Пољска ћирилица
Пољска ћирилица (Цырылица польска/Цырылица пољска) је назив пројеката за прављење ћириличне азбуке за пољски језик.
Историја уреди
Будући да је пољски словенски језик, по мишљењу неких стручњака њему доста боље одговара ћирилично писмо које и јесте сачињено за словенске језике.
Разновидности пољске ћирилице уреди
Царски пројекат уреди
Постоји много варијанти пољске ћирилице, како савремених, тако и историјских. Руски цар Николај I средином ХІХ века, у време таласа русификације у Пољском царству, намеревао је да ћирилизује пољски језик[1], али је претрпео неуспех. Ево примера текста [2] том ћирилицом:
- Поврóтъ Таты, пр̌езъ А. Мицкевича
- Пóйдзьце о дзятки, пóйдзьце вшистке разэм
- За място, подъ слупъ на взгóрэкъ,
- Тамъ пр̌едъ цудовнымъ кле̨книйце образэмъ,
- Побожне змóвце пацёрэкъ.
- Тато не враца ранки и вечоры
- Вэ Лзах го чекамъ и трводзэ;
- Розлялы р̌еки, пэлнэ звер̌а боры,
- И пэлно збóйцóвъ на дродзэ;-
- Слыша̨цъ то дзятки бегна̨ вшистке разэмъ
- За място подъ слупъ на взгóрэкъ,
- Тамъ пр̌едъ цудовнымъ кле̨кая̨ образемъ,
- И зачиная̨ пацёрэкъ.
- Цалуя̨ земе̨, потэмъ въ Име̨ Ойца,
- Сына и Духа све̨тэго,
- Ба̨дзь похвалёна пр̌енайсьве̨тша Трóйца
- Тэразъ и часу вшелькего.
Особености овог провописа:
- Користи се слово р̌ уместо пољског rz;
- Традиционални дореформни тврди знак (ъ) на крају већине речи;
- Пољско ó остаје неизмењено;
- Пољски «огоњек» (ogonek) чува се, и додаје се словима ћирилице;
- За пољске ć и dź користе се ць и дзь, који постоје у савременом белоруском језику.
Савремене варијанте уреди
Највећи проблем у вези с преводом пољског на ћирилицу су гласови који постоје само у пољском: носни самогласници а̨ и е̨. У ХІХ веку реформатори су просто пренели такозвани «огоњек» на ћирилицу, направивши 4 нова слова којих до тада није било: а̨, э̨, я̨ и е̨. Међутим, црквенословенски језик је већ имао 4 одговарајућа стара слова за те гласове: ѧ, ѫ, ѩ и ѭ (јусови). Азбука која их користи зове се или Юсовица (Јусовица) (назив је дошао од јусова). У тој азбуци има укупно 46 слова.
Јусовица на основама руске азбуке уреди
Ова верзија има 37 слова:
А Б В Г Д Е Ë Ж З И Й К Л М Н О П Р С Т У Ф Х Ц Ч Ш Щ Ъ Ы Ь Э Ю Я Ѧ Ѫ Ѩ Ѭ
Слово i кад се испред сугласника нађе у групи са другим самогласником (IA, IE, IO, IU, IĄ, IĘ) не означава посабан глас, већ мекоћу тог сугласника. У ћирилици се та група намењује одговарајућим јотованим самогласником (Я, Е, Ё, Ю, Ѭ, Ѩ). Такође се и групе JA, JE, JO, JU, JĄ, JĘ замењују јотованим самогласником. Умекшани сугласници C и DZ се не мењају у Ц и ДЗ него у Т и Д јер је то етимолошки правилније.
Акут над сугласником се преноси као меки знак иза њега (Ś, Ź, Ć, DŹ, Ń → СЬ, ЗЬ, ТЬ, ДЬ, НЬ). Иначе, сугласници са акутом се јављају само на крају речи или испред другог сугласника.
Слово Ł, које означава глас близак гласу Л, преноси се као тврдо Л, док се L третира као меко Л.
SZCZ се пренос као Щ.
У садашње време група RZ се изговара исто као Ж, али такође из етимолшких разлога не преноси се као Ж, већ се третира као умекшано Р.
С друге стране, слово Ó, које се изједначило са U, преноси се као У. Слово Y се преноси као Ы. Уколико се испред E не налази I или J оно се преноси као Э јер није јотовано.
Пример текста том ћирилицом:
Powrót Taty, przez A. Mickiewicza | Поврут Таты, през А. Мицкевича |
---|---|
Pójdźcie o dziatki, pójdźcie wszystkie razem Tato nie wraca ranki i wieczory Słysząc to dziatki biegną wszystkie razem Całują ziemię, potem w Imię Ojca, |
Пуйдьте о дятки, пуйдьте вшистке разэм Тато не враца ранки и вечоры Слышѫц то дятки бегнѫ вшистке разэм Цалуѭ земѩ, потэм в Имѩ Ойца, |
Извори уреди
- ^ И. Левин: Материалы и политике царизма в области письменности «инородцев» ", Культура и письменность Востока, кн. 6, Баку, 1930. Архивирано на сајту Wayback Machine (9. август 2011), Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ Źródło: Historia 2. Czasy nowożytne. Zakres podstawowy, Bogumiła Burda i inni, OPERON, 2003, zdjęcie na pp. 337.