Разговор:Јосиф Руњанин/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Као паралела може се погледати и хрватски чланак о Јосифу Руњанин адреса је http://hr.wikipedia.org/wiki/Josip_Runjanin — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 80.93.254.10 (разговор • доприноси) | 18:28, 2. март 2007.‎

Поштовани анонимни корисниче, драго нам је да сте савладали технику интервики референцирања која је веома корисна за упоређивање верзија и обогаћивање знања. Следећи корак је да притиснете дугме уреди и сами ступите у свет Википедије допунивши неки чланак новим подацима. Желим Вам пуно успеха. -- ЈустУсер  ЈустТалк 19:20, 2. март 2007. (ЦЕТ)

У Малој енциклопедије Просвете пише да се Руњанин звао Јосип.--Дразетад 13:25, 25. мај 2007. (ЦЕСТ)

Јосиф Руњанин дид нот цомпосе "Радо иде Србин у Војнике"

Тхе сонг "Радо иде Србин у војнике" (ор "Граничарска песма") wас wриттен бy Сербиан прота Василије Васа Живковић (1819-1891). Тхе мусиц wас басед он ан инструментал медлеy оф фолк мотифс цаллед "Барона Јовића марш", цомпосед бy Антоније Јахимек оф Панчево. Фром тхис медлеy, цомпосер Никола Ђурковић (1812-1875) дреw тхе мелодy фор "Радо иде Србин у војнике" анд хармонизед ит фор мале цхорус. Тхе сонг wас фирст перформед ин 1844, ин тхе Панчево тхеатер wхере Ђурковић wоркед ас манагер, дирецтор, ацтор, сингер, интерпретер анд цомпосер. Јосип Руњанин хад нотхинг то до wитх цомпосинг тхис сонг.

Алл оф тхе цитатионс ин тхис артицле абоут хим цомпосинг тхис сонг усед тхис Wикипедија артицле ас тхеир соурце. Анy цитатионс муст тхерефоре предате тхис артицле, ор елсе цонтаин а споурце wхицх доес.

I'ве невер сеен Руњанин ассоциатед wитх тхис туне ин анy литерарy соурце wхатсоевер. А qуицк сеарцх он Гоогле Боокс гаве ме нотхинг wхен сеарцхинг фор "Радо иде Србин у војнике" & "Руњанин". Он тхе отхер ханд, ит хас беен wелл кноwн фор манy yеарс тхат "Радо иде Србин у војнике" wас цомпосед бy Никола Ђурковић анд литерарy рефференцес абоунд. Плеасе ремове тхис инцоррецт информатион ат онце ор провиде адеqуате цитатионс.

Мелодија за "Граничарску песму", како је оригинални назив песме "Радо иде Србин у војнике", настала је 1849. године из народних напева, стављених у "Барона Јовића марш". Овај сплет народних песама урадио је капелник Граничарске музике у Панчеву - Антоније Јахимек. Из овог сплета, Никола Ђурковић извукао је мелодију "Радо иде Србин у војнике" и хармонизовао је за мушки хор. Први пут је изведена у Панчевачком позоришту 1844. где је Ђурковић радио као управник, редитељ, глумац, певач, преводилац и композитор.

"Сат-слика из Народног музеја у Панчеву има музички аутомат за двије мелодије; једну је компоновао 1844. године Никола Ђурковић на текст пјесме проте Васе Живковића »Радо иде Србин у војнике«." -

"То гиве бут оне еxампле, Никола Дјурковиц ис тхе аутхор оф тхе wелл-кноwн сонг тхат хас беен сунг фор море тхан а центурy: "Радо иде Србин у војнике" (Гладлy гоес а Серб инто тхе армy)." -

Сербиан Студиес, Вол.9-10, Нортх Америцан Социетy фор Сербиан Студиес, Сербиа, 1995, пг, 84[1]

"Убрзо после тога Ђурковић прелази у Панчево на дужност хоровође Српског црквеног певачког друштва. Но он се не ограничава само на неговање музике, »хармоническог пјенија«, у оквиру цркве. Он пре свега пре- оријентише Друштво у том смеру да оно почиње да гаји поред црквене и световну музику, оснива 1844. позоришно друштво, и у заједници са песником Вашом Зивковићем делује интензивно на подизању патриотизма и уметничког нивоа града. За драмске комаде које је Дурковићева позоришна дружина изводила он сам компонује, аранжира или хармонизује многе песме, које потом стичу популарност и ван позоришта. По обичају тога времена, услед веома строге цензуре у Војној граници, Ђурковић понекад убацује, односно »протура«, у позоришне комаде борбене песме, које често немају везе са самим комадом и његовом драмском радњом. Међу такве песме иду Невером ме зва земље господар, Носим здраву мишицу, Радо иде Србин у војнике (»Граничарска песма« на стихове Ваше Живковића) и нарочито популарна Устај, устај Србине (на стихове Ј. Стерије Поповића), коју је компоновао заједно са Слезингером. "

"Yет Дјурковиц соон мовед то Панцево то аццепт тхе пост оф цхоир-мастер оф тхе Сербиан Цхурцх Цхорал Социетy. Бут хис ацтивитy wас нот лимитед то "хармониц сингинг" ин тхе цхурцх. Фирст оф алл хе дирецтед тхе социетy то wорк нот онлy он цхурцх бут алсо сецулар мусиц, тхен ин 1844 хе фоундед а тхеатрицал цомпанy анд, ин ассоциатион wитх тхе поет Васа Зивковиц, хе wоркед интенселy он тхе фуртхеринг оф патриотисм анд артистиц лифе ин Панцево. Фор тхе плаyс хис цомпанy перформед, Дјурковиц цомпосед, wроте аррангементс ор хармонизед манy сонгс wхицх бецаме популар оутсиде тхе тхеатре тоо. Аццординг то тхе преваилинг цустом оф тхат тиме Дјурковиц сометимес инсертед, ор "тхреw ин он тхе слy" (он аццоунт оф тхе верy стрицт ценсорсхип ат тхе милитарy фронтиер) инто тхе плаyс сонгс интенед то енханце тхе фигхтинг моод оф тхе листенерс wхицх офтен хад нотхинг то до wитх тхе плаy итселф, ор итс драматиц ацтион. Тхе фоллоwинг wере тхе сонгс оф тхат кинд: Невером ме зва земље господар (Тхе Мастер оф мy Цоунтрy Цаллед ме Траитор), Носим здраву мисицу (I Хаве а Стронг Арм), Радо иде Србин у војнике (Тхе Серб Енлистс Гладлy ин тхе Армy) анд тхе партицуларлy популар Устај, устај, Србине (Рисе, Серб, Рисе) wитх тхе поетиц теxт бy Ј. Стерија Поповиц wхицх хе цомпосед ин ассоциатион wитх Слезингер."

--Скозобар (разговор) 04:05, 15. септембар 2014. (ЦЕСТ)