиве цонтеxт оф цохабитатион ин цомпаративе перспецтиве: Цонтрацептиве усе ин тхе Унитед Статес, Спаин, анд Франце” (ПДФ). Демограпхиц Ресеарцх. 32: 147—182. дои:10.4054/ДемРес.2015.32.5.
- ^ Цхристин Лöффлер (31. 3. 2009). „Нон-Маритал Цохабитатион ин Италy” (ПДФ).
- ^ Тхорнтон А, Пхилипов D (2009). „Сwеепинг Цхангес ин Марриаге, Цохабитатион, анд Цхилдбеаринг ин Централ анд Еастерн Еуропе: Неw Инсигхтс фром тхе Девелопментал Идеалисм Фрамеwорк”. Еуропеан Јоурнал оф Популатион. 25 (2): 123—156. ПМЦ 2690230 . ПМИД 19498956. дои:10.1007/с10680-009-9181-2.
- ^ Цхерлин, Андреw Ј. (2004). „Тхе Деинститутионализатион оф Америцан Марриаге”. Јоурнал оф Марриаге анд Фамилy. 66 (4): 848—861. ЈСТОР 3600162. дои:10.1111/ј.0022-2445.2004.00058.x.
- ^ „Цуррентлy цохабитинг: релатионсхип еxпецтатионс анд оутцомес ин тхе Бритисх Хоусехолд Панел Сурвеy (БХПС)”. Архивирано из оригинала 13. 12. 2013. г. Приступљено 11. 2. 2019.
- ^ Фриедман, Јацлyн; Јессица Валенти (2008). Yес Меанс Yес! Висионс оф Фемале Сеxуал Поwер анд а Wорлд Wитхоут Рапе . Сеал Пресс. ИСБН 978-1-58005-257-3.
- ^ Хигх Цоммиссионер фор Хуман Ригхтс Нави Пиллаy хас цаллед фор фулл респецт анд рецогнитион оф wомен'с аутономy анд сеxуал анд репродуцтиве хеалтх ригхтс, статинг: "Виолатионс оф wомен'с хуман ригхтс аре офтен линкед то тхеир сеxуалитy анд репродуцтиве роле. Wомен аре фреqуентлy треатед ас пропертy, тхеy аре солд инто марриаге, инто траффицкинг, инто сеxуал славерy. (...) Ин манy цоунтриес, марриед wомен маy нот рефусе то хаве сеxуал релатионс wитх тхеир хусбандс, анд офтен хаве но саy ин wхетхер тхеy усе цонтрацептион. (...) Енсуринг тхат wомен хаве фулл аутономy овер тхеир бодиес ис тхе фирст цруциал степ тоwардс ацхиевинг субстантиве еqуалитy бетwеен wомен анд мен. Персонал иссуес - суцх ас wхен, хоw анд wитх wхом тхеy цхоосе то хаве сеx, анд wхен, хоw анд wитх wхом тхеy цхоосе то хаве цхилдрен - аре ат тхе хеарт оф ливинг а лифе ин дигнитy."[1] Архивирано 2017-03-13 на сајту Wayback Machine
- ^ Елена вон дер Липпе (Коyтцхева). „Цонтемпорарy унион форматион ин Булгариа: тхе емергенце оф цохабитатион”. РесеарцхГате. Приступљено 22. 8. 2015.
- ^ Вариабле в238: до yоу јустифy: адултерy (Q68Ф) Архивирано на сајту Wayback Machine (18. фебруар 2020). Сее фор еацх цоунтрy: Вариабле Десцриптион - Фамилy - Q 45.
- ^ „Дирецтиве 2004/38/ЕЦ оф тхе Еуропеан Парлиамент анд оф тхе Цоунцил оф 29 Април 2004 он тхе ригхт оф цитизенс оф тхе Унион анд тхеир фамилy мемберс то мове анд ресиде фреелy wитхин тхе территорy оф тхе Мембер Статес”.
- ^ Марк Регнерус. „Матинг Маркет Дyнамицс, Сеx-Ратио Имбаланцес, анд Тхеир Цонсеqуенцес”. Спрингер Сциенце+Бусинесс МедиаНЦФР Репорт.
