Петар Пекић
Петар Пекић (Фелшесентиван, 26. јун 1896 — Загреб, 5. децембар 1965) био је хрватски публициста, књижевник и преводилац.
Петар Пекић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1896 |
| Место рођења | Фелшесентиван |
| Датум смрти | 1965 |
Биографија
уредиПотекао је из буњевачке сељачке породице из Фелшесентивана код Баје.
Био је члан депутације која је по налогу владе Краљевине СХС октобра 1919. поднела Мировној конференцији у Версају Цвијићев меморандум у коме се тражило да се Бајски троугао и Барања са Мохачем предају Краљевини СХС.[1]
После евакуације Барање и Бајског троугла, добио је место општинског бележника у Риђици. У истом својству и у истом месту је 22. марта 1922. дочекао међународну комисију која је била одређена да повуче коначну границу између Краљевине СХС и Мађарске.[2]
Писао је поезију и прозу, преводио са француског и на француски (Мажуранићев спев Смрт Смаил аге Ченгића), а окушао се и на историји Војводине и бачких Буњеваца и Шокаца.
Крајем 1925. запослио се у Градској библиотеци у Суботици, у којој је радио као контрактуални библиотекар (библиотекар по уговору) док није добио отказ почетком 1930.[3] Посао је наводно изгубио због књиге „Повијест Хрвата у Војводини“ (1930),[4] у којој је критиковао локалну власт у Суботици.[5]
Године 1936. изабран је у „Одбор за прославу 250. годишњице доласка једне групе Буњеваца и преузимања власти у Суботици“.[6]
Године 1937 се преселио у Загреб.
Био је активан и у НДХ. Прилоге је објављивао у листу Друштва бачких Хрвата, Класје наших равних (1942-44), и Даници, календару за 1945. Године 1942. је објавио књигу „Постанак Независне Државе Хрватске“ која је повучена из продаје јер у њој није довољно наглашена улога усташког вође Анта Павелића у развоју усташког покрета.[7]
Дела
уреди- Повијест Хрвата у Војводини од најстаријих времена до 1929. (1930)
- Вае вицтис : или побијање критике дра Душана Поповића и Васе Стајића (1930)
- Пропаст Аустро-Угарске Монархије : и постанак насљедних држава (1937)
- Повијест ослобођења Војводине (1939)
- Постанак Независне Државе Хрватске. Борба за њено ослобођење и рад на унутрашњем устројству (1942)
- „Повијест Буњеваца”, у: Хрватска енциклопедија, Загреб, 1942, св. III. стр. 518—519.
Референце
уреди- ^ Пекић 1930, стр. 234–44; Искруљев 1936, стр. 494–95; Пекић 1939, стр. 350.
- ^ Искруљев 1936, стр. 335–36.
- ^ Мачковић 2011, стр. 139.
- ^ Стајић 1930, стр. 159.
- ^ Пекић 1930, стр. 247-50.
- ^ Мачковић 2009, стр. 105.
- ^ Шваб 1997, стр. 315.
Литература
уреди- „Петар Пекић”. Хрватска енциклопедија. 8. Загреб. 1999. стр. 364.
- Искруљев, Тома (1936). Распеће српског народа у Срему 1914 године и Маџари. Са маџарске границе, Бајски трокут, Сент Андрија. Нови Сад.
- Кикић, Геза (1971). Антологија поезије буњевачких Хрвата. Загреб.
- Мачковић, Стеван (2009). „Прослава 250. обљетнице досељавања веће скупине Буњеваца (1686-1936)”. Годишњак за знанствена истраживања ЗКВХ-а. 1: 95—108.
- Мачковић, Стеван (2011). „Уломци за повијест Суботице у 1925. години”. Годишњак за знанствена истраживања ЗКВХ-а. 3: 123—154.
- Пекић, Петар (1930). Повијест Хрвата у Војводини од најстаријих времена до 1929. Суботица.
- Пекић, Петар (1939). Повијест ослободјења Војводине. Суботица.
- Секулић, Анте (1970). Књижевност бачких Хрвата. Загреб. стр. 52—53.
- Стајић, Васа (1930). „Мађаризација и демађаризација Буњеваца”. Летопис Матице српске. 325: 158—209.
- Скендеровић, Стјепан (2011). „Трајно мјесто међу интелектуалним великанима бачких Хрвата”. Класје наших равни. 1—2: 15—19.
- Шваб, Младен (1997). „Петар Пекић”. Тко је тко у НДХ: Хрватска 1941-1945. Загреб. стр. 315.