Пливање

Пливање је кретање особе кроз воду, обично у виду рекреације, спорта, вјежбе или преживљавања. Локомоција се постиже кретање удова, тијела или обоје. Људи могу задржати дах под водом и научити основе локомоције пливања неколико седмица од рођења, као нагон за преживљавањем.^[1]

Пливање је стално у врху јавних рекреативних активности,^[2]^[3]^[4] а у неким земљама су часови пливања обавезни дио образовног програма.^[5] Као формализовани спорт, пливање је карактеристично за низ локалних, националних и међународних такмичења, укључујући сваке модерне Љетње олимпијске игре.

Наука

Пливачи изводе чучњеве пре уласка у базен у једној америчкој војној бази, 2011

Пливање се ослања на скоро неутралну пловност људског тела. У просеку, тело има релативну густину од 0,98 у поређењу са водом, због чега тело плута. Међутим, узгон варира на основу телесног састава, надувености плућа, садржаја мишића и масти, тежишта и сланости воде. Виши ниво телесне масти и сланија вода смањују релативну густину тела и повећавају његову пловност. Мушкарци имају тенденцију поседовања нижег тежишта и већег садржаја мишића, та им је теже да плутају или да буду пловни. Такође погледајте: Хидростатичко мерење.

Пошто је људско тело нешто мање густине од воде, вода подржава тежину тела током пливања. Као резултат тога, пливање има „слаб утицај“ у поређењу са копненим активностима попут трчања. Густина и вискозитет воде такође стварају отпор за објекте који се крећу кроз воду. Пливачки замаси користе овај отпор за стварање погона, али исти отпор ствара и отпор тела.

Хидродинамика је важна за технику замаха ради бржег пливања, а пливачи који желе да брже пливају или да се мање исцрпљују покушавају да редукују отпор кретања тела кроз воду. Да би били хидродинамичнији, пливачи могу да повећају снагу својих замаха или да смање отпор воде, при чему се снага мора повећати за три пута да би се постигао исти ефекат као и смањење отпора.^[6] Ефикасно пливање смањењем отпора воде укључује хоризонтални положај у води, котрљање тела како би се смањила ширина тела у води и пружање руку што је више могуће како би се смањио отпор таласа.^[6]

Непосредно пре урањања у базен, пливачи могу извести вежбе као што је чучњеви. Чучњеви помажу у побољшању пливачког старта загревањем мишића натколенице.^[7]

Пливање одојчади

Људске бебе показују урођени рефлекс пливања или роњења од новорођенчета до старости од отприлике 6 месеци.^[8] И други сисари показују овај феномен (погледајте рефлекс роњења сисара). Ронилачки респонс укључује апнеју, рефлексну брадикардију и периферну вазоконстрикцију; другим речима, бебе уроњене у води спонтано задржавају дах, успоравају рад срца и смањују циркулацију крви до екстремитета (прстију на рукама и ногама).^[8] Будући да одојчад урођено може да плива, часови за бебе од око 6 месеци нуде се на многим локацијама. Ово помаже у изградњи мишићне меморије и формира јаке пливаче од малих ногу.

Технике

Пливање се може вршити коришћењем широког спектра стилова, познатих као 'замаси', а ти замаси се користе у различите сврхе или за разликовање класа у такмичарском пливању. Није неопходно да се користи дефинисани потез за погон кроз воду, и необучени пливачи могу да користе покрете руку и ногу попут „веслања паса“, слично начину на који пливају четвороножне животиње.

Постоје четири главна стила који се користе у такмичарском и рекреативном пливању: фронтални краул, познат и као слободни стил, прсно, леђно и лептир. Такмичарско пливање у Европи почело је око 1800. године, углавном прсно. Године 1873, Џон Артур Траџен је представио траџен у западним такмичењима у пливању.^[9] Лептир је развијен током 1930-их, и сматрао се варијантом прсног пливања све док није прихваћен као посебан стил 1953.^[10] Многи људи сматрају да је лептир најтежи стил, мада је он најефикаснији у погледу свестраног тонирања и изградње мишића.^[11] Тај стил такође сагорева највише калорија и може бити други стил по брзини ако се редовно вежба.^[11]

Види још

Пливање (спорт)