Литература
уреди- Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
- Крамер, Елисе (2004). „Цохабитатион: Јуст а Пхасе?”. Псyцхологy Тодаy. 37.
- Гоодwин, П.Y.; Мосхер, W.D.; Цхандра, А. (2010). „Марриаге анд цохабитатион ин тхе Унитед Статес: А статистицал портраит басед он Цyцле 6 (2002) оф тхе Натионал Сурвеy оф Фамилy Гроwтх (Натионал Центер фор Хеалтх Статистицс)”. Витал Хеалтх Статистицс. 23: 1—55.
- Броwн, С.L.; Боотх, Маyа Ангело (1996). „Цохабитатион версус марриаге: А цомпарисон оф релатионсхип qуалитy.”. Јоурнал оф Марриаге анд тхе Фамилy. 58 (3): 668—678. ЈСТОР 353727. дои:10.2307/353727.
- Рхоадес, Г.К.; Станлеy, С.M.; Маркман, Х.Ј. (2012). „А лонгитудинал инвестигатион оф цоммитмент дyнамицс ин цохабитинг релатионсхипс”. Јоурнал оф Фамилy Иссуес. 33 (3): 369—390. ПМЦ 3377181 . ПМИД 22736881. дои:10.1177/0192513x11420940.
- Памела Ј. Смоцк; Wендy D. Маннинг; Мередитх Портер (2005). „"Еверyтхинг'с Тхере Еxцепт Монеy": Хоw Монеy Схапес Децисионс то Маррy Амонг Цохабиторс” (ПДФ). Јоурнал оф Марриаге анд Фамилy. 67 (3): 680—696. дои:10.1111/ј.1741-3737.2005.00162.x. Архивирано из оригинала (ПДФ) 5. 4. 2013. г. Приступљено 29. 11. 2012.
- Миллер АЈ, Сасслер С, Куси-Аппоух D (2011). „Тхе Спецтер оф Диворце: Виеwс Фром Wоркинг- анд Миддле-Цласс Цохабиторс.”. Фам Релат. 60 (5): 602—616. ПМЦ 3399247 . ПМИД 22822285. дои:10.1111/ј.1741-3729.2011.00671.x.
- Рхоадес, Г.К.; Станлеy, С.M.; Маркман, Х.Ј. (2009а). „Цоуплес' реасонс фор цохабитатион: Ассоциатион wитх индивидуал wелл беинг анд релатионсхип qуалитy”. Јоурнал оф Фамилy Иссуес. 30 (2): 233—258. ПМЦ 2743430 . ПМИД 19756225. дои:10.1177/0192513x08324388.
- Wендy D. Маннинг; П.Ј. Смоцк. „Диворце-проофинг марриаге: Yоунг адултс' виеwс он тхе цоннецтион бетwеен цохабитатион анд маритал лонгевитy”. НЦФР Репорт.
- Броwн, С.L.; Боотх, А. (1996). „Цохабитатион версус марриаге: А цомпарисон оф релатионсхип qуалитy”. Јоурнал оф Марриаге анд тхе Фамилy. 58 (3): 668—678. ЈСТОР 353727. дои:10.2307/353727.
- Мурроw, Царрие; Лин Схи (2010). „Тхе Инфлуенце оф Цохабитатион Пурпосес он Релатионсхип Qуалитy: Ан Еxаминатион ин Дименсионс”. Тхе Америцан Јоурнал оф Фамилy Тхерапy. 38 (5): 397—412. дои:10.1080/01926187.2010.513916.
- Броwн, С.L.; Боотх, А. (1996). „Цохабитатион версус марриаге: А цомпарисон оф релатионсхипс qуалитy”. Јоурнал оф Марриаге анд тхе Фамилy. 58 (3): 668—678. ЈСТОР 353727. дои:10.2307/353727.
Спољашње везе
уреди- „Цохабитатион”. Енцyцлопедиа Америцана. 1920.
- „Цохабитатион ис реплацинг датинг”. УСА Тодаy. 18. 7. 2005.