Најдужа зграда у Београду
Најдужа зграда у Београду, дужине од скоро 1000 метара, налази се у блоку 21, у општини Нови Београд.
| Меандер | |
 | |
Информације
| |
|---|---|
| Локација | Нови Београд, Србија |
| Статус | део просторно културно-историјске целине (Сл. гласник РС 06/2021) |
| Саграђена | 1960-1966 |
| Број спратова | П+4+Пк |
Компаније
| |
| Архитекта | Леонид Ленарчич, Милосав Миша Митић, Иван Петровић, Иван Симoвић и Михаило Чанак |
Историја уреди
Процеси пројектовања и изградње трајали су у периоду од 1960. до 1966. године, и то је био последњи изведени објекат према оригиналном решењу урбанистичко-архитектонске целине Блока 21.[1] Зграда је дело групе "Београдских пет" (активне између 1954. и 1970. године), коју су чиниле следеће архитекте: Леонид Ленарчич (1932-2011), Милосав Миша Митић (1932-1970), Иван Петровић (1932-2000) Иван Симoвић (1932-2012) и Михаило Чанак (1932-2014).
У то време, изградња објекта је представљала велики грађевински подухват. Објекат, по пројекту - "стамбени блок Б-7", је предвиђен за стамбено збрињавање војних лица. Пројектант Чанак је у једном интервјуу изјавио да су му минималистички захтеви инвеститора били највећа отежавајућа околност.[2]
Име зграде уреди
Зграда носи два неформална назива Ламела и Меандер, а службени назив је стамбени блок "Б-7"
Изглед зграде уреди
Према Чанковој класификацији, зграда Меандра припада такозваној индустријској модерни.[3] Зграда се састоји од девет ламела, спојених тако да образују двоструко латиничко слово S. Има приземље, 4 спрата и поткровну етажу са кровном терасом. Има 62 улаза, са укупно 798 станова.[4]
Према Марковићу, у њој је, по усељењу првих станара, живело око 3 500 људи, зграда је имала 6 380 врата и 5 152 прозора.[5]
Mеандер је изграђен у средишњем делу блока, а налази се на чак четири различите адресе, односно ламеле припадају следећим улицама: Булевар Михајла Пупина 15-43 и 47-81, Булевар Зорана Ђинђића 30-40 и 46-62, Улица Милентија Поповића 2-14 и улица Антифашистичке борбе 1-13.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Anđelković, Goran (2018). Specifičnosti in pomen tlorisne zasnove večstanovanjske arhitekture modernizma v obdobju 1950–1973 v Beogradu, Ljubljani in Zagrebu, str. 334-360.
- ^ Anđelković, Goran. „Intervju sa arhitektom Mihailom Čankom, 20. avgust 2012. godine”. Приступљено 17. 02. 2021.
- ^ Čanak, Mihailo (2014). Automоnografija, str. 48-49.
- ^ Anđelković, Goran (2018). Specifičnosti in pomen tlorisne zasnove večstanovanjske arhitekture modernizma v obdobju 1950–1973 v Beogradu, Ljubljani in Zagrebu, str. 415.
- ^ Marković, Јovan (1968). Novi Beograd 1948-1968,str. 30.