Референце

^ McGraw, Myrtle B. (октобар 1939). „Swimming behavior of the human infant”. The Journal of Pediatrics (на језику: енглески). 15 (4): 485—490. doi:10.1016/s0022-3476(39)80003-8. Приступљено 23. 6. 2019.
^ Costa, Lamartine Pereira da (2002). Worldwide Experiences and Trends in Sport for All (на језику: енглески). Meyer & Meyer Verlag. ISBN 9781841260853. Приступљено 23. 6. 2019.
^ Jones, Helen; Millward, Peter; Buraimo, Babtunde (август 2011). Adult participation in sport (PDF). Department for Culture, Media and Sport. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 6. 2012. г.
^ „Swimming remains England's most popular sport despite free scheme setback” (на језику: енглески). The Daily Telegraph. 18. 6. 2010. Приступљено 23. 6. 2019.
^ „Swimming Lessons in Curriculum Across the World - AquaMobile” (на језику: енглески). 4. 4. 2015. Приступљено 23. 6. 2019.
^ ^а ^б Laughlin, Terry (1996). Total Immersion . Fireside, New York.
^ Swimming Anatomy, Publisher: Human Kinetics, Year: 2010, ISBN 9781450409179, page: 147
^ ^а ^б Goksor, E.; Rosengren, L.; Wennergren, G. (2002). „Bradycardic response during submersion in infant swimming”. Acta Paediatrica. 91 (3): 307—312. PMID 12022304. S2CID 22213714. doi:10.1111/j.1651-2227.2002.tb01720.x.
^ „History of Swimming | Ramona Aquatics”. ramonaaquatics.net (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 04. 2019. г. Приступљено 2017-02-25.
^ Taormina, Sheila (2014-10-01). Swim Speed Strokes for Swimmers and Triathletes: Master Freestyle, Butterfly, Breaststroke and Backstroke for Your Fastest Swimming (на језику: енглески). VeloPress. ISBN 9781937716608.
^ ^а ^б „Best swimming stroke for weight loss | Benefits of the strokes”. Just Swim (на језику: енглески). 2016-11-14. Приступљено 2018-09-18.

Литература

Cox, Lynne (2005). Swimming to Antarctica: Tales of a Long-Distance Swimmer. Harvest Books. ISBN 978-0-15-603130-1.
Maniscalco F., Il nuoto nel mondo greco romano, Naples 1993.
Mehl H., Antike Schwimmkunst, Munchen 1927.
Schuster G., Smits W. & Ullal J., Thinkers of the Jungle. Tandem Verlag 2008.
Sprawson, Charles (2000). Haunts of the Black Masseur - The Swimmer as Hero. University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-3539-9. svin
Tarpinian, Steve (1996). The Essential Swimmer . The Lyons Press. ISBN 978-1-55821-386-9.
„Most Mentioned Olympic Sport in 2004”. www.topendsports.com. Приступљено 7. 3. 2017.
„Why are the individual and relay medleys swum so differently at the Olympics?”. SBNation. 10. 8. 2016. Приступљено 2019-06-05.
„USA Swimming - Rules & Regulations”. www.usaswimming.org. Архивирано из оригинала 12. 03. 2017. г. Приступљено 7. 3. 2017.
Lockard, Greg (2019). Hallam, Barb, ур. NCAA Men's and Women's Swimming and Diving Rules 2019-20 and 2020-21 (PDF). National Collegiate Athletic Association. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 10. 2019. г. Приступљено 03. 09. 2021.
Escalante, Yolanda; Saavedra, Jose M. (30. 5. 2012). „Swimming and Aquatic Activities: State of the Art”. Journal of Human Kinetics. 32 (2012): 5—7. ISSN 1640-5544. PMC 3590867  . PMID 23487594. doi:10.2478/v10078-012-0018-4.
„Early History of Swimming”. 4. 3. 2012. Архивирано из оригинала 4. 3. 2012. г.
„The Community of Worldwide Swimmers | Latest News, Forums & Blog of Swimming World”. Tidalwave.usswim.net. Архивирано из оригинала 28. 12. 2013. г. Приступљено 2016-12-30.
„John Trudgen (Gbr)”. ISHOF.org. Архивирано из оригинала 23. 04. 2021. г. Приступљено 2016-12-30.
Lisa Porter. „The History of Competitive Swimming”. Livestrong.Com. Приступљено 2016-12-30.
„Overview of history of swimming pools”. Swimmingpool.com. Архивирано из оригинала 16. 07. 2011. г. Приступљено 2012-08-14.
„Why do swimmers shave their bodies?”. HowStuffWorks. 14. 7. 2010. Приступљено 24. 7. 2015.
„Swimming Rules”. Fina.org. Архивирано из оригинала 6. 7. 2013. г. Приступљено 2013-07-16.
„SW 8 BUTTERFLY | fina.org – Official FINA website”. www.fina.org. Архивирано из оригинала 3. 4. 2016. г. Приступљено 2016-04-12.
Keith, Braden (2. 12. 2014). „FINA announces another rules change to breaststroke pullouts”. SwimSwam. Приступљено 6. 11. 2017.
„Results of the French team in Rijeka,2008”. Swimrankings.net. Приступљено 2012-08-14.
„Facilities Rules”. 18. 6. 2010. Архивирано из оригинала 18. 6. 2010. г.
„FINA Technical Rules SW1.2”. Fina.org. 2009-09-23. Архивирано из оригинала 26. 07. 2013. г. Приступљено 2012-08-14.
„FINA Management of Competition Rule SW1”. Fina.org. 2009-09-23. Архивирано из оригинала 26. 07. 2013. г. Приступљено 2012-08-14.
„FINA General Rules 2013” (PDF). FINA. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 4. 2015. г. Приступљено 2014-08-06.
Coach Suzanne (2012-04-28). „Swimming Technique, Scissors Kick – Do Ankle Bands Work?”. Steelcityendurance.com. Приступљено 2013-07-16.
Hines, Emmett. „Sucking Wind (In a Good Way)”. US Masters Swimming. Приступљено 2. 10. 2015.
Laughlin, Terry. „4 Tips to Master Your Breathing Technique During the Swim”. Active. Active Network. Приступљено 2. 10. 2015.
„FINA Approved Swimwear” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 21. 10. 2012. г. Приступљено 2012-08-14.
„Why do swimmers shave their bodies?”. Adventure.howstuffworks.com. 14. 7. 2010. Приступљено 29. 12. 2016.
Sharp, RL; Costill, DL (октобар 1989). „Influence of body hair removal on physiological responses during breaststroke swimming.”. Medicine & Science in Sports & Exercise. 21 (5): 576—80. PMID 2691818. doi:10.1249/00005768-198910000-00013.
„FINA World Cup Regulations” (PDF). FINA. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 7. 2015. г. Приступљено 15. 8. 2015.
„2014-15 Arena Pro Swim Series Rules” (PDF). Usaswimming.org. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 04. 2015. г. Приступљено 2016-12-30.
„RECORD $5.5 MILLION IN PRIZE MONEY AVAILABLE AT 2015 WORLD CHAMPIONSHIPS”. SwimSwam. 17. 6. 2015. Приступљено 15. 8. 2015.
„USA Swimming – Open Water”. usaswimming.org. Архивирано из оригинала 22. 04. 2016. г. Приступљено 2016-04-12.
„Swimming Block”. Swimmaster. Архивирано из оригинала 14. 10. 2017. г. Приступљено 2013-07-16.
„Start track piscine castiglione 1.jpg”. Piscine Castiglione. Архивирано из оригинала 5. 6. 2013. г. Приступљено 2013-07-16.
Allain, Rhett (28. 7. 2012). „Olympics Physics: New Platform Is No Chip Off the Old Starting Block”. Wired. Приступљено 2013-07-16.
„FINA Announces Another Rules Change to Breaststroke Pullouts”. SwimSwam. 2. 12. 2014.
„FINA History”. Fina.org. Архивирано из оригинала 15. 8. 2012. г. Приступљено 2012-08-14.
„FINA World Record Rule 12.6”. Fina.org. 2010-05-03. Архивирано из оригинала 16. 8. 2012. г. Приступљено 2012-08-14.
Services, Department of Health & Human. „Swimming - health benefits”. www.betterhealth.vic.gov.au. Приступљено 2019-03-29.
„Swimming - health benefits - Better Health Channel”. Betterhealth.vic.gov.au. 2013-08-30. Архивирано из оригинала 15. 10. 2015. г. Приступљено 2016-12-30.
Shoenberger, Linda (4. 5. 2011). „Fun and Healthy at the Same Time”. Masters Swimming. Приступљено 1. 4. 2019. ^{[мртва веза]}
„Chapter 2 - 2008 Physical Activity Guidelines”. Health.gov. Приступљено 2016-12-30.
„Participation in Selected Sports Activities: 2009” (PDF). census.gov. 21. 10. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 10. 2011. г.
„CDC - Health Benefits of Water-Based Exercise - Healthy Swimming & Recreational Water - Healthy Water”. 6. 3. 2010. Архивирано из оригинала 6. 3. 2010. г.
„Swimming improves mental health | How swimming eases the mind”. Just Swim. 2016-07-11. Приступљено 2018-09-24.
„How Swimming Changes Your Brain And Makes You Mentally Healthier”. Lifehack. 2016-08-19. Приступљено 2019-04-03.
„Swimming improves mental health | How swimming eases the mind”. Just Swim. 2016-07-11. Приступљено 2019-04-03.
„Musculoskeletal Injuries in Competitive Swimmers”.
„Swimmer's Shoulder”. physioworks.com.au. Приступљено 2016-04-12.
Poirier-Leroy, Olivier (3. 9. 2016). „How to Fix and Prevent Breaststroker's Knee”. yourswimbook. Приступљено 16. 4. 2019.
Injury Prevention Committee (2003). „Swimming lessons for infants and toddlers”. Paediatrics & Child Health. 8 (2): 113—114. PMC 2791436  . PMID 20019931. doi:10.1093/pch/8.2.113. Архивирано из оригинала 2006-07-12. г.
Laosee, Orapin C.; Gilchrist, Julie; Rudd, Rose (18. 5. 2012). „Drowning – United States, 2005–2009”. Center for Disease Control: Morbidity and Mortality Weekly Report. 61 (19): 344—347. Приступљено 18. 8. 2014.
„Unintentional Drowning: Get the Facts”. Centers for Disease Control and Prevention, National Center for Injury Prevention and Control, Division of Unintentional Injury Prevention. Приступљено 18. 8. 2014.
„Drowning Happens Quickly– Learn How to Reduce Your Risk”. Centers for Disease Control and Prevention. Архивирано из оригинала 20. 8. 2014. г. Приступљено 18. 8. 2014.
American Academy of Pediatrics Committee on Injury, Violence, and Poison, Prevention (2010). „Prevention of drowning.”. Pediatrics. 126 (1): 178—85. PMID 20498166. doi:10.1542/peds.2010-1264  .
Brenner, RA; Taneja, GS; Haynie, DL; Trumble, AC; Qian, C; Klinger, RM; Klebanoff, MA (март 2009). „Association between swimming lessons and drowning in childhood: a case-control study.”. Archives of Pediatrics & Adolescent Medicine. 163 (3): 203—10. PMC 4151293  . PMID 19255386. doi:10.1001/archpediatrics.2008.563.

Спољашње везе

Swimmingstrokes.info Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2013), Overview of 150 historical and less known swimming-strokes
„FINA Technical Rule SW12.1 and 12.2”. Fina.org. 2009-09-23. Архивирано из оригинала 26. 07. 2013. г. Приступљено 2012-08-14.
Maynard, Kate (1. 12. 2004). „In The Swim”. Vital. Приступљено 1. 4. 2019.
Whetstone, Muriel (1. 7. 1996). „Swimming Your Way to Good Health”. Ebony. Приступљено 31. 3. 2019.

[1] McGraw, Myrtle B. (октобар 1939). „Swimming behavior of the human infant”. The Journal of Pediatrics (на језику: енглески). 15 (4): 485—490. doi:10.1016/s0022-3476(39)80003-8. Приступљено 23. 6. 2019.

[2] Costa, Lamartine Pereira da (2002). Worldwide Experiences and Trends in Sport for All (на језику: енглески). Meyer & Meyer Verlag. ISBN 9781841260853. Приступљено 23. 6. 2019.

[3] Jones, Helen; Millward, Peter; Buraimo, Babtunde (август 2011). Adult participation in sport (PDF). Department for Culture, Media and Sport. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 6. 2012. г.

[4] „Swimming remains England's most popular sport despite free scheme setback” (на језику: енглески). The Daily Telegraph. 18. 6. 2010. Приступљено 23. 6. 2019.

[5] „Swimming Lessons in Curriculum Across the World - AquaMobile” (на језику: енглески). 4. 4. 2015. Приступљено 23. 6. 2019.

[Laughlin-6] а ^б Laughlin, Terry (1996). Total Immersion . Fireside, New York.

[7] Swimming Anatomy, Publisher: Human Kinetics, Year: 2010, ISBN 9781450409179, page: 147

[Bradycardic_response-8] а ^б Goksor, E.; Rosengren, L.; Wennergren, G. (2002). „Bradycardic response during submersion in infant swimming”. Acta Paediatrica. 91 (3): 307—312. PMID 12022304. S2CID 22213714. doi:10.1111/j.1651-2227.2002.tb01720.x.

[9] „History of Swimming | Ramona Aquatics”. ramonaaquatics.net (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 04. 2019. г. Приступљено 2017-02-25.

[10] Taormina, Sheila (2014-10-01). Swim Speed Strokes for Swimmers and Triathletes: Master Freestyle, Butterfly, Breaststroke and Backstroke for Your Fastest Swimming (на језику: енглески). VeloPress. ISBN 9781937716608.

[:0-11] а ^б „Best swimming stroke for weight loss | Benefits of the strokes”. Just Swim (на језику: енглески). 2016-11-14. Приступљено 2018-09-18.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]